„Vidite, niste ćoravi, koliko ljudi gine po raznim ratištima. Koliko ljudi umire od raznih izlečivih bolesti i od gladi! Mi se moramo probiti i sve te ljude uzeti pod svoje! Mi smo sposobni da sahranimo ceo svet! Pravi je trenutak za veliki svetski posao! ”

Predstava “Maratonci trče počasni krug” u produkciji Milanovačkog pozorišta na maloj sceni ponovo će biti izvedena večeras i u četvrtak, 30. januara 2025. godine. “Maratonce” je po istoimenoj drami Dušana Kovačevića na scenu postavio Branko Knežević.

Porodicu Topalović u otelotvoruju: Ivan Pantović (Mirko), Predrag Lošić (Laki), Vladimir Jovanović (Milutin), Branko Knežević (Aksentije) i Milan Aćimović (Maksimilijan). Đenku Đavola tumači Mihailo Ristić. Uloga Olje poverena je Teodori Miletić, a Kristinu tumači Sara Vulović. Majstor scene je Milan Aćimović, a svetla i tona Goran Dragutinović.
Početak predstave je u 20 sati. Rezervacija mesta: 065/ 636 – 02 – 09

Tajne „Maratonaca“

Drama je napisana 1972. godine kada je Kovačević bio student treće godine dramaturgije na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.

Podstaknut ukidanjem studentske stipendije, od koje se izdržavao, Kovačević je napisao crnohumornu dramu, koja je predstavljala njegov obračun sa komunističkom vlašću. Vlast je doživeo kao pogrebno preduzeće, kao grobare koji sahranjuju talente, veštinu i mladost. Kao nesposobne i halapljive samoljupce koji od sebe, iz zemlje ili u zemlju, teraju sve koji suprotno misle.

Drama “Maratonci trče počasni krug” se dopala profesoru Vladimiru Stamenkoviću i on ju je odneo u “Atelje 212”. Ljubomir Draškić Muci, reditelj i Borislav Mihajlović Mihiz, dramaturg su dramu postavili na scenu. Predstava je premijerno izvedena 26. februara 1973. godine.

Iako je drama bila zamišljena kao ozbiljna kritika društva kroz tragediju, pozorišna publika je od premijernog izvođenja, predstavu prihvatila kao komediju.

Radnja drame odvija se u savremenom dobu (početak 1970-ih). Interesantno je da je prilikom pisanja filmskog scenarija priča smeštena u tridesete godine prošlog veka. Upoređujući dramu i film, najveća intervencija na likovima odnosi se na lik Đenke. U drami on je predstavljen kao „sitni gradski mangup”, dok je u filmu Slobodana Šijana, Đenka kinooperater.

Sve što niste znali o filmu “Maratonci trče počasni krug”

Film „Maratonci trče počasni krug“ je dobitnik mnogih domaćih i međunarodnih nagrada i smatra se jednim od najboljih ostvarenja srpske i jugoslovenske kinematografije. Premijerno je prikazan 1982. godine, a u glavnim ulogama našli su se: Danilo Bata Stojković, Pavle Vuisić, Mija Aleksić, Bora Todorović, Bogdan Diklić, Mića Tomić i mnogi drugi.

Iako je jedan od najpopularnijih ostvarenja, ove zanimljivosti o filmu verovatno niste znali.

1. „Maratonci“ su bili kritika tadašnjeg autoritarnog sistema. Autora je tadašnja vlast podsećala na pogrebno preduzeće. Posle smrti Pantelije (koji navodno predstavlja Tita), osnivača pogrebnog preduzeća „Dugo konačište“, naslednici kreću u borbu oko podele imovine. Kovačević na kraju filma na simboličan način predviđa raspad Jugoslavije, što će se godinama kasnije i obistiniti.

2. U to vreme zvanično nije bilo cenzure, ali su postojala određena tela koja su odlučivala šta sme pred publiku, a šta ne sme. Tako su razne komisije nekoliko puta odlagale početak snimanja filma, a na prvu verziju scenarija stavljena je zabrana. Ipak, scene koje su po mišljenju cenzora bile problematične su izbačene, ali to nije promenilo suštinu filma.

3. Iz filma je izbačena i scena koja bi gledaocima možda dala pravu sliku o liku služavke Olje (Melita Bihali) u porodici Topalović. Naime, ona Topalovićima nije služila samo za održavanje domaćinstva… U izbačenoj sceni Laki (Bata Stojković) ulazi u sobu i zatiče svog dedu Aksentija (Mija Aleksić) u krevetu sa služavkom Oljom i povikne: „Deda, šta to radiš, večeras je moj red!“. Ova scena je obrisana zbog nesuglasica Melite Bihali i snimatelja Bože Nikolića.

4. Prema originalnom scenariju za predstavu „Maratonci trče počasni krug“, starost članova porodice Topalović je: Pantelija 150 godina, Maksimilijan 126, Aksentije 102, Milutin 79, Laki 44, Mirko 24.

5. Mnogi ne znaju interesantnu priču o liku Bilija Pitona, koji je maestralno tumačio Zoran Radmilović. Uloga je prvobitno bila namenjena Tašku Načiću, ali je on odbio zbog privatnih razloga. Posebno je interesantno što je Načić godinama tumačio lik Bilija u predstavi.

6. Jedan od popularnijih likova u filmu je i Đenka (Bora Todorović). Lik je inspirisan Kostom Novakovićem, snimateljem i kinooperaterom iz Beograda. Studio mu se nalazio u Kursulinoj ulici. Njegovo najpoznatije ostvarenje je “Grešnica bez greha” iz 1930. godine koje, iako obiluje slobodnijim scenama, nije klasifikovano kao erotski film.

Za Đenku je vezana i aluzija o krematorijimu. U sceni gde Laki krematorijume opisuje kao budućnost, Đenka potvrđuje njegovu izjavu, komentarišući da ih je viđao u Nemačkoj, verovatno misleći na prve nacističke logore i spaljivanje ljudi.

7. U filmu „Maratonci trče počasni krug“ mogu se videti scene tri različita snimka iz međuratnog perioda. Na početku filma prikazan je arhivski snimak atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića, 1934. godine u Marselju. Kasnije su prikazane scene češkog filma „Ekstaza“ iz 1933. sa glumicom Hedi Lamar.

Najpoznatiji snimak prikazan je u Đenkinom bioskopu i prikazuje pevača Milana Timotića kako peva čuvenu pesmu „Svi vi što maštate o sreći“. Scena uzeta je iz kratkometražnog filma „Priča jednog grada“ (Beograd) iz 1941. godine, režisera Maksa Kalmića.

8. Kuća porodice Topalović nalazi se na Kosančićevom vencu, na uglu Zadarske i Srebreničke ulice i danas je u očajnom stanju.

9. Pored kuće na Kosančićevom vencu, film je sniman na različitim lokacijama u Beogradu, ali i u Pančevu. Kuća Bilija Pitona nalazi se na Topčideru, a scena gde je Laki pregazio gospodina Rajkovića snimana je u Pionirskoj ulici na Košutnjaku.

U Pančevu je snimana čuvena scena obračuna između Topalovića i Bilija Pitona, kao i scena gde Đenka viče da ponovo radi bioskop.

10. Čovek koji iz bunara vadi mrtvo prase isti je glumac koji je u filmu „Ko to tamo peva“ vikao: „Buši ha ha ha!“ Reč je o u Stanojlu Milinkoviću, glumcu amater iz sela Grabovac kod Svilajnca. Stanojlo je radio kao limar, a prvi put je zapažen na audiciji za film „Najlepša soba“ iz 1978. Pojavio se kao sporedan glumac u četiri filma Slobodana Šijana.

11. Pored mjuzikla i brojnih predstava, „Maratonci“ su se našli i u formi stripa. Godine 2013. domaći majstori stripa Dragan Lazarević Lazare i Božidar Milojković Bam odlučili su da jedan od najboljih domaćih filmova stripuju u 128 tabli.

Anegdota sa snimanja: „15 godina čekanja”

Za vreme snimanja „Maratonaca“ odigrala se smešna epizoda između Danila Bata Stojković i Pavla Vuisića. Svi su znali da je Bata bio perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno, i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.

Paja je, pak, uvek snimao scene samo iz jednog pokušaja, eventualno dva i svi su znali da treći put neće hteti. Kada je došao red na snimanje scene u kojoj Paja treba da udari Batu daskom, Bata je bio zabrinut, iako je znao da je daska napravljena od veoma mekane balze, koja se i inače koristi za snimanje takvih scena. Tražio je da se daska nekoliko puta isproba na jednom od radnika na setu, Đoki – momku koji je bio „momak za sve“.

Đoka je tako nekoliko dana zaredom dobijao daskom po glavi i stalno je tvrdio da je daska ipak tvrda. Bata nije hteo da snima, pa se scena stalno odgađala. Pavle mu je zato rekao da će malo prerezati dasku i slomiti je rukama te da ga tako skoro neće ni dodirnuti.

Tako su i uradili. Rez na dasci premazali su voskom da se ne bi video, a Bata je konačno pristao na snimanje.

Međutim, Paja je neposredno pre snimanja okrenuo dasku i svom snagom opalio Batu po leđima onom stranom koja nije bila presečena. Daska je pukla od siline udarca, a snimatelj je viknuo: „Okrenuo si dasku naopačke!“

„Nije naopačke, petnaest godina čekam ovo. Neka sada vidi je li tvrda balzovina, mamu mu njegovu“, rekao je Pavle i napustio kadar.

(Izvor: Filmske novosti)