Muzej rudničko-takovskog kraja, sinoć je predstavio knjigu „Gruža i Gružani u srpskoj istoriji“ Saše Zarića. O knjizi su govorili istoričari Borisav Čeliković, Predrag Toroman, Aleksandar Marušić, kao i autor izdanja.

Prema rečima recenzenta izdanja, istoričara Borisava Čelikovića, ovakvu knjigu treba živeti a ne pisati.

– Sinoć smo predstavili knjigu „Gruža i Gružani kroz istoriju“, koja je prvi put dala celovitu istoriju gružanskog kraja u koji spadaju i neka sela naše opštine. Predrag Toroman je govorio o podeli gružanskog kraja na Gornju i Donju Gružu i razlikama u karakteru ljudi i geografskim odlikama čitavog područja – kažu u Muzeju rudničko-takovskog kraja.

Prema rečima Aleksandra Marušića, mnogi ljudi naše opštine su vezani za gružanski kraj i ovo predstavljanje je prilika da i njih podsetimo na rodni kraj.

Saša Zarić nije istoričar, ali je obradio mnogobrojnu literaturu i opisao je gružanski kraj od početaka, kakva je uloga ovog kraja u istoriji, kako je Gruža živela za vreme osmanskog ropstva, i kakva je zajednička uloga gružanskog i rudničkog kraja u ustancima.

Po rečima Marušića, lepa je priča u knjizi o Tomi Vučiću Perišiću, mnogobrojne legende su opisane, mnoge priče živih sagovornika i to je poseban kvalitet ovog izdanja.

Predrag Toroman je opisao mentalitet Gružana koji se promenio, a promenio ga je Drugi svetski rat. Toponičani su „radiše“, neki drugi će vas „prevariti“ ali na lep način a neki treći Gružani su mirni i blagi. Svi oni čine lepu Gružu opisanu u stihovima.

Borisav Čeliković je istakao da ga u njegovom radu Gruža ga prati. Bavio se manastirom Ješevac, od istorijskog do mitskog, u biblioteci „Koreni“, prva knjiga bila je Gruža. Radio je master plan Gruže i konačno, recenzent je ovog dragocenog izdanja.

– Knjiga je sigurno nastajala dugi niz godina, autor je sve prikupio, mnogobrojnu građu, činjenice, i današnji istraživači na taj način nemaju mogućnost da se tako studiozno bave ovakvom tematikom, to mogu samo entuzijasti poput Zarića. Opisani su čak i arheološki lokaliteti, opisana je antika, srednji vek, za koji postoji više podataka i bilo ga je lakše opisati; čvorišta puteva bila su Gruži i to je razlog mnogobrojnih legendi o ličnostima i događajima; auto Zarić ima jasno izražen stav prema svemu o čemu piše, što je pozitivno. Monografija popisuje sve ono što je o Gruži do danas napisano što je posebna vrednost dela. To mogu samo entuzijasti koji žive ono što rade. Ova knjiga je temelj onima koji dalju budu istraživali – kažu u Muzeju RTK.

Predlog recenzenta Čelikovića je da se Saša Zarić okrene Gruži u Drugom svetskom ratu i da tu temu dovede do kraja u nekim narednim izdanjima.

Sam autor je istakao da je želeo da radi hroniku svog sela. Radeći na tome nekih pet godina, prelistao je mnogobrojnu literaturu o Gruži i počeo da zapisuje istoriju čitave Gruže. Shvatao je da nosi veliku odgovornost, da mora da proverava činjenice, i često se pitao ima li pravo da se on time bavi. Autor se zahvalio svim govornicima.

– Naš zaključak je da jeste imao povoda se bavi Gružom, da je vrlo uspešno doveo do kraja zadatak koji je sebi zadao a mi ćemo podržati i sve njegove buduće poduhvate kojih se prihvati – ističu u Muzeju.

GMinfo/Muzej RTK