U Galeriji muzeja sinoć, 19. maja. predstavljena je publikacija „Vila porodice Tešić-graditeljsko ostvarenje Jaroslava Prhala.“ Publikaciju su predstavili Ana Jelić, kustos istoričar umetnosti, autor i Aleksandar Marušić, istoričar, recenzent.

Veliku pomoć prilikom rada i prikupljanju materijala za publikaciju pružili su Narodni muzeju u Požarevcu, Biblioteka SANU, Muzeju grada Beograd, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Arhivu grada Beograda gde se čuvaju projektni planovi Jaroslava Prhala i biroa Matija Bleha u kome je Jaroslav Prhal radio po dolasku u Beograd iz Praga, Matično odeljenje u Gornjem Milanovcu, Muzej rudničko-takovskog kraja, kompanija Dunav osiguranje, dizajner Veljko Trojančević…

Takođe, autor veliku zahvalnost duguje Vojimiru Voji Mandiću i njegovoj ćerki Dragani za pruženu podršku prilikom rada, jer je omogućio uvid u originalni plan vile, i dozvolio je publikovanje istog. Plan je brižljivo sačuvao kao deo porodičnog nasledstva svog dede, po kome je dobio i ime, što je od izuzetnog značaja za dalje proučavanje arhitekture ne samo Gornjeg Milanovca već uopšte arhitekture u Srbiji između dva rata. Javnosti je po prvi put ovaj plan predstavljen u ovoj publikaciji.

Trgovac i veleizvoznik Vojimir S. Tešić, rođen je 1886. godine u selu Brđani, u zemljoradničkoj porodici. U Brđanima je završio osnovnu školu. Vremenom je postao i predsednik Zemljoradničke zadruge. U to vreme je velika čast bila biti član i odgovorno lice Zadruge. Zemljoradnička zadruga u Brađanima je bila prva i jedno vreme jedina u Rudničkom okrugu. Bio je oženjen Jelenkom, ćerkom Danice i Petra R. Ćurčića iz Brađana sa kojom je imao petoro dece. Bio je pismen i otresit mladić. Na Solunskom frontu bio je artiljerijski oficir.

Po završetku rata počeo je da se bavi trgovinom. Firmu pod nazivom „Vojimir S. Tešić“, koja je bila „protokolisana kod prvostepenog suda i registrovana kao izvozničko – uvoznička i špekulativna radnja u Gornjem Milanovcu“, osnovao je 25. februara 1922. godine. Sa porodicom se oko 1923-24. preselio u Gornji Milanovac, gde je nastavio da se bavi trgovinom. Njegova firma vremenom je postala ugledna veleizvoznička trgovinska kuća, a on, ugledan i cenjen trgovac – veleizvoznik. Bavio se trgovinom rakije, suve šljive, sitne i krupne stoke, živine… Posebno je bio cenjen kao trgovac soli, šećera, duvana.

Od ušteđevine i prodatog imanja u Brđanima kupio je veliki plac i na njemu je sagradio magacine, a 1936-37. godine otpočeo je izgradnju porodične vile. U narodu je ostao upamćen kao dobročinitelj i darodavac. Za crkvu u Šilopaju, koju je podigao njegov prijatelj Ljuba Saračević, priložio je zvona, a za crkvu na Savincu priložio je novac za nabavku zvona. Umro je iznenada od srčanog udara 1940. godine. Sahranjen je u porodičnoj grobnici na groblju u Gornjem Milanovcu uz sve vojne počasti.

Jaroslav je ovu vilu projektovao u vreme kada je iza sebe imao veliki broj urađenih porodičnih ali i javnih objekata što samostalno što kao zaposlen u birou Matija Bleha. Vilu je radio kao samostalni projetant, jer je Biro Matija Bleha radio u Srbiji do 1935. godine kadaje firma likvidirana, a i na planu se nalazi samo pečt Jaroslav Prhala kao civilnog ovlašćenog inšinjera, ali ne i Biroa, što je bio slučaj sa nekim njegovim drugim projektima.

Jaroslav Prhal, češki građevinski inžinjer i projektant, rođen je 1. marta 1888. godine, u Pragu. Prhal se u Beograd se doselio ubrzo nakon raspada Austrougarske monarhije i proglašenja Republike Čehoslovačke, 1921. godine. Bio je zaposlen u birou Matija Bleha. Njegov uticaj svakako je bio veliki. Posle Drugog svetskog rata radio je prvo u Projektnom zavodu Srbije, a zatim u Srbijaprojektu. U Službenim novinama je ostalo zabeleženo kako je Jaroslav Prhal, inžinjer u Beogradu, rodom iz Karlina, i podanik Čehoslovačke, primljen u podanstvo Kraljevine SHS, zajedno sa svojom ženom Gabrielom, rođenom Pergalovom. Zakletvu je položio 11. marta 1925. godine.

Prhal pripada krugu stvaralaca međuratne srpske arhitekture koji su zaslužni za prodor novih ideja, i koji su svojim radom trajno obeležili tokove njenog razvoja. Projektovao je sa uspehom, pri čemu je ispoljio visok stepen inventivnosti i kreativnosti, a svojim idejama uticao je na pojave koje će se razvijati u delima moderno orijentisanih savremenika.

O Prhalovom doprinosu napretka biroa, svedoče planovi za objekte koje je on potpisao i realizovao. Iz raspoloživih istoriografskih izvora saznajemo da je projektovao više stambeno-poslovnih i porodičnih objekata. Najpoznatija i najznačajnija ostvarenja Jaroslava Prhala, koja je radio samostalno ili u birou Matija Bleha, su: kuća-atelje vajara Petra Palavičinija na Kopitarevoj gradini, u saradnji sa arhitektom Vjekoslavom Muršecom, kuća braće Roš u Beogradu, vila doktora Lesića na Banjici, vila porodice Tešić u Gornjem Milanovcu, vila Draginje Petrović-Petković u Beogradu, vila porodice Stanić (Mickoš) u Aranđelovcu, kuća braće Fegeli u Pariskoj br. 7, zgrada Milene Popović u Kneza Miloša br. 58, stambena zgrada Alekse Pop-Mitića u Karađorđevoj ulici br. 1, vila Milisava Markovića u Cvijićevoj ulici, sopstvena kuću u Knićaninovoj br. 10 u Beogradu, ali i reprezentativne građevine kao što su Zgrada Srpsko-amerikanske banke, zgrada Jugoslovenske banke, zgrada Praške kreditne banke, sve tri u centru Beograda, zgrada Srpske akademije nauka i umetnosti rađena po projektima Dragutina Đorđevića i Andre Stevanovića, rekonstrukcija hotela „Moskva“, rafinerija šećera u Ćupriji, pivara u Jagodini, zgrada Silosa u Smederevu, hemijska fabrika Hemikos, stanovi fabrike trikotaže „Moravija“, Dom sa sokolanom u Požarevcu i mnoge druge.

Vila porodice Tešić nalazi se u Ulici heroja Draževića. Sagrađena je kao reprezentativna vila 1937. godine. Od svog nastanka privlačila je pažnju originalnim rešenjem. Postala je simbol uspona grada. Trgovci i državni činovnici su prednjačili u gradnji ovakvih objekata.

Često su ulagali u nekretnine, kupujući i gradeći porodične objekte. Rađena je po projektu Jaroslava Prhala, poreklom Čeha, a preduzimač je bio Vasilije Rakićević iz Gornjeg Milanovca. Vasilije Rakićević, preduzimač, stanovao je u Dragana Jevtića ulici u Gornjem Milanovcu. Njegova kuća je, kao i većina drugih zgrada, stradala u paljenju grada 1941. godine. Radio je na izgradnji mnogih objekata u gradu, učestvovao je prilikom obnove kuće kneza Miloša u Crnući, crkve brvnare u Pranjanima i Brezni. Njegovo ime se pominje i na kući Boška Božovića u selu Prislonica kod Čačka iz 1927. godine. U natpisu se ističe majstor zidar V. Rakićević, dok se domaćin, vlasnik kuće ne pominje.

Uvidom u riginalni plan vile Tešić, vidimo da je projekat ispunjavao sve zahteve moderne arhitekture tog doba. Vila je oblikovana u duhu modernizma međuratne arhitekture, što svojom arhitekturom, bezornamentalnom fasadom i kubičnim sklopom u potpunosti dokazuje. Inače, posle 1928. godine, kada je osnovana Grupa Arhitekata Modernog, (Prvi Salon arhitekture u Beogradu održan je u njihovoj organizaciji juna 1929. godine, učestvovali su Draginja Petrović-Petkovuć, Josif Mihailović, Matija Bleha, Jan Dubovi, Milan Zloković, Branislav Kojić, Ljubica Todorović, Milica Krstić), arhitekte počinju sve više da se opredeljuju za primenu racionalističkog načela projektovanja, a to je dovelo do pojave funkcionalnih, bezornamentalnih arhitektonskih rešenja, prvo u Beogradu, a zatim i u ostalim gradovima Srbije.

Ova vila je koncipirana kao slobodnostojeći objekat, okružen vrtom. U vreme kada je sagrađena odlikovala se raskošnim eksterijerom i enterijerom. Po rečima gospodina Mandića, u kući je bio parket, pločice su bile uvezene iz inostranstva… Vremenom su vršene prepravke, koje su delimično narušile njen prvobitni izgled. Plan građevine obuhvata podrum, prizemlje, sprat i tavan, što se poklapa sa funkcionalnom organizacijom prostora.

Prostorna organizacija prilagođena je potrebama jedne porodice. Ovo je salonski tip porodične kuće sa velikom, prolaznom i reprezentativnom prostorijom, salonom. Negde od sredine 20. veka sve više se razvija tip porodične prizemne ili spratne kuće sa vrtom, ispunjene drvoredima i zelenilom. To je najčešći oblik stanovanja tokom perioda kada Beograd i druge sredine prerastaju iz zapuštenih i orijentalnih varoši u razvijene evropske gradove.

Na fasadi vile vidi se precizna primena savremenih arhitektonskh rešenja. Modernistički koncept vidljiv je kako na čeonoj strani koja gleda prema ulici, tako i na začelju. Glavni ulaz, na čeonoj strani, naglašen je stepeništem i vitkim polukružnim stubovima. Lepoti i dekorativnosti čeone strane doprinosi i par kružnih otvora (okulusa). Oni su postavljeni na bočnim stranama ulaznih vrata. Naglašena pravougaona kula nadvisuje ulazni deo, tako što je izvučena iz tela građevine. Ona seče bočni deo čeone fasade građevine. Na bočnoj strani čeone fasade, na spratu vile, je celom dužinom postavljena terasa sa zaobljenim krajevima.

Jaroslav Prhal je vešto uspostavio ritam između otvora i površina, vertikalnog i horizontalnog, doprinoseći na taj način osećaju dinamike na fasadi. Sa bočne dvorišne strane postoji još jedan manji, pomoćni ulaz. Još jedan kružni prozor, okulus, nalazio se na začelju sprata kule (danas je tu umesto njega postavljen pravougaoni prozor). U vrtu, zaklonjenom od pogleda sa ulice, ostvaren je prijatan, intiman ambijent namenjen porodičnom uživanju. Iz hola i trpezarije se izlazi na terasu, sa koje se stepeništem moglo sići u vrt vile. Terasa svojim polukružnim oblikom, doprinosi oživljavanju fasade. Ovakva ideja je često primenjivana na rezidencijama na Senjaku i Dedinju. Enterijer se tako nastavljao u vrt, a reprezentativan prostor širio.

U osnovi prizemlja smešteni su ulaz, hol, stepenište, kuhinja, mala trpezarija i trpezarija, salon, kabinet, spavaća soba. To su prostorije namenjene svakodnevnim potrebama porodice. U središnjem delu prizemlja, prostorno je naglašen salon, dnevni boravak sa kaminom, iz koga stepenice vode na sprat. Na spratu su bile sobe za spavanje, tj. onaj privatni deo vile. U podrumu su bile smeštene pomoćne prostorije. Raspored prostorija i komunikacija između prostorija omogućavali su komfor i osvetljenost na najvišem nivou. Moderna koncepcija se ogledala u ravno sečenim terasama, koje su zaobljene na stranama. Preko terasa je stambeni prostor bio otvoren, a svetlo je prodiralo duboko u unutrašnjost prostorija za spavanje.

Arhitektonski opus Prhal je formirao u međuratnom periodu razvoja srpske arhitekture. Istaraživanjem graditeljskog opusa Jaroslava Prhala veoma je teško odrediti primarni pravac koji je sledio. Tokom svog rada prošao je kroz različite arhitektonske biroe kao što su Matija Bleha i Srbijaprojekt. Zajedničko za biroe u kojima je radio je želja za modernizmom i upotrebom novih materijala u konstrukciji i težnja ka Evropi, što se vidi na njegovim realizovanim projektima. Projekti različitih namena koje je Prhal radio, ostavili su veliki trag u arhitekturi naše zemlje. Jaroslav Prhal preminuo je 23. juna 1974. godine u Kruševcu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Vila porodice Tešić opisana u gotovo svim pregledima o Gornjem Milanovcu, nije više u funkciji, a danas, izložena atmosferskim promenama, podložna je propadanju, na veliku žalost potomaka Vojimira S. Tešića i građana Gornjeg Milanovca. Nažalost, ovaj objekat ostao je van videokruga šire javnosti. Jaroslav Prhal je upamćen uglavnom kao projektant javnih monumentalnih zdanja, koja odražavaju više duh vremena u kojem su nastala, nego njegov lični stil gradnje.

Svakako, vila zauzima istaknuto mesto u arhitekturi grada, značajne kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti, i predstavlja ne samo jedan od najznačajnijih modernistički rešenih objekata u Gornjem Milanovcu, već i objekat koji čini srpsku modernu arhitekturu potpunijom. Takođe, trebalo bi uzeti u obzir da je Gornji Milanovac 1941, godine spaljen od strane nemačkih vojnika i da je tom prilikom uništena skoro celokupna dokumentacija o građevinama. Zbog toga je proučavanje i istraživanje arhitektonskog nasleđa, kao i naručilaca, projektanata i preduzimača dosta otežano. Zahvaljujući poštovanju prema porodičnom nasledstvu i brizi gospodina Vojimira Mandića, sačuvan je originalni projekat ove vile, što predstavlja neprocenjivu vrednost kako za njegovu porodicu, tako i za istraživače i poštovaoce arhitektonskog nasleđa, koje su ostavili češki arhitekti i graditelji u našoj zemlji.

Muzej RTK