• 27.09.2023.

Prevaspitavanje roditelja – izmene Porodičnog zakona zabranjuju fizičko kažnjavanje dece

Foto: Pixabay, ilustracija

Fizičku agresiju je, barem jednom tokom detetovog života, koristilo 63 odsto roditelja, a samo prošle sedmice njih 13 odsto. Vesna Dejanović iz UNICEF-a ističe da najavljene izmene Porodičnog zakona, eksplicitno zabranjuju fizičko kažnjavanje dece. Posebno ukazuje da čak 95 odsto roditelja nije saglasno da je dobro nasilno disciplinovanje dece. Zakon, kaže, nema kaznenu funkciju, već preventivnu, upozoravajuću, koja daje mogućnost sistemu da kada se uoči rizik, roditelj dobije savetodavnu pomoć.

Na pitanje zašto tuku decu – kao dva najčešća razloga roditelji navode da je dete bilo neposlušno ili da je bilo u opasnoj situaciji. 

U istraživanju Instituta za psihologiju na Filozofskom fakultetu iz 2020. godine, većina roditelja je izjavila da su koristili neki oblik fizičke agresije kao način disciplinovanja deteta.

Njih 63 odsto je, barem jednom tokom detetovog života, koristilo fizičku agresiju, dok je 45 posto nasilno disciplinovalo decu tokom prethodne godine, a prošle sedmice njih – 13 odsto.

„Grozna druga godina“

Većina roditelja je u istraživanju odgovorila da je prvi put tukla dete kada je ono imalo između dve i tri godine, skoro polovina dece je tada prvi put dobila batine.

Inače, upravo u ovom periodu deca ispoljavaju prirodnu neposlušnost, imaju ispade besa i prkosnog ponašanja i ova faza se zove „grozna druga godina“ , ali je normalna putanja razvoja deteta i ne zaslužuje batine.

Roditeljima su potrebni saveti kako da podstaknu razvoj deteta u ovoj fazi, a ne da ga kažnjavaju, zaključuju istraživači.

Vesna Dejanović posebno ističe da je važno da 95 odsto roditelja nije saglasno da je nasilno disciplinovanje dece dobro, što govori da su oni svesni toga, ali da roditeljima očigledno nedostaje veština i usvajanje alternativa.

Što se tiče najavljenog zakona koji će eksplicitno zabraniti fizičko kažnjavanje, kaže da su reakcije većinski pozitivne.

„Roditelji u stvari traže pomoć i u tom smislu ova im zakonska odredba ide u susret zato što ima preventivnu funkciju. Ima naravno i suprotnih mišljenja, da je ovo nametanje normi tradicionalnoj porodici“, navela je Dejanovićeva.

Kako najčešće roditelji tuku decu

Rezultati istraživanja pokazuju da kada su roditelji fizički agresivni oni obično udaraju dete rukom po zadnjici njih 36 odsto.

Tvrde predmete poput kaiša, četke i štapa za udaranje deteta koristi šest posto.
Dete je uštinulo sedam odsto roditelja, a toliko im je vuklo lice, glavu ili uši.

Ukazuje da ne postoji dokaz o pozitivnom uticaju nasilnog disciplinovanja dece.

Novi zakon je, ističe, još jedna poruka o nultoj toleranciji i poruka da nasilno disciplinovanje, fizičko i psihološko, kao vaspitna mera nije prihvatljivo.

„Naši zakoni regulišu pitanje težeg zanemarivanja, zlostavljanja dece. Tanka je granica između male usputne ćuške, udarca. Roditelj nije svestan njegove težine, samo dete može da proceni koliko je to za njega bilo teško. Potrebno je imati mehanizam za ranu podršku onim roditeljima koji se suočavaju s takvom praksom i kojima je potreban savet da ne bi došlo do eskalacije“, objasnila je Dejanovićeva.

Mehanizam za ranu podršku

Sankcija za roditelje prema novoj zakonskoj odredbi biće „sprovođenje korektivnog nadzora“.

„Ono što je sigurno, ističe, zakon nema kaznenu funkciju, on ima preventivnu upozoravajuću funkciju koja daje mogućnost sistemu da kada se uoči rizik roditelj dobije savetodavnu pomoć.

Psihološka agresija prema detetu

Više od dve trećine roditelja je bilo psihološki agresivno prema detetu barem jednom tokom prethodne godine. Uglavnom su bili verbalno agresivni, njih skoro 70 odsto je vikalo na dete. Skoro svaki treći roditelj je priznao da se tako ponašao i tokom prethodne nedelje.

Polovina roditelja je pretila da će udariti dete, a, svaki peti mu je rekao da je glupo ili lenjo.

Psovanje je ređe prijavljeno kod malo više od  deset posto roditelja. Čak sedam odsto ih je priznalo da su pretili detetu da će da ga pošalju negde ili da ga izbace iz kuće.

„Ako je problem kompleksniji, da se roditelj uputi na neke intenzivnije programe podrške roditeljstvu“, navodi Dejanovićeva.

Dodaje da je ovu odredbu usvojilo više od 60 zemalja, a Srbija je među 23 koja se obavezala da će to učiniti.

Takođe, ukazuje da zakonska odredba mora biti udružena sa drugim odredbama i da je ona prevencija u sprečavanju eskalacije ili težih oblika nasilja.

Izvor: RTS

Violeta

Prethodni članak

Šesti protest Srbija protiv nasilja održaće se u petak u 18 časova

Sledeći članak

TS: Direktori državnih preduzeća van dosega antikorupcijskih propisa