Marko Miljanović, foto Takovo.net
piše: Srećko Lisica, Takovo.net
Marko Miljanović je jedan od onih ljudi koje bih satima mogao slušati. Izuzetno duhovit i maštovit, on je u stanju da i najobičniju temu za razgovor uzdigne na nivo filozofske rasprave, uvlačeći u nju i istorijske činjenice, fiziku, matematiku, umetnost, ali i paralele iz svakodnevnog života, narodnih običaja i tradicije.
– Tradicija je skup odgovora na zaboravljena pitanja. Mi sad samo koristimo te odgovore, ali više ne znamo koja su pitanja bila postavljena. Zato što su odgovori odavno eliminisali problem. Međutim, razvojem tehnologije, komunikacije, nauke, mi sada preispitujemo te odgovore i ako sa novim tehnologijama možemo da dobijemo nov odgovor, u tom slučaju ja sam za to da se menja tradicija. Ali u slučaju da ne dobijaš bolji odgovor, onda nisam za promenu tradicije. I taj princip koristim u svom radu, – objašnjava Marko.
RAKIJSKI KAZANI IZ GORNJEG MILANOVCA
Njegov rad je inženjerski, ali i konstruktorski. Između ostalog, njegova firma ,,Rapid“ iz Gornjeg Milanovca bavi se i proizvodnjom kazana za destilaciju alkoholnih pića. Ovi kazani su čeda dvadeset prvog veka. Spoj modernog inženjerskog projektovanja, elektronike, upotrebe inoksa i bakra, koji kao finalni proizvod daju destilat sa precizno kontrolisanim i definisanim osobinama uz maksimalnu uštedu energije i vode koja se koristi u procesu proizvodnje.
Iako je već dostigao vrlo zavidne rezultate u proizvodnji kazana za destilaciju, Markove težnje daleko prevazilaze nivo proizvođačko-trgovinske delatnosti. Njegov san je da se rakija kao nacionalno piće uzdigne na nivo najkvalitetnijih svetskih pića i da kao proizvod vrhunskog kvaliteta krene u osvajanje sveta. Da bi to postala, pored ostalog, rakija bi trebalo da dobije i svoj kazan, namenski napravljen za proizvodnju samo ove vrste pića.
KRATAK ISTORIJAT STARIH APARATA
– Prvi destilacioni aparati su nastali u Škotskoj, odnosno Engleskoj i oni su rezultat izvlačenja ,,srca“ iz parne mašine. Najbogatija zemlja na svetu, sa najboljom tehnologijom izrade. Nisu imali nikakva ograničenja, ni po pitanju novca, ni materijala, ni u tehnologiji izrade i radili su ih inženjeri. Idući od ostrva ka kontinentalnom delu, dolazi se do ,,konjak kazana“ koji već polako imaju ograničenja, ali su i dalje pravljeni od kvalitetnih materijala i u kvalitetnoj tehnologiji izrade. Kako se ide dalje u Evropu, rastu i ograničenja. I tako dok dođeš do nas, koji imamo sva moguća ograničenja, od materijala, načina izrade, do toga da se kazani razvijaju uz pomoć dovijanja, upotrebom onih materijala koje imaš. Prvi kazani, takozvani čučavci, pravljeni od gline, kapak je bio drveni, a bogatiji domaćini su imali bakarnu cev. Pre toga je i lula bila drvena, – podseća Miljanović.
Ograničeni nedostatkom potrebnih materijala, ali pre svega borbom za goli opstanak i čestim ratovima, naši preci nisu imali vremena da se bave tehnologijom pravljenja kazana, kao i same rakije. Sve su to radili, onako ,,usput“, kako se to u narodu kaže.
– Međutim, zapadna Srbija ostavila je najdublji pečat u proizvodnji rakije. Mogu čak reći da je zahvaljujući zapadnoj Srbiji i tehnologiji proizvodnje na ovom području, u stvari srpska rakija i dobila prepoznatljiv oblik. Kad kažem zapadna Srbija, mislim od Rudnika, pa na zapad.
KAKO NAS DRUGI VIDE
Veliki broj Markovih kazana koristi se širom Evrope i on je dobro upoznat sa činjenicom kako stranci doživljavaju naše nacionalno piće. Prvi utisak je taj da im je jako čudno što mi za pravljenje alkohola koristimo kvalitetnu hranu, odnosno prvoklasno voće. Pri tom, mi još uvek nismo našli način da tu vrhunsku sirovinu naplatimo kroz rakiju.
– Kad je bio jedan Francuz, koji je inače predsednik komisije Spirit Selection (prestižno evrpsko takmičenje), imao sam susret s njim, – priča Miljanović. – Došao je u nenajavljenu posetu Srbiji da vidi da li postoje kultura i tradicija vezana za srpsku rakiju i kakva je tehnologija. Za rakijsku kulturu i tradiciju brzo je dobio zadovoljavajući odgovor, ali nije znao koja je tehnologija (pravljenja rakije). Ono što je video je da Srbija ima deo autohtone tehnologije, vrstu tehnologije kakvu nije našao nigde u svetu. Nakon toga je objavio nekoliko vrlo afirmativnih članaka o srpskoj rakiji i srpska rakija polako izlazi na zapadno tržište.
Ono što bi sledeće trebalo preduzeti, prema Markovom mišljenju, jeste udruživanje svih domaćih proizvođača u cilju razvoja zajedničke tehnologije proizvodnje rakije. U tom smislu, on je već krenuo u međusobno upoznavanje i približavanje proizvođača koji koriste njegove kazane. Od zajedničke koristi im je razmena iskustava i zajednički napor da se dođe do što kvalitetnijeg proizvoda, a na kraju i zajednički nastup na stranim tržištima u velikoj meri bi im olakšao posao.
NOVI SRPSKI RAKIJSKI KAZAN
Pošto se radi o nacionalnom proizvodu, do vrhunskih rezultata bi se moglo doći, kako je Marko već pomenuo, samo udruživanjem i razmenom iskustava u zajedničkoj borbi za isti cilj. Svako bi u tom udruženju trebalo da bude spreman na zajednički rad, uz obavezno odbacivanje sujete.
Ono što bi bio njegov deo u toj zajednici, Marko je već prošle godine počeo da razvija. Napravio je prototip kazana u koji je ugradio čitavo svoje inženjersko-konstruktorsko iskustvo koristeći se savremenim materijalima i tehnologijama izrade, ali ne odbacujući tradicionalna saznanja koja su se pokazala kao dobra. Nekoliko primeraka ove prelepe sprave već je u fazi testiranja u destilerijama koje su pokazale spremnost da isprate Markove ideje. Na moju konstataciju da kazan izgleda kao umetničko delo, Marko odgovara:
– Ono što savršeno radi, mora da bude i lepo.
Kada već pomenuh izgled, ono što definitivo utiče na lep vizuelni utisak je odnos proporcija koji u svakom segmentu prati Fibonačijev niz, odnosno „zlatni presek“. Ovaj odnos je poznat kao savršen još iz perioda renesanse i veoma je zastupljen u umetničnkim delima slavnih slikara, vajara i arhitekata. Naravno, prisutan je i u prirodi kao neizostavni deo Božijeg stvaranja, a Marko dodaje još i to da je sa velikom pažnjom vodio računa o geometriji kazana pošto je to jedan od najbitnijih elemenata ovog aparata.
DELOVI KAZANA
Sam kazan je od bakra; konstruisan je u obliku jajeta po ugledu na britanske ,,viski-kazane“. Marko mi objašnjava zašto baš oblik jajeta i kaže da je jaje najdinamičniji geometrijski oblik unutar koga se ostvaruje najbolje kretanje fluida, gde se ostvaruje najbolji prenos toplote i gde se postiže najbolje mešanje.
– Kada je mešanje dobro, onda je komina ravnomernije zagrejana i ravnomernije isparavaju komponente. Kokoška, kada sedi na jednoj petini jajeta, celo jaje je toplo podjednako. Vinske čaše su u obliku jajeta što omogućava najbolje mešanje vina i najbolji buke (fr. bouquet). Kroz istoriju, posude za čuvanje namirnica, ulja, vode, vina su pravljene u obliku jajeta (antičke amfore, vinčanska grnčarija), a u preseku ovog oblika se takođe može videti Fibonačijev niz.
Iznad kazana je smešten ,,random parkung“ u kome se nalaze mnogobrojni bakarni delovi koji imaju ulogu da ,,čiste“ paru koja prolazi do kapka.
– Tu se dešava intenzivna razmena energije i materije između tečne i parne faze, – pojašnjava Marko.
Kapak je takođe bakarni i on u svojim proporcijama prati pravila zlatnog preseka. Izgledom neodoljivo podseća na kupole ruskih pravoslavnih hramova, a izrađen je po uzoru na ,,konjak“ tip kazana. U njemu se stvara vrtlog alkoholne pare koji pri velikom ubrzanju ulazi u prohromsku spiralnu cev – vorteks, koji takođe prati Fibonačijev niz u svojoj konstrukciji. U ovoj cevi dolazi do hlađenja (uz pomoć vode) i kondenzacije alkoholne pare, koja iz cevi izlazi u tečnom stanju.
BAKAR
Veoma bitan element u čitavom procesu destilacije je bakar. Evo kako Marko objašnjava važnost bakra:
– Bakar je bitan zato što ima katalitičko dejstvo na alkoholnu paru. Cijanovodonične kiseline razbija na neke druge kiseline koje se kondenzuju i vraćaju, kao i masnoće. Iz tog razloga je bitno oprati bakar iznutra posle svake destilacije, zato što se na zidovima sakuplja masnoća, da bi se bakar oslobodio za sledeću šaržu, da može da reaguje sa alkoholnom parom. Bakar razbija etil karbamate u parnoj fazi, on ima mnogo hemijskih uloga u fazi destilacije, pogotovu kod voćnih destilata.
ZAŠTO SRPSKI KAZAN?
Na ovo pitanje moj sagovornik odgovara:
– Moj lični podsticaj u istraživačkom smislu je pitanje da li možemo da napravimo kazan, Srpski kazan, koji bi bio namenjen za voće i sirovinu iz Srbije. Naša sirovina je definitivno drugačija od sirovina iz ostalih zemalja. Dakle, cilj bi bio da srpska rakija dobije svoj kazan, budući da viski ima svoj, konjak ima svoj, rum ima svoj, tekila ima svoj. Do sada smo mi koristili varijante preuzete od drugih tehnologija ili ono što smo mogli mi da napravimo putem improvizacije. U naš novi kazan trebalo bi da ugradimo osnovne principe kojima su se svi ostali rukovodili. Između ostalog i Fibonačijev niz, odnosno kretanje fluida, kompletnu termodinamiku i mehaniku fluida. Znači, koristeći to kroz geometriju, način grejanja i hlađenja, da se dođe do idealnog kazana za naše potrebe. U toj varijanti bi rakija imala sve elemente svetskog pića vrhunskog kvaliteta.
TAKOVO I SRPSKI KAZAN
Dok je razgovor sa Markom tekao, u pozadini je Srpski kazan radio punom parom. Već nekoliko prethodnih dana, naš domaćin Zola na svom imanju u Takovu, isprobavao je mogućnosti ove vesele mašine. I tako, dok je razgovor odmicao, odmicala je i rakija iz flaše tek pečena na ovom prototipu. Iako mlada, tek pečena i drska, prenela je i zadržala aromu šljive Ranke u tolikoj meri da se u pojedinim momentima u ustima osećao miris svežeg voća.
Srećko Lisica, Takovo.net/GMInfo.rs
