• 3 јуна, 2020

PUTOPIS sa Plitvičkih jezera; Raj Bogu za sedmi dan

KAO MOMENTALNI SMAK SVETA Predeo Sastavci, foto: M. Bošnjak

PUTOPIS Sa Plitvičkih jezera, jedinstvene svetske prirodne baštine pod zaštitom UNESCO, iz doba pre korone

„Srce“ tog Raja na Zemlji su 16 jezera u kristalno-smaragdnom stepenastom nizu, koja se prelivaju jedno u drugo. Do egzodusa 1995. većinski domorodački živalj bio je srpski

KAD je stvarao svet, Bog je samom sebi, za svoj sedmi dan odmora, a čoveku za dušu i oko, stvorio Plitvička jezera! – tradicionalna je izreka Srba u Lici, oblasti usred koje se nalazi ova prirodna dragocenost, baština u svetu jedinstvena. Citiranu izreku svetom je proneo i Nikola Tesla, jedan od najvećih umova ljudske civilizacije, Ličanin doživotno zaklet u svoje iskonsko srpsko poreklo iz ličkog sela Smiljan.

„VENČAO“ HILjADE PAROVA Veliki slap, foto: M. Bošnjak

Od polovine 19. stoleća, kad se na Plitvičkim jezerima, uprkos čestim ratnim krizama i napetostima među tadašnjim velesilama, turizam počeo uveliko razvijati, do naših dana, obišli su ih milioni posetilaca iz celog sveta. Njihov utisak sa razglednica, ushićenje iz telefonskih poruka, ili objavljeni u medijima svake vrste, su istovetni: „Ovo, i samo ovo je Raj na Zemlji“! Zaista, Plitvice treba svojim okom videti, svojom dušom se stopiti u sav njihov čudesni čar, taj Božji dar. Biti njegov deo. Naravno, ko želi i može.

One, koji bi to želeli a ne mogu zbog aktuelnog zla zvanog covid-19 koje, baš kao sve na svetu ima svoj kraj, ili ne mogu iz drugih razloga „provešćemo“ nakratko Plitvičkim jezerima, putopisom nastalim u doba pre korone.
Naziv Plitvice za ovaj planetarni dragulj traje od pamtiveka, a u pisanim izvorima prvi put je zabeležen 1777. godine. Za Nacionalni park proglašene su 1949. a 30 godina kasnije, uvrštene na Listu svetske prirodne i kulturne baštine UNESCO, pod čijom su zaštitom i danas. Od ukupno 29 hiljada i 842 hektara, na koliko se Nacionalni park prostire, na (pra)šume otpada 22.308, na vode 217 hektara, ostatak su samonikle „plantaže“ svakojakog bilja. Nacionalni park je razastrt između širokih obronaka visokih gora Plješevica i Mala Kapela, najviša nadmorska tačka mu je 1.280 metara, dok su jezera poređana na visini od 636 do 480 metara, a na samom njegovom kraju graniče se dve pokrajine, Lika i Kordun.

Niz od šesnaest kristalno-smaragdnih jezera poređan je stepenasto, svako nastaje iz onog prethodnog. Tako čudesno, Božjom i rukom prirode, uz bučni huk stotina slapova i hiljada prštavih kaskada. Plitvička „zelena“ bajka počinje tokom Crne i Bijele Rijeke, što izviru u živopisnom srpskom seocetu Plitvičkom Ljeskovcu, pa se spajaju u reku Maticu, koja sa još manjim pritokama stvara Prošćansko jezero. Prvo u ogrlici od 16 prekrasnih jezera.
Iz njega redosledom, prelivanjem jednog u drugo, nastaju Ciginovac, Okrugljak, Batinovac, Vir, Veliko i Malo jezero, koje kroz prelepe spletove slapova i kaskada uvire u Galovac, a ovo u Milino jezero iz kojeg jednako tako nastaje Gradinsko jezero, a iz ovoga Burget.

Sva ta jezera i njihovi bistri potoci pritoke tvore Kozjak, najveće u tom zadivljujućem poretku, ujedno poslednje od Gornjih jezera. Njime plove električni brodići, nad njim su hoteli „Jezero“, „Plitvice“, „Belvi“ i drugi, manji. Kozjak se tiho preliva u prvo od Donjih jezera – Milanovac. Dalje, istovetnim stepenastim redosledom, nastaju Gavanovac, Kaluđerovac i poslednje, Novakovića Brod.

KANjON Uz jezera Kaluđerovac i Novakovića Brod, foto: M. Bošnjak

Predzavršetak Plitvičkog niza je predeo Sastavci. To više nije jezero, nego stenovito, šumovito i vodeno grotlo, duboko sto i „kusur“ metara. U ovom teško opisivom vrtlogu, kao da svedočite momentalnom smaku sveta! Uz zaglušujući, ali uvek ritmičan huk vode… Za sunčanih dana, kojih je ovde izuzetno mnogo u svim godišnjim dobima, svedočite još jednom gotovo nestvarnom prizoru, koji kao da nije od ovog sveta. Tik ispred Vas, duge neprestano u blještavilu svojih boja bukvalno i munjevito – skakuću i do 78 metara uvis! Kao svojevrsne „pokretne slike“, da ih radi bolje ilustracije tako nazovemo. One nastaju u neprekidnim oblacima vodene „prašine“ kroz koje se Sunčevi zraci prelamaju zavisno od kretanja nebeskih oblaka, tvoreći tako čudesnu igru svetlosti. Baš tu, Plitvička jezera se sastavljaju sa svojim najvećim slapom pritokom, zvanim Veliki, visokim 78 metara. Njime se u tu vrtložnu arenu, u kojoj je sve sa svime u vezi – čovek, voda, flora, fauna i nebesa – strmoglavo, bučno obrušava potok Plitvica. On teče iz istoimenog seoceta navrh ovog okruglastog kanjona, nad kojim kruže orlovi, sokolovi…Na slapove strelovito hrle ribe.

OGROMNA Vaš reporter pred ulazom u pećinu Golubnjaču

I konačno, na kraju smo plitvičke božanske tvorevine – na mestu gde od Sastavaka odvire modrozelena Korana, u koju se pretvaraju sva Plitvička jezera. Jedna je to od najčistijih reka u svetu. Korana, nekima znana iz iskonskih srpskih mitova i legendi, od Sastavaka dalje teče 90 kilometara, pa kroz grad Karlovac utiče u Kupu.

Njih dve, sa „sestrama“ Mrežnicom i Dobrom, taj grad čine jednim od najlepših na Balkanu i u Evropi. Grad na četiri predivne modrozelene čiste reke… Retkost, bolje rečeno „privilegija“!

Lepo je videti i Rastoke, predeo sa stotinama razigranih kaskada i virova, što ih Korana hirovito pravi u zagrljaju sa pritokom Slunjčicom, kod kordunaškog gradića Slunj, na 33. kilometru svog toka ka Karlovcu. I na Rastokama kao da vreme odavno stoji: drvene, kamene nastambe i vodenice ovde su još iz prošlih vekova.

Gotovo svaki posetilac obiđe i sledeći nezaboravan prizor: obližnji, nekoliko kilometara dug, na mestima stotinu i više metara dubok kanjon, kojeg Korana na svom toku od Slunja kopa milenijumima.

Seča šuma na Plitvičkim jezerima je zabranjena. Posvuda, stoletna stabla, mnoga jedva mogu da obgrle tri čoveka. Visoke su to (pra)šume, iste kao pre Bogzna koliko milenijuma. Drveće raste, od velikog broja godova odumire samo, a one se stalno obnavljaju novim izdancima. Plitvičke (pra)šume krase šareni bokori mnogih endemskih biljaka.

„MEĐA“ Slapovi Prštavci između Gornjih i Donjih jezera, foto: M. Bošnjak

Njih, ali i sasvim obično rastinje, zabranjeno je brati. Tako se čuva ovo prirodno blago. – Među njima, najlepše su ciklame, ovakve u celom svetu rastu samo na Plitvicama! – ushićeno su nam pokazivali botaničari, zaljubljenici u bajkoviti Nacionalni park.

SVETSKI ENDEM Plitvička ciklama, foto: M. Bošnjak

Čarobna su Plitvička jezera u svako doba dana, kakvog god – zorom plavetnog, sunčanog, kišovitog, mračnog. U svakom godišnjem dobu imaju posebnu lepotu: kad cvate i zeleni sve oko njih, kad im žar Sunca dodaje smaragdni sjaj, kad ih prošara jesenji kolorit pa zalivaju duge kiše, kad im slapove i kaskade okuje led…! Uvek su Raj sa početka ove priče!

HVALA ALGAMA I SEDRI!
SMARAGDNU boju, Plitvička jezera „zahvaljuju“ endemskim vrstama slatkovodnih algi. Hiljadama godina, one stvaraju osetljive, krhke šupljikave naslage sedre zvane tvarevrtin, koja pravi barijere među jezerima i slapovima. Sedra oblaže i okamenjuje stabla, kad padnu u jezera, ovekovečuje ih. I to je čudesan biodinamički ekološki proces, jedinstven u svetu!

PRAČOVEK

NA Plitvicama su pronađeni dokazi življenja pračoveka, prema paleološkim izvorima starijeg od javnosti poznatijeg, krapinskog. Glavna staništa te pradavne populacije bile su pećina Golubnjača, druge manje, verovatno i okolni lokaliteti. Golubnjača ima uski prednji ulaz, iznutra je prostrana, uzdiže se strmo od jezera nagore, kao sva konfiguracija terena. Sigurno su i u tim naseobinama praljudi pričali: „Život je ovde baš lep…“!

DOMOROCI SRBI
SVAKI nacionalni park pa i plitvički je, po aktima UNESCO, zaštitnika prirodne baštine u svetu, kao autohtona celina nezamisliv bez domorodačkog stanovništva. Njega su, do egzodusa 1995. većinom činili Srbi, kojih oko Plitvica sada ima malo, povratničkih.

 VENČANjA
POD Velikim slapom decenijama su, u grupama od 78 parova (toliko on ima metara) vršena masovna, romantična venčanja. Mladenci iz vascelog sveta, svih vera i rasa, a u ličkoj narodnoj nošnji. – Naši brakovi su srećni! – javljali su godinama posle mnogi ti parovi.

BASA
RETKO ko, ako nije posetio Liku ili se nigde nije družio sa Ličanima, zna šta je – basa. Čuveni lički mlečni specijalitet, kojeg je svetski proslavio Nacionalni park Plitvička jezera. Ukratko: basa nastaje dvodnevnim-trodnevnim ceđenjem seljačkog kiselog mleka, obavezno punomasnog, iz vrećice od belog domaćeg platna. Inače, u tom kraju kravlje ili ovčije mleko se vrlo retko obire, da bi se pravio kajmak. Kao predjelo, basa se služi uz lički pršut, sušen na promaji i dimu najmanje godinu, sličan njeguškom i škripavac – mladi punomasni sir kačkavalj, koji se tako zove jer škripuće pod zubima. Po želji, i uz „pole“ – krompire presečene uzduž napola, pa pečene na ognjištu.

PATKE „GOSPOJE“ A RIBE „BLENU“
PO svih 16 jezera, plove jata divljih pataka, naviknutih na reke turista toliko da im iz vode, ili svojom šetnjom uz jezera, mirno, gordo poziraju, pa ih domaćini zovu „gospoje“. Znatiželjno, bez imalo straha, iz jezerskih plićaka u ljude zure jata autentičnih pastrmki. „Šta blenete“? – česta je reakcija na svim jezicima. Davno su ihtiolozi utvrdili, da se pastrmke iz Gornjih i one iz Donjih jezera – razlikuju! Lov i ribolov su strogo kažnjivi.

 TITOVA VILA
USRED rajskih lepota iznad Velikog slapa, kojeg tvori potok Plitvica kod istoimenog seoceta, 50-ih godina 20. veka, iz budžeta SFRJ je, za njenog doživotnog predsednika Josipa Broza Tita izgrađena vila „Izvor“. Ona, kao većina takvih rezidencija posvećenih njemu, ne beše predviđena samo za lepi odmor „sina svih naroda i narodnosti“ nego i za šefovanje državom odatle. Njeno kodno ime bilo je „Objekat 99“. Da ironija bude veća: kodirana je po 99 političkih zatvorenika iz tri kazamata, koji su u njenoj gradnji bili fizički radnici…! Plitvičani pamte: „Tito je u vili Izvor boravio samo pet puta, i to vrlo kratko“.

KAKO DO I OD PLITVICA
DO Plitvica, može se automobilom, ili autobusom. Od Zagreba, prema Jadranskom moru, vozi se 130 kilometara, ovako: autoputem do Karlovca (46 km) pa magistralom kroz Kordun, na kojoj nema zastoja bez obzira na „špice“. Od Plitvica, još brže do Jadrana, Ličkom magistralom, koja počinje na Koranskom mostu, ulazu na Plitvice. Od nje dalje, kod gradića Udbina, nastaje polu auto-put, zatim i auto-put, pa se od Plitvica do Zadra stiže i za jedan sat. „Brzim“ putevima, do Plitvica se stiže i iz pravca Istre, Slovenije i BiH. Dva su ulaza u Nacionalni park. Gledano iz pravca Zagreba, ulaz broj 2 kod hotelskog kompleksa je za posetioce, koji prvi put dođu, najbolji. Jer, do početnog, Prošćanskog jezera stalno voze električni auto-vozići, a od njega se pešice silazi redom uz sva ostala jezera. Ulaz broj 1 je u Rastovači, blizu samog kraja Plitvičkih jezera, pa se odavde ona obilaze uzvodno.

 ZAŠTO OVAJ PUTOPIS?!
OVAJ putopis, autor inače Ličanin iz pomenutog gradića Udbina blizu Plitvičkih jezera, objavljuje na portalu GMInfo iz dva razloga. Prvo, nakon uzastopnih molbi brojnih novih sugrađana u Gornjem Milanovcu, koji su nekad posetili Plitvice, i onih koji su ih videli samo na TV i Internetu, a naročito sada, kad svi dane provode u svojim domovima, zbog rizika od zaraze korona virusom. Nekima od njih, zanimljivo je i što se jedno od Plitvičkih jezera zove – Milanovac! Nazvano je po pastiru, u drugim legendama mlinaru, zvao se Mile Perišić, koji se u tom jezeru u davno doba utopio. Drugi razlog: velika čitanost ovog portala u Srbiji, dijaspori i „vansrpskom“ svetu, otud i autorova želja da se u ovim teškim danima neki podsete boravka na Plitvicama, saznaju detalje koje možda nisu tada saznavali, a neki da im se, bar na ovaj posredan način „približe“.

Milorad BOŠNJAK

Violeta

Prethodni članak

Podeljeno više od polovine pripremljenih paketa na seoskom području

Sledeći članak

Danas je Veliki petak