„Svaki izlazak na scenu podrazumeva rad na sebi – to je ono što učimo: stav, držanje, koncentraciju, dikciju i samopouzdanje “— Ivan Pantović

GORNJI MILANOVAC – Na velikoj sceni Kulturnog centra „Mija Aleksić“ održan je javni čas Dramske radionice, na kome su deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta predstavila svoje prve scenske korake. Bio je to završetak jednogodišnjeg rada sa Ivanom Pantovićem, diplomiranim glumcem i rukovodiocem radionice, koji je sa mladim polaznicima uvežbavao koncentraciju, govor, pokret i igru.

Nakon uspešnog javnog časa razgovarali smo sa Pantovićem o značaju rada sa decom, scenskom izrazu i planovima za dalje.

Kako je protekao javni čas i kakve su reakcije dece i roditelja?

– Na moje veliko zadovoljstvo javni čas je protekao iznenađujuće dobro, s obzirom na uzrast dece i okolnosti u kojima su završili školsku godinu. Poznavajući njihove mogućnosti nije da nisam očekivao njihov uspeh. Od sledeće godine očekujem mnogo više truda, rada i zainteresovanosti, samim tim i zrelosti. Utisci roditelja i publike su pozitivni jer su pojedinačno kao i cela grupa dosta napredovali u odnosu na prošlu godinu.

Kako izgleda rad sa decom u radionici?

– Najbitniji deo dana je vreme posvećeno igri, igra je prirodna instinktivna aktivnost u kojoj se prožimaju učenje i zadovoljstvo. Kroz interakciju uče da sa vezuju za ljude i grade poverenje i razumeju osnovne emocije igrajući se sa igračkama i rekvizitama, a ne telefonima. Dete stiče nove veštine i sa njima raste i njihovo samopouzdanje. Obzirom da je ova godina bila u “znaku telefona”, dobar deo vremena se svodio na rešavanje upotrebe telefona u toku časa.

Po čemu birate tekstove koje obrađujete?

– Program koji sprovodimo tokom godine pored raznih glumačkih vežbi je i odabir dramskog teksta u kojem bi učestvovali. Trudim se da ispunim želje svih polaznika, da svako ima podjednako isti zadatak ili u odnosu na njihove sklonosti i sposobnosti. Odabir samog teksta može da bude težak jer ni jedan dramski tekst ne broji 40 glavnih uloga, što ženskih što muških, tako da su njihovi zadaci birani po scenama i prilagođeni njihovom uzrastu.

Zašto je važno da deca imaju ovakvo pozorišno iskustvo?

– Proces prolaženja kroz dramsku radionicu je važan u odrastanju svakog deteta, svaki izlazak na scenu podrazumeva rad na sebi. A to je ono što učimo, stav, držanje, koncentracija, dikcija, samopuzdanje… Neki možda nisu ni svesni tolike odgovornosti pa i ne osećaju neku posebnu vrstu trema već to rade instinktivno. Sve dok ne dođu u određeni period kada dolazi do promena u njihovom ponašanju gde nestaje prirodnost i dolazi do manjka samopuzdanja i koncentracije. I tada shvatamo, kao što se pojedinima desilo na ovom javnom času, da ne možemo postići sve svojom prirodnom harizmom već napornim radom.

Kakvi su dalji planovi radionice?

– Plan je da nastavimo sa radom i sledeće sezone. Dramska radionica je nakon ovog javnog časa 20.  juna otišla na letnji raspust. Počinjemo sa radom početkom sledeće školske godine 2025/2026. kada ćemo nastaviti sa radom i prijemom novih članova – kazao je na kraju razgovora glumac Ivan Pantović.

Rad u dramskoj radionici ne podrazumeva samo vežbanje glumačkih tehnika, već i negovanje poverenja, discipline i izraza. U vremenu u kome deca sve češće biraju ekrane umesto igre, Pantovićeva radionica podseća na vrednost stvarnog kontakta i lične hrabrosti. A najvažniji rezultat nije predstava – već dete koje izlazi sa scene ponosnije, sigurnije i otvorenije za svet.

V. Popović, gminfo.rs