Pada li, pada sneg! Bele se Koštunići. Trebalo bi da se život umirio i čeka proleće da se ponovo rascveta. Ali nije tako pod Ravnom gorom, u najvećem selu gornjomilanovačke opštine. Marina Mirković, mlada direktorka Turističko-rekreacionog centra „Momčilo Čeković“, ima pune ruke posla.

– Nismo nikada bez gostiju, kad manje kad više, ali uvek ih imamo. I domaćih i stranaca. Gotovo cele 2020. godine je harala korona, a mi smo ostvarili oko pet hiljada noćenja u našim vajatima i bungaloima i na hiljade obroka u restoranu. U strahu od virusa, ljudi iz gradova dolaze na selo da se odmore i razonode, da se počaste zdravom hranom i napicima, bar da nekoliko dana ne misle ovu svetsku pošast – kaže Marina.

I ne samo to. Korona je navela Beograđane i Novosađane da u Koštunićima kupe pet domaćinstava „zlu ne trebalo“ koja su ostala bez dima iz odžaka. Biće ih još. Seoba gradskih porodica u prirodu je tek započela.

Spomenusmo zdravu hranu i napitke. Ova turistička oaza i nema druge. Mleko, sir, kajmak, meso, krompir, pasulj, voće i povrće i sve ostalo dolazi sa seoskih ekonomija koje tradiciju kućne proizvodnje vekovima ne menjaju.

Kompanija „Jomil“ ovde ima i četiri farme: krave muzare, prasilište i tov svinja, koke nosilje i krupnije za trpezu, stado ovaca. Ima tu i egzotičnih četvoronožaca i ptica, ali u malenom zoološkom vrtu. Ima i pet mini-muzeja, šetališta, padina za sanke i skije i još koječega. Tu je i jezero čiji su led najhrabriji kupači ovih dana već probili. Gostima ne sme da bude dosadno.

– Osim što proizvodimo voćne rakije, pekmeze, džemove i sokove za tržište, domaće i inostrano, naši pogoni rade i za restoransku trpezu Turističko-rekreacionog centra. A rade po tradicionalnim narodnim receptima našeg kraja. Stalno unapređujemo proizvodnju i proširujemo kapaciteta, tako da smo sad, recimo, u mogućnosti da godišnje proizvedemo 50.000 litara najkvalitetnije rakije od pet-šest vrsta voća – saznajemo od tehnologa Nataše Veljović i Miloša Miloševića.

Predsednik Mesne zajednice ili, kako ga radije zovu, kmet Koštunića, Ivan Damljanović, je zadovoljan postignutim, ali i nezadovoljan što nije i više.

– Imamo u selu devet uglednih firmi – hvali se Ivan i nabraja: –TRC „Momčilo Čeković“, „Jutra“, fabriku „Grab“, Hladnjaču “Tomović“, Mlin „Čeković“, mlekara Milije Starčevića, proizvodnja krompira Stanka Tomovića, Restoran „Starčević“ i građevinska firma Radoša Tomovića. Koje to selo još ima! Oko 80 odsto svih puteva u selu je asfaltirano, za najviše dve godine neće biti ni kvadratnog metra seoskog sokaka bez asfalta. Međutim, jedna sitnica nam, kao turističkom selu, ne ide naruku: slab signal za telefonsku mrežu 060 i 063, uprkos tome što smo investirali u optički kabal. Bojim se da ćemo biti prisiljeni da menjamo operatera.

Turistička pregnuća Koštunićana nisu ostala nezapažena. Direktorka Centra nam pokazuje pismo Glena Fogela, glavnog izvršnog direktora Booking.com, u kojem čestita na nagradi Traveller Review Award. Nagrada je osvojena za „izuzetne ocene gostiju koje ste konstantno dobijali tokom cele prošle godine“, kako u čestitki piše.

I dalje pada sneg i pokazuje svakojake tragove. U Koštunićima ti tragovi se svetle.

Boško Lomović

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu