„Imamo utisak da je država saučesnik u kršenju propisa“, rekao je Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu skrenuvši pažnju na to da se zagađivačima isplati da nastave sa prestupima jer su kazne male.

Rajić je na okruglom stolu „Kaznena politika prema zagađivačima: Koliko vredi životna sredina?“ održanom 13. februara u Beogradu ukazao na to da su sve kazne koje su zagađivačima izrečene u proteklih godinu dana bile ispod minimalnih finansijskih iznosa koje propisuje zakon, prenosi Danas. Takva praksa neće naterati zagađivače da odustanu od štetnih aktivnosti, konstatovao je Rajić, ocenivši zato da je država saučesnik u kršenju propisa.

Predsednik Upravnog odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je skrenuo pažnju i na to da su postupci protiv sankcionisanih firmi pokretani na osnovu dokaza koje je dostavio RERI, kada tužilaštvo više nije moglo da eskivira pokretanje postupka.

Kako smo ranije pisali, Ziđin Koper Srbija i njegov direktor su zbog trovanja reke Mali Pek u martu 2021. godine 2022. kažnjeni sa svega milion dinara. Toliku sumu im je naložio da plati Javno tužilaštvo u Negotinu na osnovu krivične prijave koju je podneo RERI.

U Malom Peku je tada utvrđena 17 puta veća koncentracija bakra od dozvoljene, 3.5 puta veća koncentracija arsena i duplo veća koncentracije olova. Kazna od milion dinara je izrečena najprofitabilnoj firmi u Srbiji, koja je po podacima Agencije za privredne registre 2021. prihodovala 34,36 milijardi dinara.

Podsetimo i na to da je preduzeće Kamenolom Rakovac d.o.o. u oktobru 2022. zbog nezakonite eksploatacije kopa Kišnjeva glava na Fruškoj gori kažnjeno sa 209 puta manjom kaznom od godišnjeg prihoda od iskopavanja. Firma koja od nelegalnog kamenoloma prijavljuje godišnju neto dobit od 69 miliona je kažnjena sa 300.000 dinara. To istovremeno i tri do devet puta manja kazna nego što predviđa Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a na koji se pokrajinski rudarski inspektor pozvao.

Kada je kažnjen Ziđin, iz Regulatornog instituta su tada pozdravili napore tužilaštva, doprinos odluke pravnoj praksi i kako su se izrazili, „delimičnu satisfakciju u postizanju specijalne prevencije usmerene protiv izvršioca krivičnog dela“, ali i iskazali zabrinutost zbog izostanka „reakcije nadležnih inspekcijskih organa, u konkretnom slučaju Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji su utvrdili nezakonitosti na koje je RERI u dužem vremenskom periodu ukazivao, a koje povodom navedenog sami nisu podneli niti jednu krivičnu prijavu“.

Kako prenose mediji, Rajić je na okruglom stolu skrenuo pažnju i na to da je pravosudna praksa u Srbiji takva da se za isti prestup ne može izreći krivična presuda, ako je pre toga izrečena pravna, i ocenio da to zloupotrebljavaju strani investitori. Advokat Rodoljub Šabić je kritikovao rad tužilaštva, iznevši stav da su tužioci koji svoj posao rade savesno retki. On je pozvao na veću efikasnost tužilaštva i strože kazne, uključujući i oduzimanje imovine stečene nezakonitim radnjama.

Izvor: Mašina