Sinoćni protest „Milanovac protiv nasilja“, devetnaesti po redu, bio je posvećen nasilju u ratovima i riziku od ratova u koje nas, kako je rečeno, uvlače oni koji na tome materijalno i politički profitiraju, čuvajući vlast. Ovaj princip vladavine, sa vrlo malim pauzama, traje u Srbiji od početka devedesetih do danas.

Kosovo je ponovo aktualizovano kao potencijalno veliko žarište sukoba od strane onih struktura koje su to žarište i potpalili, a probleme tamošenjeg stanovništva nisu uspeli da reše ni pre trideset godina, kao što ne mogu da ga reše ni danas. Novinari i ratni reporteri Veljko Đurović i Rade Radovanović bili su govornici na Trgu kneza Mihaila na tu temu.

Đurović, koji je izveštavao i snimao iz više do tridesest ratova širom sveta u toku svoje duge karijere, imao je jednostavnu poruku:

– Rat je najekstremnije iskustvo čovečanstva. Nadam se da mi ta iskustva nećemo ponovo prolaziti. Ljudi ne ulaze u ratove da bi tek tako ratovali, već da bi pobedili; a pobediti ne znači nužno osvojiti teritoriju, resusrse, zatobiti nekoga, već pre svega suočiti protivnika sa bezizlanom situacijom, sa strahom od smrti, oslabiti mu moral i dovesti do pregovora. Takođe se nadam da mi više nećemo pregovarati do 17. decembra i da ćemo naše stavove i borbu dokazati na glasačkim listićima.

Rade Radovanović, autor knjige „Smeh pod vešalima“, koja govori od ratu iz 1999. godine na Kosovu, više puta je naglasio da Srbija neprekidno plaća cenu manipulacije i izokretanja činjenica iz istorijskih okolnosti, kao i narativa u kom su mitovi predstavljeni kao činjenice. Tu matricu, uz pomoć medija i prikrivanja odgovornosti za poraze i stradanje naroda, a naročito onih događaja iza kulisa u sukobima na ovim prostorima, koristi i aktulena vlast, ponovo proglašavajući herojima one koji su doveli zemlju i ceo narod u velike probleme.

– Ako mislimo da izađemo iz toga, moramo da uvažavamo činjenice. Većina u Srbiji ne zna šta se dešavalo na Kosovu i u vezi s Kosovom u skorije vreme, a tek ne zna o onome što je bilo u dalekoj prošlosti. I ono što zna, to sagledava na jedan potpuno pogrešan i naopak način, jer nam se to servira, potura kao istina, počev od RTS-a, preko takozvanih medija koje je oblikovao Aleksandar Vučić sa svojim saizvršiocima, koji su organizovani da lažu i da lažima normalnog čoveka dovode u situaciju da ne zna šta je tačno, a šta nije. Sada su još smislili da novim predloženim izmenama medijskih zakona više neće imati samo kontrolu nad uredništvom medija, već mogu da budu apsolutni vlasnici svega onoga što deluje kao neki kanal za informisanje najvećeg broja građana. To je jedna do najpodlijih i najstrašnijih zamisli u toj sferi za koje znam, a novinar sam duže od pedeset godina.

Kako je istaknuto na protestu, to je samo jedna od vidljivih pripremnih radnji na tome da se suzbiju i poslednji medijski prostori koji bi mogli da ugroze opstanak vlasti i njihovih mitova neophodnih za manipulaciju glasačima. Detaljnije OVDE.

– Vladaju ucenama, silom i neistinama; idu po Srbiji pred izbore, tuku, maltretiraju, prete da bi postigli svoje rezultate. Imaju li rezultate? Imaju. Eno ih rezultati na Kosovu. Srbi tamo žive u užasnim uslovima egzistencijalne i svake druge ucene pod režimom u Beogradu, a naročito posle „Banjske“, događaja koji je po svim kriterijumima, i domaćim, i međunarodnim, jedan teroristički akt. Spremaju se sankicje Vladi ako se utvrdi da je država imala veze s tim. Narednih dana su pred nama sudbonosne dileme. Da li će Predsednik Srbije reći svojim tužilaštvima, policiji, vojsci da na zahtev evropskih institucija izruči Prištini Milana Radojčića ili neće? Ali to je Vučićev problem; za nas je krajnje vreme da njihove greške ovaj narod prestane da plaća svojim životima. Do potpisivanja kapitulacije, 9. i 10. juna 1999. na Kosovu je u ratu poginulo između 400 i 420 Srba. Posle toga, do kraja godine, broj ubijenih Srba je 2257. Otkuda ta razlika? Otuda što su platili glavama osvetu jer niko nije imao da ih zaštiti nakon što se vojska povukla i oni su ostali kao taoci tamo. Da li je neko postavio pitanje odgovornosti za te živote? Smeh pod vešalima, podnaslov moje knjige o tim vremenima, nastavlja se, evo, i danas. Zato vas pozivam da na izborima koji će uslediti, glasate za one učesnike i partije za koje znate da vas neće prodati, – poručio je, osim ostalog, Radovanović.

Devetnaesti protest „Milanovac protiv nasilja“ završen je šetnjom i porukom „Ne izdajemo lokal!“

Pogledajte foto 👇

GMInfo.rs

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!