Odbornica Skupštine opštine Gornji Milanovac i nosilac liste „dr Dragica Topalović – Zajedno do pobede“ Dragica Topalović ocenila je u saopštenju za javnost da odbornici Srpske napredne stranke u lokalnom parlamentu ne učestvuju aktivno u raspravama i da svojim ponašanjem ne zastupaju interese građana, iznoseći tvrdnje da u njihovoj odborničkoj grupi vlada stranačka disciplina koja guši slobodu izražavanja.

Saopštenje prenosimo u celosti.

Kao i svake sednice opštinskog parlamenta, tako i ove poslednje, koja je održana u petak 19. 06., najveći utisak na mene ostavila je jedna velika zagonetka. Radi se o gotovo apsolutnoj pasivnosti odbornika SNS-a. Tu sam činjenicu često isticala u svojim saopštenjima, a ovoga puta sam i malo dublje razmislila o njoj.

Zaista je čudno da svi odbornici SNS-a o svakom pitanju misle isto i glasaju isto. Tako nešto je nemoguće ni u jednoj porodici, a kamoli u stranci. Kako je moguće da niko od njih ni po jednoj tački dnevnog reda nikada nema šta da prokomentariše ili predloži. Čak ne postavljaju ni odbornička pitanja!

Po definiciji, oni kao odbornici koji zastupaju građane, imaju obavezu da brane interese tih građana i sredine iz koje dolaze. Pretpostavljam da imaju i neke lične interese koji se, po teoriji verovatnoće, ne mogu uvek poklapati sa interesima njihovih partijskih šefova. Šta je to zbog čega uporno ćute i glasaju kao po komandi?

Apsolutno je nemoguće da njihovi odbornici ne vide probleme koje vide svi ostali građani. Zar ne vide kako mladi napuštaju sela, koja polako ali sigurno ostaju pusta. Zar ne vide da se broj stanovnika smanjuje na nivou cele opštine. Zar ne vide i oni da institucije više ne funkcionišu nego što funkcionišu.

Kako je moguće da ne vide da od Jasena do Ugrinovaca nema ni jedne prodavnice, kako slikovito vole da kažu meštani? Da li oni uopšte i razgovaraju sa svojim sugrađanima o problemima koje imaju i o načinima na koji se ti problemi mogu rešiti? A problemi nisu mali i ima ih mnogo.

Pitam se šta bi bilo kada bi neko iz odborničke grupe SNS-a diskutovao protiv ili, ne daj Bože, glasao protiv donošenja neke odluke koju je predložilo rukovodstvo opštine? I još kada se zbog tog jednog glasa ne bi mogla da usvoji predložena odluka! Šta bi bilo sa tim odbornikom? Šta bi se desilo njemu, njegovom domaćinstvu ili firmi, ako je ima?

Kažu da živimo u demokratskom društvu. Demokratija podrazumeva slobodu izražavanja, pre svega. Ovde u našoj skupštini je to strogo ograničeno. To sam više puta osetila i na svojoj koži. Teško je prebrojati situacije u kojima su mi oduzimali reč kada sam htela nešto da kažem. Nekada je to bilo jer ne žele da ostali odbornici čuju istinu, pogotovu njihovi, a nekada jednostavno i zbog toga što nisu bili u stanju ni da razumeju šta im pričam i sa kojim razlogom. I nije uvek ni bilo štetno po njih, ali oni su takvi kakvi su.

Ovakvo dirigovano ponašanje njihovih odbornika za mene kao lekara je prilično zabrinjavajuće. Bojim se da se ovde radi o jednoj vrsti nasilja, stranačkog nasilja. Jer, ako može da postoji nasilje u porodici, zašto se, po analogiji, ne bi moglo govoriti i o nasilju u stranci? Nasilje nije samo fizičko nasilje. Ono može imati različite oblike. Može biti i psihičko, ekonomsko, digitalno, seksualno, uskraćivanje različitih prava…

Na kraju, pade mi napamet jedna emisija koja se zove „Nije srpski ćutati“. Ova vlast izgleda pokušava da nas ubedi ne samo da je srpski ćutati, nego i klečiti, moliti i ponižavati se na svaki način.

dr Dragica Topalović,
nosilac liste „ dr Dragica Topalović – Zajedno do pobede“