U Gornjem Milanovcu, nakon otkazivanja humanitarnog košarkaškog turnira koji su organizovali učenici Gimnazije „Takovski ustanak“, dr Dragica Topalović je u javnom saopštenju ocenila da lokalna vlast onemogućava inicijative mladih i pokazuje odnos prema obrazovanju i društvenom angažovanju.

Saopštenje prenosimo u celosti

Saopštenje: 

Evo već danima se pitam dokle smo to stigli, u šta smo se pretvorili i kuda sve ovo vodi? Otkazivanje humanitarnog turnira u basketu, u organizaciji naših gimnazijalaca, još jedan je u nizu pokazatelja kakvu vlast imamo i šta od nje možemo da očekujemo. Situacija je toliko besmislena i žalosna da čovek prosto ne može da poveruje da se tako nešto dešava.

Kada mladi ljudi, maturanti, odluče da sa svojim nastavnicima organizuju humanitarni turnir, sa željom da pomognu nekome kome je ta pomoć neophodna, naiđu na osude, kritike i razne prepreke od strane režimskih poslušnika. Prosto neverovatno. Umesto saveta i svake moguće pomoći u realizaciji jedne ovakve apsolutno pozitivne ideje, njih zaustavljaju i onemogućavaju.

Razlozi koje je naveo Sportsko-rekreativni centar Gornji Milanovac zbog kojih ne mogu da se koriste ni tereni u blizini hale „Breza“ su vrlo neuverljivi. Ako zbog gradilišta u blizini i zatvorenog prilaznog puta ne mogu da priđu kola hitne pomoći, znači li to da ne treba da budu u funkciji ni stadioni, Bazen i hala „Breza“?

Da je rukovodstvo opštine bilo dobronamerno i svesno toga da ovakav turnir u organizaciji mladih ima ne samo humanitarni karakter, nego i vaspitni, da doprinosi većoj socijalizaciji mladih, medjusobnom druženju, njihovoj društveno korisnoj angažovanosti, razvijanju takmičarskog duha i ljubavi prema sportu, ono bi sigurno drugačije reagovalo.

Bilo je najlogičnije i najnormalnije da, u granicama svojih mogućnosti, nađu načine da podrže i ohrabre te mlade ljude koji su želeli da učine nešto dobro. Mogli su, štaviše, i da pomenuti turnir, koji se već godinama održavao, uvrste u program proslave Dana opštine. Mogli su da su hteli, ali nisu.

Pitanje je zašto?  Jedini mogući odgovor je da se plaše mladih i njihovog okupljanja. Plaše se da se ne čuju poznati uzvici koji se ore širom Srbije i koji jasno govore o nezadovoljstvu stanjem u zemlji. A zašto se to nezadovoljstvo širi znaju oni sami to najbolje. Kako rade tako im se i vraća.

Gimnazija „Takovski ustanak“ je jedna od najstarijih u Srbiji. To je škola sa tradicijom i svojim sopstvenim imidžom koji odražava karakter stanovnika naše opštine. Za nas je ona još i više značajna jer Milanovac nema obrazovnu ustanovu višeg ranga od nje. Ona je, sviđalo se to nekome ili ne, intelektualni centar naše opštine, posebno kada su mladi u pitanju. Milanovačku gimnaziju je završio najveći broj naših sugrađana koji su svojim radom proslavili Milanovac i dali nemerljiv doprinos njegovom razvoju.

O značaju Gimnazije možda najbolje svedoči njena impozantna zgrada u centru grada. Nije to slučajno. Oni koji su je izgradili znali su dobro kada su je gradili koliki je značaj obrazovanja za jednu sredinu. Pogledajte samo koje su građevine u Milanovcu bile najveće pre Drugog svetskog rata. Znao je to dobro i Dražimir Marušić kada je doneo odluku da se ona obnovi.

I danas najveći broj najboljih osnovaca upisuje se u gimnaziju. Kada je u pitanju školovanje, to su sigurno naši najambiciozniji i najperspektivniji đaci. Đaci, ne Ćaci! Oni koji će otići na fakultete i sutra biti inženjeri, lekari, pravnici, ekonomisti, novinari, glumci… Ali oni pravi, ne sa kupljenim diplomama. Stubovi našeg društva.

Pitanje je samo da li će za njih u ovom i ovakvom društvu biti mesta ili će morati da idu dalje. Ako odu, sa njima će otići i naša budućnost, ali i smisao života i rada svih prethodnih generacija koje su stvarale i gradile Gornji Milanovac.

Uz pretpostavku da imaju iole savesti, oni koji su na vlasti trebalo bi sami sebe da pitaju šta i kako rade i kakva im je to politika kada u mladima vide svoje neprijatelje. Ovakva dešavanja nisu dobra ni za imidž Gimnazije u inostranstvu, odakle već godinama dolaze srednjoškolci u naš grad, a gde odlaze i naši.

Za mene lično sve ovo i nije neko veliko iznenađenje. Mnogo puta sam ukazivala na pogrešnu kadrovsku politiku i potcenjivanje stručnosti. Videli smo koga su sve i kako postavljali na direktorske funkcije u javnim preduzećima, u savetima i nadzornim odborima. Jedini kriterijum je bio slepa poslušnost. Stručnost niko nikada nije uzimao u obzir niti je uopšte i pominjao.

Nedavno sam na skupštini, ali i posle, javno putem saopštenja, postavila više pitanja na koja nisam dobila nikakav odgovor. Između ostalog i pitanje u vezi postavljenja direktora Regionalnog inovacionog startap centra „Impuls 2019“. Interesuje me kako je i sa kakvim kvalifikacijama nastavnik muzičkog iz Prve osnovne škole najkvalifikovaniji da vodi regionalni centar za inovacije. Zar u celom regionu, uključujući Čačak i Kragujevac sa brojnim fakultetima i profesorima, nema nikog kompetentnijeg. Nisu nam rekli čak ni to šta je završio i koje je struke čovek koji treba da obezbedi uslove za tehnološki napredak naše opštine.

Izgleda da se borba protiv univerziteta, i obrazovanja uopšte, u celoj Srbiji polako prenosi i na lokal. Poslednji događaji u vezi sa izborima za studentski parlament na Medicinskom fakultetu u Beogradu su više nego indikativni. Vlast oseća da ubrzano gubi tlo pod nogama i najveću opasnost vidi upravo u mladima. Za utehu je da će sadašnji maturanti imati pravo da po prvi put izadju na izbore i ravnopravno sa drugima odlučuju o svojoj budućnosti. A budućnost su mladi!

Dr Dragica Topalović,

nosilac liste „ dr Dragica Topalović – Zajedno do pobede“