foto: pixabay.com
Država Srbija zadužiće se radi finansiranja izgradnje dela auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad u iznosu od 298 miliona evra, nakon što su poslanici u Skupštini usvojili novi Zakon o zaduživanju. Takođe, na poslenjem zasedanju Parlamenta odlučeno je i da Srbija da garanciju za novo zaduživanje Elektrodistribucije Srbije (EDS), piše Nova ekonomija.
Kako se navodi u Zakonu o zaduživanju, koji je usvojila Skupština, kredit u visini od najviše 35 milijardi dinara, odnosno oko 298,5 miliona evra, Srbija će uzeti od NLB Komercijalne banke.
Finansijer projekta, odnosno korisnik kredita je Vlada, koju predstavlja Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Investitor su Koridori Srbije, a izvođač radova kineska kompanija China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group.
Kredit će se otplaćivati na tri meseca – 5. januara, 5. aprila, 5. jula i 5. oktobra svake godine, u 28 jednakih rata. Rok otplate je 11 godina, uključujući grejs period od četiri godine. Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita je 0,3 odsto na ukupan iznos kredita, a platiće se jednokratno.
U slučaju prevremene otplate, platićemo i naknadu – 1,5 odsto od iznosa kredita.
Kredit će se koristi samo za finansiranje faze 1 projekta, koja obuhvata prvu deonicu auto-puta od Beograda do Zrenjanina.
Inače, vrednost ovog projekta rasla je više puta, o čemu je Nova ekonomija već pisala.
Garancija za Elektrodistribuciju
Poslanici su usvojili i Zakon o davanju garancije OTP banci, Poštanskoj štedionici i Banci Inteza po osnovu zaduženja EDS-a u vezi sa projektom unapređenja distributivne mreže.
Konkretno, Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri obaveze EDS-a po osnovu ugovora o kreditu kod OTP banke – 10 miliona evra, kod Poštanske štedionice – 20 miliona evra, a kod Inteze – 22,5 miliona evra.
Ove kredite EDS je uzela za unapređenje distributivne mreže.
Garancije znače da se Srbija, kako se navodi, “neopozivo, bezuslovno, bez prigovora i na prvi poziv” izmiriti dug EDS-a prema ovim bankama ukoliko ovo državno preduzeće to ne bude moglo da uradi. U tom slučaju, država će imati pravo da od EDS-a kasnije naplati glavnicu, kamate, prateće troškove…
Inače, ove garancije kasnije postaju deo javnog duga.
