Usled višednevnih nestašica i restrikcija vode, zbog dugotrajne suše, smanjenja isporuka vode sa sistema „Rzav“ i lokalnih izvorišta, među sugrađanima se javljaju brojne nedoumice, pitanja, različite rekacije na ovakvu krizu i konstatacije u kojima se prepoznaju, kako znatiželja za razjašnjenjima, razumevanje zbog okolnosti na koje se ne može uticati, ali i ogorčenost stanjem u distribucije vode zbog onih na koje se uticati moglo.

U ovom članku pokušaćemo da grupišemo neke važne podatke, detalje, podsećanja, tehničke karakteristike o kojima se ređe govori, kao i prirodu problema koji godinama predstavljaju „rak-ranu“ vodosistema u Milanovcu i ovom delu Srbije.

JKP-a I LOKALNI DOTOK PIJAĆE VODE

Javno komulano preduzeće „Gornji Milanovac“ (JKP) nadležno je za vodovodnu mrežu, preciznije glavne cevovode, do uključenja u privatne instalacije korisnika, dakle do vodomera pojedinačnog domaćinstva ili zgrade. Sve mimo toga naziva se razvodnom mrežom.

Prema važećem Zakonu o vodama, JKP sada upravlja i ubira plaćanje vode na celoj teritoriji opštine gde postoji vodovodna mreža. Podsećamo, ranije je bio nadležan samo za deo grada obuhvaćen nekadašnjim GUP-om (generalnim urbanističkim planom), a rukovođenje vodovodima na seoskom području bilo je u odgovornosti Mesnih zajednica.

U JKP-u za obavljanje ove delatnosti zadužen je sektor „Vodovod i kanalizacija“ sa službama: „Proizvodnja i distribucija vode“, „Održavanje vodovodne i kanalizacione mreže“, „Prerada otpadne vode“, „Tehnička služba“ i „Dispečarski centar.“

Snabdevanje vodom u opštini Gornji Milanovac vrši se sa 5 vodovodnih sistema: „Rzavski“, „Banjanski“ (Velika Dičina, Markovića vrelo, Koleničko vrelo i Igralište), „Brezanski“ (vrelo Kuršumovo, Filipovića vrelo i Šiban), „Vujanski“ i vodovodni sistem „Rudnik“. U toku 2020. godine, prema izveštaju JKP-a, njihov pojedinačni udeo u dopremanju vode u mrežu bio je: „Rzav“ 45,68%, „Banjani“ 35,24%, „Brezna“ 10,85%, „Vujan“ 3,20% i „Rudnik“ 5,04%.

Sa ovih tačaka, od prošle sedmice priliv vode u rezervoare za preradu i dalju distribuciju rapidno je opadao. Dug period bez obilnije kiše na celoj teritoriji Zapadne Srbije i Moravičkog okruga, doveo je do toga da dotok, prema podacima Štaba za vanredne situacije pri proglašenju vanredne situacije u sredu, bude, sa ukupno 200 litara po sekundi (l/s) u normalnim uslovima, sveden na polovinu; i to: sa „Rzava“ 50 l/s, iz „Banjana“ 42 l/s, iz „Brezne“ 6 l/s i sa „Vujna“ 2 l/s; (sistem „Rudnik“ se tokom letnjih meseci i ovakve suše uglavnom potpuno isključuje zbog rizika od upliva povećane koncentracije arsena u odnosu na količinu prirodnog priliva vode, i od oštećenja prečistača).

Reka Rzav je trenutno pred granicom zakonski definisanog biološkog minimuma. Zato je fabrika vode „Rzav“ u Arilju iz svoje akumulacije prinuđena da, srazmerno godišnje naručenim količinama, smanjuje isporuku vode prema Čačku, Arilju, Požegi, Lučanima i Milanovcu; dok su svi rezervoari na teritoriji milanovačke opštine i dalje u opadanju.

Ilustracije radi, samo Velika Dičina, iz čijeg se sliva, osim ostalog, napaja „Banjanski“ rezervoar, u većem delu svog toka sada je potpuno suva, a na današnji dan, 14. avgusta prošle godine, proticaj na ovoj reci bio je 82 l/s. Inače, prosečan godišnji proticaj na Velikoj Dičini je 132,91 l/s.

U smslu daljeg poređenja, količina godišnjih padavina na teritoriji opštine, u proseku je 824,20 litara po metru kvadratnom (l/m²). U 2020. mesečni maksimium padavina zabeležen je u junu, 221,36 l/m²; dok je dnevni maksimum bio 5. februara, 58,50 l/m².

STANJE VODOVODNE MREŽE JKP-a

U izveštajima JKP-a, godinama je neizostavna stavka u kojoj se upozorava na loše stanje vodovodne mreže u Milanovcu. Pre nego što se osvrnemo na trenutnu situaciju, tačnije poslednji izveštaj za 2020. godinu, podsetimo da organizovano snabdevanje vodom Gornjeg Milanovca datira od 1943. godine, kada je uspostavljen „Vujanski“ sistem. Zatim su 1967. izgrađeni „Brezanski“ i „Banjanski“ sistem, a 1996. godine Milanovac je priključen i na „Rzav“.

Danas su tri glavna kraka pružanja cevovoda milanovačke vodovodne mreže pravci: Brđani-Rudnik oko 35 km; Vrbava-Koštunići oko 50 km, i Lunjevica-Nakučani oko 35 km dužine. Osnovni kamen spoticanja, koji uzrokuje velike gubitke na mreži, kao i česta pucanja cevi, posebno u periodima poput ovogodišnje suše zbog naglih pormena pritiska pri gašenju i vraćanju vode u restrikcijama i pucanja tla (samo u prethodnih 7 dana bilo je oko 100 havarija, a u celoj 2020. ukupan broj intervencija na mreži bio je 1420), jeste sama starost najvećeg dela mreže.

Kako se navodi u izveštajima JKP-a, dotrajalost cevovoda na ovako razuđenoj teritoriji opštine, predstavlja ogroman problem, kao i prisutnost različitih vrsta materijala cevovoda. Posmatrajući samo materijal koji čini konstrukciju instalacija, može se videti sledeće: PVC cevi oko 27 km; AC oko 101 km; PE oko 77 km; TPE oko 25 km, čeličnog oko 9,5 km; liveno gvozdenog oko 8 km, navodi se u dokumentima JKP-a.

Ovo je spisak, kako se dodaje, svih glavnih cevovoda (veličine 2″ i veći) kojim gazduje JKP, a čini ga 250 km glavne vodovodne mreže. Od ukupne dužine samo je 110 km od PE materijala; svi ostali su stari tipovi koje je neophodno rekonstruisati. Dužina razvodne mreže, pretpostavlja se da je skoro dva puta veća od glavne i procenjuje se na 430 km. Postoji potreba rekonstrukcije i značajnog dela mreže izgrađene pocinkovanim materijalom i starijim PE cevima slabijeg kvaliteta, napominju u JKP.

Podsećamo, u tom pravcu, radovi na zameni dotrajale mreže uglavnom su parcijalne prirode i jedva da imaju značajnijeg uticaja na pozitivnu promenu opšteg stanja, imajući u vidu ubrzano propadanje iste u odnosu na učestalost zamena i popravki. U prethodnim decenijama nijedno rukovodstvo lokalne samouprave nije započelo opsežnije planiranu realizaciju kompletne zamene problematičnih delova mreže.

Objašnjenja su mahom ista: opština nije u mogućnosti da tako veliki projekat finansira bez pomoći republičke kase, do čega se teško dolazi u meri potrebnoj za ovakav poduhvat. S druge strane, iako se uistinu radi o kapitalnom i komplikovanom zadatku, među građanima preovladava i mišljenje da se radovi tolikog obima izbegavaju jer naprosto nisu politički popularni. Sve u svemu, bukvalno podići i raskopati ceo grad, pa ga vratiti u prvobitno stanje uz novo asfaltiranje ulica, čak i u etapama po godinama, vruć je krompir koji za sada niko ne preuzima.

Samo u prošloj godini, prema izveštaju JKP, izvršena je rekonstrukcija i izgradnja blizu 4000 metara vodovodne linije u nadležnosti ovog preduzeća. Detaljno u tabeli ispod:

RZAV – KOLIKO NAM VODE DOLAZI SA REGIONALNOG SISTEMA

Prema pregledu isporuka vode sa „Rzava“ ka korisnicima osnivačima u prethodnih 10 godina, grad (Čačak) i 4 opštine, dobijali su po potraživanjima ukupno između 16 i 18 miliona metara kubnih (m³ ) pijaće vode godišnje. Milanovac je za isti period dobijao količine prema popisu u tabeli:

Iz ovoga se vidi da su isporučene količine sa „Rzava“ bile približne tokom prethodne decenije, s tim što su one posle 2013. a do 2017. bile nešto ispod dva miliona, da bi se nakon toga vratila preko te cifre. Plan za tekuću godinu, zbog ovakvih letnjih hidrometeorloških (ne)prilika, očito neće biti ostvariv u gore navedenim brojkama.

Samo u avgustu ove godine, „Rzav“ je prema programu poslovanja, trebalo da Milanovcu isporuči 211 hiljada i 594 m³  vode uz oko 79 l/s protoka. Međutim, kako je doticaj od srede smanjen na 50 l/s, uz smanjenje količine, Milanovcu sada iz Rzava stiže samo 4 hiljade i 320 m³ u danu. Da je situacija uobičajena, stizalo bi do dva i po puta više, oko 10 hiljada i 800 m³ dnevno. Sami troškovi za vodu sa „Rzava“, prema podacima JKP-a, za prošlu godinu bili su 27 miliona 589 hiljada i 940 dinara.

U tabeli ispod pogledajte uporedno koliko koji grad (opština) dobija od Rzava na primeru poslednjeg preseka stanja iz 2020. godine:

SVRAČKOVO – PROBLEM REŠENJA

Sav rizik po nedostatak vode za piće, ne samo u toku sušnih perioda, i ne samo u sadašnjim područjima gde korisnici dobijaju vodu za sistema „Rzav“, već sve do Beograda, uključujući i deo same prestonice, trebalo je da bude otklonjen izgradnjom akumulacije/jezera s branom velikog kapaciteta na profilu „Svračkovo“, desetak kilometara od Arilja. Ovaj profil zamišljen je kao jedan od tridesetak akumulacija, tačnije veštačkih jezera, kojima bi bilo rešeno vodosnabdevanje skoro svakog regiona u Srbiji. Kao što je poznato, akumulacija „Svračkovo“ još nije završena, iako je gradnja počela pre jedne decenije.

Ovaj projekat izaziva brojne kotnraverze u javnosti i kod stanovništa, ne samo zbog niza probijenih rokova za završetak, već i zbog, kako mnogi navode, negativnih posledica po životnu sredinu, biljni i životinjski svet. Takođe se smatra da je takav koncept zastareo i nepotreban, jer bi se iste količine vode mogle obezbediti iz brojnih podzemnih vrela, kojima taj kraj Zapadne Srbije obiluje. Meštani su posebno zabrinuti, pošto tvrde da bi uvođenjem reke Rzav u novu akumulaciju, ova reka nizvodno potpuno nestala. No, vratimo se faktima.

Prema podacima koje je nedavno objavio BIRN, u projekat „Svračkovo“ do sada je uloženo oko 63 miliona eura. Prvobitno je bilo predviđeno da radovi budu gotovi do 2017. godine. Novi rok je potom bila 2022. godina, ali rukovodstvo JP „Rzav“, kako prenosi BIRN, uverava da posao ne može biti završen pre 2024. godine, zbog brojnih problema na gradilištu. Najveći među njima, pojavio se još 2015. – klizište, koje usporava radove. Kako se navodi, ugovor o izgradnji brane, od 2011. do novembra prošle godine, menjan je čak 14 puta, a ukupna vrednost radova povećana je za 10 miliona eura.

„Svračkovo“ je zamišljeno kao rešenje za vodosnabdevanje još sedamdesetih godina prošlog veka. Istražni radovi i izrada glavnog projekta završeni su tek tokom 1997. godine. Zbog krize u zemlji, kao navodi BIRN, projekat ostaje zaboravljen narednih 10 godina, da bi ponovo bio aktuelizovan 2008. Sama gradnja počinje 2012. godine. Jezero bi trebalo da bude dugačko 9 kilometara, široko 600 metara, a duboko 54 metra i zapremalo bi 27 miliona kubnih metara vode pristigle iz reke Rzav.

Dodajmo na kraju da cevovod postojećeg sistema „Rzav“ još nije stigao ni do varošice Rudnik iznad Milanovca, uprkos obećanjima lokalnih vlasti od samog priključenja ove opštine na rzavski vodovod, da će taj posao dovršiti. Značajniji, ali i dalje nedovoljni, pomaci na ovom pravcu učinjeni su nakon 2017. godine preko sela Majdan.

M.Mijatović/GMInfo.rs

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.