• 25 februara, 2021

Šta koči sistem „Amber alert“ u Srbiji

foto: društvene mreže

Ni šest godina od prvih inicijativa za uvođenje sistema „Amber alert“ nema rezultata. Sistem bi trebalo bi da omogući hitnu i intenzivnu potragu u slučajevima nestanka deteta. Prethodne godine Ministarstvo pravde formiralo je radnu grupa u kojoj su i predstavnici drugih nadležnih ministarstava i koja je trebalo da nađe model za primenu tog sistema u Srbji.

Fotografije i upozorenja na bilbordima železničkih stanica, u blizini tržnih centara, aerodroma kao i u medijima odmah nakon nestanka deteta, stvarnost su u 12 evropskih zemalja. U Srbiji se na taj sistem čeka od 2015. godine, kada je Fondacija „Tijana Jurić“ pokrenula inicijativu da se uvede.

„Bili smo strpljivi, imali smo razumevanje vezano za pandemiju, ali je došlo vreme da se moramo osvrnuti na druge stvari koje su problem u našoj zemlji, ovo je prioritet jer se tiče bezbenosti dece“, ističe Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“.

Podaci o tome kako je dete izgledalo u trenutku nestanka, kada je i gde viđeno, kome i kako da se svedoci obrate velika su pomoć u potrazi. Iskustva zemlja koje imaju „Amber alert“ sistem je da se njegovim pokretanjem u većini slučajava nestanak reši u roku od 72 sata

„Ovde je pre 15 godina nestao jednogodišnji Feliks Hegel koji je i dalje na listi nestale dece u Nemačkoj, ovu listu kao i mapu gde je svako dete nestalo, već decenijama održava inicijativa za nestalu decu, ova NVO zaslužna je i zato što je ‘Amber alert’ došao u Nemačku. Ovde svake godine nestane oko 60 hiljada dece, a od toga 99 odsto njih bude pronađeno“, kaže Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

U Nemačkoj se podaci o nestaloj deci objavljuju i na društvenim mrežama, a u pojedinim regionima građanima stižu i tekstulane poruke.

„Za razliku od susedne Francuske, Belgije i Luksemburga, u Nemačkoj ovaj sistem ne organizuje država već nevladina organizacija. U toj inicijativi kažu da je žalosno što oni rade taj posao, a ne država. Sporadično pojedini slučajevi iskrsavaju tokom godine, kada se u medijima stvori veliki pritisak na državu da preuzme ovaj posao“, dodaje Radičević.

Dokle se stiglo s uvođenjem tog sistema u Srbiji, od nadležnih ministarstava nema konkretnog odgovora. Neke od ideja koje su se čule od kako je formirana radna grupa, bile su da bi država bila ta koja bi kontrolisala pokretanje sistema ali i da je potrebno zakonom regulisati taj sistem.

„Bez obzira što je država poboljšala reakaciju posle smrti Tijane, ne mogu da tvrdim koliko možemo da spasimo dece, ali globalno 90 odsto je uspešnost sistema po pokretanju, a ako za deset godina spasimo i jedno dete mislim da će sistem opravdati svoje postojanje“, ističe Igor Jurić.

„Amber alert“ sistem osmišljen je 1996. godine u Americi. Ime nosi po devetogodišnoj devojčici, Amber Hagerman, koja je oteta i ubijena u Arlingtonu, u Teksasu, te godine. U nekim zemljama je preimenovan ali funkcioniše jednako efikasno.

rts.rs

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu

Violeta

Prethodni članak

Poskupljuje putarina, evo koliko će vas koštati vožnja auto-putem

Sledeći članak

Troškova za održavanje solarnih panela skoro da nema, ali je potrebno ispuniti neke tehničke uslove