Prema saznanjima medija, Evropska unija planira da zamrzne značajna finansijska sredstva namenjena Srbiji zbog očiglednog nazadovanja zemlje u sprovođenju ključnih proevropskih reformi. Naši sagovornici ocenjuju da Srbija ulazi u novu, znatno strožu fazu odnosa sa Evropskom unijom dodajući da će uslov za dalji razvoj i pristup evropskim fondovima biti isključivo suštinske reforme, dok će u suprotnom cena političke stagnacije direktno pasti na teret građana i nacionalne ekonomije.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, prema saznanjima N1, zvanično bi trebalo da saopšti ovu odluku tokom sastanka Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.

Glavni razlog za potencijalni gubitak milijardu i po evra iz takozvanog „Plana rasta“ leži u kontroverznim pravosudnim reformama, poznatijim kao „Mrdićevi zakoni“, za koje je ocenjeno da direktno udaljavaju Srbiju od evropskih standarda. Iako će se konačna odluka doneti tek nakon što Venecijanska komisija iznese svoje zvanično mišljenje, komesarka Kos je već zauzela oštar stav i zatražila hitno zakonsko obustavljanje primene ovih propisa.

Pored spornog pravosuđa, Srbija se suočava sa ozbiljnim kritikama zbog neispunjavanja šire reformske agende, pri čemu se posebno ističu nedovršeni medijski zakoni i nesprovođenje preporuka OEBS-a koje se tiču izbornih uslova, prenosi Danas.

Opšta situacija u pogledu vladavine prava ostaje pod velikim znakom pitanja, što dodatno otežava pristup evropskim fondovima. Ni ostatak regiona nije u mnogo boljoj poziciji, jer se svih šest država Zapadnog Balkana suočava sa rizikom gubitka više od sedamsto miliona evra ukoliko do kraja juna ne ispune reformske zadatke koji su prvobitno bili predviđeni još za prošlu godinu.

Marta Kos bi trebalo da na sastanku uputi poslednje upozorenje regionalnim liderima kako bi shvatili da vreme za ispunjavanje obaveza ubrzano ističe.

Sam sastanak u Briselu, kako se tumači, ima i dodatnu političku težinu jer se smatra da će članovi EPP-a ispitivati komesarku o kontroverzama iz njene prošlosti u Sloveniji. Iako su te optužbe trenutno goruća tema u određenim političkim krugovima, fokus razgovora će ipak ostati na procesu proširenja i jasnim uslovima koje države kandidati moraju ispuniti kako bi dobile obećanu finansijsku podršku.

Predsednica Narodne Skupštine Ana Brnabić predstavila je na konferenciji za medije nacrt mišljenja ekspertskog tima Venecijanske komisije po pitanju Mrdićevih zakona i mišljenja o izmeni izbornih zakona. Brnabić je poručila da je mišljenje ekspertskog tima pozitivno, dodajući da je Venecijanska komisija pozdravila napore vlasti da rastereti Tužilaštvo za organizovani kriminal, napominjući da određene zamerke i dalje postoje.

Predsednica Skupštine je rekla da ne veruje da će danas Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, tražiti zamrzavanje fondova za Srbiju, pre svega zato što to ne bi bilo fer, jer mi još nismo ni dobili mišljenje Venecijanske komisije.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da EU zamrzava novac jer Srbija nazaduje u reformama napominjući da to nikoga ne bi trebalo da iznenadi.

– To nije znao samo onaj ko iz kuće nije izašao, pogotovo od pada nadstrešnice. Kao da neko godinama vozi unazad autoputem i onda se čudi što ga policija zaustavi. To nije nikakvo “iznenadno pogoršanje”, to je samo trenutak kada je Brisel odlučio da prestane da toleriše neiskren Beograd i to je bilo jasno od izbora nove komesarke za proširenje i izvestioca evropskog parlamenta. Dugo je EU postavljala na te pozicije ljude koji ne razumeju region, konačno su postavili ljude koji znaju šta znači balkansko muljanje i tome su odlučno stali na put. Pare su bile poslednji jezik razumevanja, i sad je i to presušilo – objašnjava naš sagovornik.

On poručuje da će za Srbiju ovo značiti manje novca, manje projekata, “manje šminke za stvarnost koja već puca po šavovima”.

– To znači da će se još teže prodavati bajke o evropskom putu dok se paralelno neguju autokratija, kontrola medija i selektivna pravda. Ukratko, biće manje para za fasadu, a više će se videti šta stoji iza nje. A iza nje, nažalost, nema reformi nego improvizacija i politički marketing – ističe Beširi.

On kaže da za vlast u očima Brisela ovo znači ono što svi već znaju, samo se sada izgovara naglas: kredibilitet je potrošen, i to ne zato što ih neko “ne voli”, nego zato što su “godinama pokušavali da budu sve u isto vreme, pa na kraju nisu ništa”.

– Proevropski kad treba novac, suverenistički kad treba aplauz kod kuće. Vučiću je konačno stigao račun. I kao i obično, platiće ga građani, dok će oni koji su do toga doveli nastaviti da objašnjavaju kako je sve to zapravo deo nekog genijalnog plana Zapada protiv Srba i Srbije – poručuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, jedno je sigurno, niti će Brisel okupirati SNS niti će se stvari dešavati brzo,” ali je Vučiću rečeno da je problem i da je svoje odmrmorio”.

– Zahvalimo se studentima koji su trčali do Brisela i pedalali do Strazbura, ali i svim hrabrim ljudima u medijima, opoziciji, dijaspori, nevladinim organizacijama i slobodoumnim ljudima koji godinama skreću pažnju da je car go i to duplo – zaključuje Beširi.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Dragana Đurica navodi da ukoliko Marta Kos i zvanično potvrdi zamrzavanje evropskih sredstava za Srbiju, to će značiti da je konačno došao trenutak u kojem se političko nazadovanje i potezi vlasti, koji su našu zemlju udaljili od puta ka članstvu u Evropskoj uniji, prevode u ozbiljnu finansijsku cenu.

– Ovakav razvoj događaja nije nikakvo iznenađenje, jer je reč o zvaničnom mehanizmu Evropske komisije u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan. Od samog početka je jasno komunicirano da se sredstva mogu zamrznuti, umanjiti ili preusmeriti drugim kandidatima ukoliko se ne ispunjavaju preuzete obaveze. Iako je Srbiji dodeljeno 1,58 milijardi evra, taj iznos nije bio zagarantovan, već strogo uslovljen sprovođenjem dogovorenih reformi – objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ovo pitanje je odavno prevazišlo tehničke okvire i sada predstavlja ozbiljnu političku poruku da evropski novac više ne može dolaziti bez istovremenog usvajanja i primene evropskih pravila. Posledice ovakve odluke, kako objašnjava, bile bi direktne i dugoročne, jer bi Srbija ostala bez narednih tranši budžetske podrške, ali i bez značajnog dela investicija koje se plasiraju preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).

– Budući da je po inicijalnom planu više od polovine sredstava trebalo da ide na investicione projekte u oblastima transporta, energetike, zaštite životne sredine, digitalne i socijalne infrastrukture, udar ne bi bio samo simboličan. To bi se direktno odrazilo na tempo modernizacije države i na projekte koje vlast godinama predstavlja kao dokaz evropskog puta, a najveće posledice bi, na kraju, osetili sami građani – ističe Đurica.

Pored nominalnog gubitka novca, ona dodaje da je ovo i ozbiljan udar na razvojni i investicioni potencijal države, ali i jasan signal gubitka poverenja u očima Brisela. Đurica podseća da je Komesarka za proširenje još u februaru i martu, zajedno sa komesarom za pravosuđe, upozoravala da novi set pravosudnih zakona ozbiljno nagriza to poverenje.

– U takvim okolnostima, onima koji u institucijama Evropske unije žele da guraju Srbiju napred postaje sve teže da za to pronađu validne argumente. Eventualno zamrzavanje novca značilo bi da je Briselu definitivno jasno da vlast u Srbiji ide u suprotnom smeru od onoga na šta se formalno obavezala. Najjednostavnije rečeno, ovo nije poruka da je Evropska unija odustala od Srbije, već da je jednostavno prestala da veruje na reč aktuelnoj vlasti – zaključuje naša sagovornica.

Izvor: Danas