Penzioneri koji žele da i dalje rade pitaju se imaju li na to pravo i mogu li na taj način da ugroze svoja primanja, a u najnovijem izdanju “Glasa osiguranika“, glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, se navodi da starosni i prevremeni starosni penzioneri mogu nesmetano da rade, dok je situacija sa porodičnim i korisnicima invalidskih penzija nešto drugačija.

Kada je reč o korisnicima invalidske penzije, kod njih mogućnost ponovnog rada zavisi pre svega od toga šta su ranije radili, jer se profesionalnim vojnim licima i policijskim službenicima pri ostvarivanju prava na invalidsku penziju utvrđuje da su nesposobni samo za profesionalnu vojnu službu, odnosno policijske poslove, pa oni i iz penzije mogu da se bave svim drugim zanimanjima, dok ostali korisnici invalidskih penzija podležu kontrolnom pregledu u slučaju da uđu u osiguranje.

Porodičnim penzionerima zakon ostavlјa najmanje mogućnosti i dozvolјava im da rade samo po osnovu ugovora o delu ili privremene i povremene poslove, uz uslov da je mesečna naknada koju dobijaju po svim osnovima manja od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih, koja važi u vreme uplate doprinosa.

Porodičnim penzionerima zakon ostavlja najmanje mogućnosti i dozvoljava im da rade samo po osnovu ugovora o delu ili privremene i povremene poslove, uz uslov da je mesečna naknada koju dobijaju po svim osnovima manja od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih, koja važi u vreme uplate doprinosa.

U svim drugim slučajevima isplata porodične penzije se obustavlja.

U slučaju da je penzioner u osiguranju, u skladu sa navedenim kriterijumima, njemu se dok radi plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na isti način i u istom iznosu kao i da nije penzioner, što znači da on stiče novi staž osiguranja koji mu nije uračunat pri penzionisanju.

Zato se penzioneru, kada prestane da radi, može ponovo odrediti penzija, ali samo ako je radio najmanje godinu dana.

Ova mogućnost dostupna je samo starosnim, ali ne i korisnicima invalidske penzije.

Što se tiče porodičnih penzionera, njima je pravo utvrđeno prema navršenom stažu umrlog osiguranika, tako da staž osiguranja koji bi oni eventualno navršili u vreme korišćenja penzije ne može da bude od uticaja na visinu porodične penzije, ali će se uzeti u obzir u slučaju da se porodični penzioner po ispunjenju uslova opredeli za korišćenje svoje penzije, starosne ili invalidske.

Pri ponovnom određivanju penzije, mesečni iznos se utvrđuje tako što se uzima u obzir ukupno navršen staž, što znači da se jednako tretiraju staž i zarade na osnovu kojih je već određeno pravo na penziju, kao i staž i zarade nakon penzionisanja.

Nov iznos penzije se praktično određuje kao da osiguranik pravo na penziju ostvaruje prvi put, a moguće je i da nova penzija bude manja i pored dužeg ukupnog staža.

Za penzionere je važno da znaju da ukoliko im je novoutvrđena penzija manja od prvobitne, mogu da zadrže svoju prvu penziju.

Takođe, i da u momentu podnošenja zahteva za ponovno određivanje penzije korisnik bude van osiguranja.

Korisnicima prevremene starosne penzije već određeno procentualno umanjenje mesečnih primanja zbog ranijeg odlaska u penziju primenjuje se i na ponovo određenu penziju, navodi se u poslednjem izdanju „Glasa osiguranika „.

tanjug