Stojiljković: Svakom trećem radniku u Srbiji uskraćena radna prava

Trećini zaposlenih u Srbiji uskraćena su radna prava ili prava iz socijalnog osiguranja, četvrtina je finansijski i materijalno ugrožena, dok je čak polovina radnika jedina osoba u domaćinstvu koja ima posao, ističe u razgovoru za portal N1 predsednik UGS “Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.

“Ako bismo tom broju dodali i nezaposlene koji aktivno traže posao, odnosno prihvataju i povremene i privremene poslove i volontiranje, zaposlene i penzionere koji moraju da svoje nedovoljne prihode dopunjuju radom u sivoj ekonomiji, zbir bi bio i iznad moje izjave o milionskoj masi prekarnih radnika, zbog koje sam toliko napadan“, naglašava Stojiljković.

RZS: Više od 160.000 radnika bez plaćenog odmora

U Srbiji 114.000 zaposlenih nema penzijsko osiguranje, dok je 115.900 radnika bez zdravstvenog osiguranja, pokazuje Anketa o radnoj snazi za 2020. godinu Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Prema podacima koje je objavio RZS, bez prava na plaćeno bolovanje je 154.200 zaposlenih, a čak 161.600 radnika nema pravo na plaćeni godišnji odmor.

Kako kaže, raste broj i učešće zaposlenih u prekarnim oblicima rada, pre svega radnika zaposlenih na određeno vreme i na privremenim i povremenim poslovima, odnosno ranjive zaposlenosti.

“Takozvano fleksibilno angažovanje radnika je zapravo sredstvo za smanjenje troškova rada, povećanje konkurentnosti i ezopovski rečeno – olakšano upravljanje ljudskim resursima. Ono što ti ‘uslovi‘ uspevaju da stvore jesu prekarni radnici. Moglo bi se reči da je danas, poput visokoprogramiranog uređaja, u toku stvaranje beskrajno prilagodljivog, bezidentitetnog MP3 radnika sa kojim možete šta god poželite“, slikovito objašnjava sagovornik portala N1.

Takva vrsta nesigurnosti, nastavlja Stojiljković, karakteristična je kako za sve dugotrajno nezaposlene i za traženje posla obeshrabrene radnike, tako i za malo plaćene i za radno mesto uplašene radnike.

“Sociolog Srećko Mihailović bi rekao da pogađa sve – od nadničara do novinara. Pritom je sve vidljivija ‘internship generation’, dakle stažisti, volonteri koji mogu i godinama da rade besplatno ili za minimalnu nadoknadu. Poseban, aktuelni primer su radnici na internetu. Krajnje indikativna je izjava da je pre interneta zaista bilo teško naći nekoga da vam radi deset minuta i zatim ga otpustiti. Ali sa internet tehnologijom možete da ga nađete, malo platite, a zatim ga više nikada ne vidite i ne razmišljate o njemu“, navodi lider UGS „Nezavisnost“.

Rešavanje problema prekarnih radnika Stojiljković vidi u prevođenju prekarnog rada i zaposlenih u zonu dostojanstvenog rada.

“Dostojanstveni rad je suprotno prekarnom radu – ugovoren, u svakom pogledu bezbedan i pristojno i na vreme plaćen rad. Naravno i sa pravom na sindikalno organizovanje, pregovaranje i štrajk. Misija sindikata koji to zaista jesu je da prava i zaštitu interesa prošire sa zaposlenih na sve radno angažovane”, pojašnjava naš sagovornik.

Šta je prekarni rad i na šta se odnosi

Predsednik UGS “Nezavisnost“ Zoran Stojiljković objašnjava da prekarni rad, prekarijat i prekarizacija kao proces predstavljaju koncepte koji su u akademsku i društvenu javnost ušli u 21. veku.

“Pojam dolazi od latinske reči precarius u značenju neizvesno, ugroženo, opasno ili zavisno od milosti drugog. Zapravo, radi se o kovanici koja se odnosi na životne okolnosti u kojima dugotrajna nesigurnost, nestabilnost i nepredvidljivost ugrožavaju mentalno i materijalno blagostanje ljudi. Prekarna zaposlenost se povezuje sa svoje četiri dimenzije – vremenskom (neizvesnost trajanja posla), organizacionom (ograničena kontrola nad poslom), socijalnom (ograničena socijalna zaštita) i ekonomskom (neadekvatnost prihoda)“, naglašava Stojiljković.

Stojiljković navodi da sindikati i organizacije za zaštitu prava radnika posebno ukazuju na slabosti “fleksibilnih“ zakonskih instituta ugovora o delu, ugovora o privremenim i i povremenim poslovima, ugovora o stručnom osposobljavanju ili stručnoj praksi, ugovora o radu preko studentske ili omladinske zadruge.

“Postoje tri načina da se suzbije ta praksa koja vodi do daljeg širenja prekarnosti. Najpre kroz jači inspekcijski nadzor, zatim kroz izmenu samih zakonskih rešenja u pravcu ograničavanja mogućnosti korišćenja i zloupotreba fleksibilnih instituta i, najzad, kroz definisanje maksimalnog udela časova rada u ukupnom fondu rada zaposlenih koji poslodavci mogu da obezbede kroz fleksibilne ugovore“, zaključuje sagovornik portala N1.

U suprotnom, upozorava Stojiljković, prekarizacija predstavlja odličnu osnovu za dugotrajno opstajanje i dominaciju populizma na političkom tlu Srbije.

Nikola Kojić N1