SVETI IZVORI UZ KOLEVKU DINASTIJE

Meštani traže naučnu analizu lekovitosti tih voda

U Brusnici, kolevci Obrenovića, najvećem, u obliku luka strele predgrađu obavijenom oko Gornjeg Milanovca, stolećima traje tiho hodočašće na dva izvora, koja je narod davno improvizovao u česme – Svetinju i drugi, začudo zvanično bezimeni. Tiho zato, što se odvija bez gužvi uobičajenih za takva mesta, a zahvalno jer je narod uveren da su obe te vode lekovite, blagotvorne, čudotvorne…

Posetioci uz Svetinju ostavljaju papirnati i metalni novac, u mnogim valutama, kao što se čini i uz fontane nade i sreće svuda po svetu.

– Niko ga ne krade sa tih hrpica, časni ljudi ga s vremena na vreme odnose u crkvicu Svetog Nikole u Brusnici. Jednom ga je pokrao jedan čovek, ali ovaj kraj zna da mu sudbina potom nije bila naklonjena – veli Bogoljub Sretenović (82) naš krepki vodič do Svetinje.

Ona izvire na lokalitetu Žarkovac, u Antonića šumi, do nje se silazi strmom stazicom sa Grobljanskog puta. Mlaz druge, bezimene hodočasničke česme, teče pod hrastovom šumom Brankovo brdo. I ona je na nekih 800 metara od pomenute crkvice, za nedeljnih liturgija prepune vernika odatle, iz grada, često i izdaleka.

– Od moje trinaeste godine, ovuda sam sa drugom decom čuvao stoku. Stariji su nam pričali, da su se u vreme Obrenovića na zaravni ispod Svetinje održavali tradicionalna narodna veselja i stočni vašari. Mnogi veruju, da je tu u prohujalim vekovima postojalo neko naselje. Jer, ljudi su davno iz njiva izoravali iskopine, možda vredne arheološki… Ovde je u vreme Obrenovića radila svojevrsna kafana – prepričava nam Sretenović.

U to vreme, Brusnica je bila središte Rudničko-takovskog kraja, jer Gornji Milanovac tad nije postojao. Osnovao ga je na Divljem polju uz rečicu Despotovicu 1853. suparnički knez Aleksandar Karađorđević – u srcu zavičaja Obrenovića! Jer, Brusnica se, zbog strme konfiguracije terena, nije mogla dalje širiti u administrativni i poslovni centar.

– Tražićemo naučnu analizu lekovitosti oba izvora, uradićemo im kaptažu – najavljuju Sretenović i drugi meštani, poučeni nedavnim iskustvom čuvenog zanatlije Predraga Dmitrovića, koji je to uradio na svojoj zavetnoj česmi u Ugrinovcima, pod Rudnikom.

„BUDIMKA“ OD 200 LETA

– U šumi gde izvire Svetinja, još iz predobrenovićevskog vremena, verovatno oko dvesto leta, raste jabuka debelog stabla, narodske sorte „budimka“ a svake sezone rađa! Posetioci ovog izvora beru, kupe njene plodove, kao posvećene. U ulasku u devetu deceniju svog života, odsekao sam divlje loze koje su je obavijale i štetile joj od korena do vrhova krošnje – setno priča Bogoljub.

NEMA PRAZNOVERJA

– Ni oko jednog od ova dva izvora, nema „crnih“ legendi, priča o vilama, nečastivim silama… Jer, narod ih kao svete – svedoči Sretenović.

Milorad BOŠNjAK