Poverenik

Radi se o licu koje je izabrano u Narodnoj skupštini republike Srbije. On i tim njegove kancelarije su po definici nezavisni organ, koji polaže račune isključivo narodnim poslanicima i ne može biti smenjen ili zamenjen na isteku mandata bez saglasnosti većine poslanika. Izabaran je isključivo da štiti interese građana – tražilaca informacija, kao i sudovima u mogućim daljim postupcima. Mora biti osoba od ličnog i profesionalnog integriteta, na koju ne mogu uticati parcijalni interesi političkih partija i lica na položajima. On takođe ima dužnost da se bavi i pokreće postupke ukoliko dođe do povrede prava na očuvanje podataka o ličnosti.

Takođe, Poverenik raspolaže nizom instrumenata koji formalno-pravno mogu dovesti predmetni organ vlasti da ispuni svoju zakonsku obavezu. Tu su, pre svega, žalba protiv odluke organa vlasti, žalba kada se nije odlučivalo po zahtevu („ćutanje uprave“), žalba zbog nedobijanja traženih informacija, predlog za sprovođenje upravnog izvršenja, obaveštenje o stavljanju na uvid dokumenta koji sadrži traženu informaciju o izradi kopije, službena beleška sačinjena o postupanja po zahtevu tražioca informacija, primer tužbe protiv prvostepenog rešenja protiv koga nije dozvoljena žalba.

Ove instrumente možete koristiti i sami, ukoliko smatrate da ogran vlasti nije postupio ili nije u potpunosti postupio po vašem zahtevu, ali je Poverenik taj koji mora biti u jednom trenutku uključen u postupak i oceniti da li je došlo do kršenja Zakona, nalažući dalje korake za obe strane.

Izuzeci

Nedostavljanje tražene informacije ili dokumentacije uz obrazloženje nije retka praksa. Međutim, to se dešava zbog ograničenja koje Zakon takođe propisuje. Najčešći slučaj je nepotpun ili neadekvatan upit. Takođe, organ vlasti može, štaviše obavezan je, da ne dostavi tražene podatke ukoliko se oni tiču sadržaja neke dokumentacije pod oznakom državne tajne ili kada na drugi način iznošenje informacija u javnost može da ugrozi bezbednost zemlje i grubo prekrši odredbe nekog prečeg propisa i zakona. Ali takvi slučajevi su retki. Organ vlasti je dužan da takve izuzete okolnosti dokaže, a Poverenik da to i potvrdi.

Organ nije dužan da dostavi podatke ukoliko su oni već javno dostupni, s tim što mora precizno uputiti tražioca gde je podatak već objavljen. Velika učestalost slanja zahteva za koji je ranije utvrđeno da je sporan ili nepotpun, takođe može biti okarakterisan kao zloupotreba Zakona i razlog za odbijanje zahteva.

Zahtev, procedura i posledice nepoštovanja Zakona

Najčešća greška kod slanja zahteva za dobijanje informacije od javnog značaja je njegovo pogrešno definisanje. U opštoj predstavi o ovom demokratkom institutu, vlada uverenje da su nadležni organi dužni da odgovore građanima ili medijima na postavljena pitanja. Naravno, oni to u moralnom i profesionalnom smislu jesu, ali ih ništa ne sprečava da to učine na neadekvatan ili nepotpun način. Zbog toga aktiviranje procedure po ovom Zakonu i jeste najbolja opcija za dobijanje pouzdane i dokumentovane informacije.

Na primer, neadekvatno je poslati pitanje zašto je rekonstrukcija određenog objekta ili ulice koštala koliko je koštala i ko je vršio nadzor na radovima, već je pravi način za dobijanje tih podataka tražiti dostavljanje dokumenata u kojima moraju biti sadržani takvi podaci (oglas javne nabavke, tendersku dokumentaciju, rešenje/odluku o izboru izvođača, projektnu dokumentaciju, ugovore, račune o plaćanju i slično).

Postupak za dobijanje informacije od javnog interesa možete pokrenuti sami, ali se pre toga dodatno poučite proceduri, informišite se kod onih koji su to već uradili, konsultujte pravnike. Najbolji početak je pažljivo čitanje i popunjavanje osnovnog formulara, koji možete pogledati i preuzeti OVDE.

Svako ko dobije traženu informaciju može je dati na uvid bilo kome, pa i medijima, ukoliko to učini u celini, bez izmena i u svrsishodom kontekstu.

Nadzor nad sprovođenjem Zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave. Kazna po žalbi za odgovorno lice u predmetnom organu vlasti, ako se utvrdi da nije dostavilo informacije u predviđenom roku, a bez utvrđenog razloga za izuzeće u obavezi da to učini, je prekršajnog karaktera i iznosi 5.000 do 50.000 dinara, plus sudski troškovi.

V.Popović/Z.Ranković/M.Mijatović/GMInfo.rs