PČELICA JE ISTINSKA BOGINjA PRIRODE!

Predsednica Društva pčelara „Matica“ u Gornjem Milanovcu je Aleksandra Đorđević (38) rođena Beograđanka. Bolje da voćke opraše pčele, nego pesticidi – upozoravaju pčelari

AKO bi, ne daj Bože, usled neke kataklizme ili ljudskog zla izumrle pčele, izumrla bi i civilizacija! Jer je to majušno stvorenje stvarna boginja prirode, bez nje je razmnožavanje biljnog sveta nezamislivo… Sudbina planetarnog ekosistema flore „vrti“ se oko nje!

Na ovo upozoravaju Aleksandra Đorđević (38) predsednica Društva pčelara „Matica“ u Gornjem Milanovcu, druge njegove članice i članovi. Društvom, starijim od pola veka, jednim od najdelotvornijih u Srbiji, naša sagovornica predsedava od decembra prošle godine. Iskusni višedecenijski pčelari poverili su baš njoj tu ne baš laku obavezu.

– Rođena sam Beograđanka, po obrazovanju turistički tehničar – priča nam Aleksandra. – Od pre 12 godina, suprug Milan i ja živimo u Donjoj Vrbavi, podno Rudnika. Dotad nisam, kao gradsko dete, imala sponu sa selom, kamoli pčelarstvom, u čiji divni svet sam kročila kad smo pre deceniju od kuma Vinka Đošića dobili prve košnice na dar. Iz godine u godinu njihov broj se povećavao, s njim i moja saznanja o pčelarstvu. Ko jednom uđe u taj čarobni svet, teško poželi da ga napusti! Kad sve zuji oko tebe, usred čiste rajske prirode, e to je osećaj neopisiv, nezamenjiv…

TA njena ljubav dovodi je i do osnivanja grupe „Pčela boginja prirode“ na Fejsbuku.

– Osnovale smo je Maja Gršić iz Rume, Tanja Đorđević iz Vlakča kod Topole i ja. Da znanjem i iskustvom pomognemo svim početnicima u pčelarstvu, naročito ženama. Hrabrimo ih, podstičemo, uveravamo da se tim hobijem, pa i poslom, mogu baviti jednako kao muškarci, jer ne postoji tu ništa što žena ne može. Teži je to rad, pogotovo vrcanje meda, ali sa pčelama nikada ne osetite umor! – nastavlja naša sagovornica.

Istinitost njenih reči potvrđuju pčelari, u ovom kraju poznati odavno.

– Izvršni odbor Društva „Matica“ listom je podržao, da nam dama, sada već iskusna pčelarica, bude predsednica. Često organizujemo, seminare, učestvuju poznati predavači: Đoko Zečević, Vladimir Mlađan, Bata Petrović… Redovni smo gosti na sajmovima. Problem je, što DP „Matica“ nema svoje prostorije, pa se snalazimo svakako – veli Zoran Glišović (74).

U „Matici“ je zasad šest žena, neformalne članice su one, koje vole da pomažu muževima pčelarima. Sve više njih traže, da se učlane.

– KO u pčelarstvo ulazi samo sa motivom profita, neće puno postići – ističu Aleksandra i Zoran. – To je kockanje sa klimom i prirodom, svaka sezonska proizvodnja je nepredvidiva, paše više nisu sigurne kao nekada, pogotovo ne bagremari… Zarada od pčelarstva, ako je ima, uvek je dopunska, nikako osnovna! I kao takva moguća je tek treće ili četvrte godine, uz sve veći broj košnica. Ne donosi zaradu njihov broj, nego kvalitet meda! Iako mladi uzalud računaju na profit već u startu.

Od početnih pet, Aleksandra sada ima 70 košnica. Do stotinu ih može sama održavati, pripomoć treba samo u seobi od paše do paše.

Naročito u Vojvodinu, zbog suncokreta.

– I ćerkica Irena (7) voli pčele, pomaže mi oko izrade ramova. Nomadski život pčelara nije lak, istinita je izreka starih pčelara: „Med na osovini rađa“! Ima puno izazova pred pčelarskim društvima, ali istrajaćemo – setno se nada Aleksandra.

O UDRUŽENjU

– LAKO je biti predsednica ovakvog udruženja. Imam nesebičnu pomoć od strane kolega iskusnih pčelara. Pomenuću samo neke, znam da se ostali neće ljutiti. Velika podrška u radu su mi Duško Mijatović (62), Rajo Andrejević (74), Marko Čekanović (77), Rade Veljović (57), vaš sagovornik Zoran Glišović, Milijan Trifunović (81) koji je i član uredništva časopisa „Srpski pčelar“ za koji pišem stručne tekstove. Treba pomenuti i nažalost nedavno preminulog Branislava Banca Jakovljevića, koji mi je bio velika podrška i pre nego sam stupila na mesto predsednice – veli Aleksandra i nastavlja:

– Naše udruženje je veliko, sa više od stptinu članova, jedno od većih u Srbiji, a sigurno ima još toliko pčelara na području naše opštine, koji nisu članovi. Ovom prilikom ih pozivam da nam se pridruže, jer uvek imamo značajnih dešavanja. Organizujemo predavanja, odlaske na sajmove pčelarstva, okupljamo se svakog četvrtka da razmenimo mišljenja i iskustva. Uvek ima nešto novo da se nauči, puno je kolega pčelara koji nesebično dele svoje znanje. A, pčelarstvo je nešto što se uči ceo život!

PESTICIDI

– PO meni, veoma je bitan dogovor. Razumemo poljoprivrednike, voćare, jasno mi je da bez prskanja nema roda. Ali, sve to može da se organizuje da bude dobro i za njih i za nas. Prskajte kada pčele ne izlaze, popodne, predveče, obavestite pčelare, sve je stvar dogovora – apeluje Aleksandra.

PRIRODNI MED?

– DA li je kupljeni med sasvim prirodni? To se ustanovi jedino laboratorijskom analizom, ili kupovinom od pčelara kome verujete. Za neupućene: med nije lek, nego zdrava hrana, koja pomaže sveopštem stanju organizma! Pored meda, postoji još zdravih proizvoda pčela: polen, matična mleč, perga, propolis i tako redom – objašnjavaju Aleksandra i Zoran Glišović.

IZLOŽBA

– U SEPTEMBRU planiramo izložbu u Muzeju, u dogovoru sa direktorom Aleksandrom Marušićem, zvaće se „Pčelarstvo nekad i sad Rudničko-takovskog kraja“. Na moje veliko zadovoljstvo, tada će nam se pridružiti i predsednik Pčelarskog saveza Srbije (Spos) dr Rodoljub Živadinović i održati stručno predavanje. Naš gost, velika pomoć i podrška u organizaciji izložbe biće i Veroljub Umeljić, još jedna legenda srpskog pčelarstva, čovek koji je napisao knjige o pčelarstvu, odlikovan ordenom predsednika države. Ideja je mnogo, uz pomoć mojih kolega biće uspešno realizovane. Cilj je, da DP „Matica“ bude primer dobre organizacije i realizacije, kako za svoje pčelare tako i za druga udruženja.

 SELIDBA

– BEZ selidbe nema meda. Veliki problem su klimatski uslovi, priroda i klima su se promenile,samim tim i paše koje su bile sigurne, više to nisu. Bukvalno se juri svaki kilogram meda. I sve je teže do njega doći. Selidba je jako težak posao. Pčele se sele noću na druge lokacije, često i na veće udaljenosti, recimo na suncokret u Banat…

SARADNjA

– IMAMO izuzetnu saradnju sa Kancelarijom za poljoprivredu naše opštine, na čijem čelu je još jedna dama, Milka Nedeljković. Uvek pravovremeno dobijamo obaveštenja o svemu što se dešava u poljoprivredi (konkursi, subvencije…) a Milka je čest i drag gost na našim okupljanjima – kaže naša sagovornica.

SAVET POČETNICIMA

– U SVET pčelarstva uđite s ljubavlju, ne sa motivom profita! Pčele pre svega morate da volite, ostalo u zavisnosti od godine do godine dolazi samo po sebi. To je jedna posebna vrsta ljubavi, koju samo pčelari mogu da razumeju. Jednostavno, ta mala bića, te „boginje prirode“ vam se uvuku pod kožu i nema nazad. Jednom pčelar, uvek pčelar! – svedoči ona.

Milorad BOŠNjAK, gminfo.rs