Retrospektiva: Kako je zvuk celog sveta oživeo pod Takovom

Od prvih akorda koji su odjeknuli našim gradom, pa sve do danas, Srpski festival svetske muzike (SWMF) postao je mnogo više od muzičkog događaja – on je svojevrsna lična karta Gornjeg Milanovca na kulturnoj mapi Evrope.

Dok se pripremamo za nove ritmove, ekipa portala Gminfo odlučila je da zastane na trenutak i osvrne se unazad. Razgovarali smo sa idejnim tvorcem i direktorom festivala, Slobodanom Božovićem, ali i ljudima koji su od prvog dana utkali svoj trud u ovu priču. Pitali smo ih: kako je zapravo sve počelo? Prenosimo vam priču o osamnaestogodišnjoj avanturi koja je krenula suzama radosnicama na jednoj livadi u Takovu.

Počelo je sa suzama

Stigli smo u Takovo. Tamo gde je do juče bila samo prazna livada, sada je stajala veličanstvena bina. Ulav i Inge su posmatrali sa strane i plakali. Od sreće. Gledao sam taj prizor postavljajući sebi pitanje: „Da li je moguće da smo ovo napravili?“

Bila je to 2009. godina, maj mesec, malo kišniji i hladniji. Padina ispod spomenika knezu Milošu. Sve je bilo spremno za prvi Srpski festival svetske muzike – Serbia world music festival. Početak avanture za koju nismo znali da će trajati ovoliko, a evo nas sad na pragu 18. izdanja. Svaki je bio drugačiji, samo je kiša bila stalni saputnik, a ponekad i oluje i sneg kad mu vreme nije.

Pored Takova razmatrali smo Jablanicu, Ždreban…

Od džem-sešna na livadi do gradskih trgova

Imali smo međunarodne seminare na temu muzike i ovo je trebalo da bude dodatak svemu.

Prvobitna ideja je bila da ljudi sede na livadi i slušaju muziku iz svog kraja i, za početak, iz Norveške u saradnji sa pobratimskom opštnom Vefsn… džem sešn (jam session) na livadi. A došli smo do bine na Trgu kneza Mihaila u centru Gornjeg Milanovca, pozornice u Domu kulture, gradskih ulica, Muzeja rudničko-takovskog kraja, Norveške kuće, Rudnika, lokalnih kafana i kafića uz učešće 1000 ljudi samo iz našeg grada. Svirali su nam naši Aleksići iz Ciganmale, Laponci, Francuzi, Italijani, gosti sa Kube, iz Norveške, Amerike, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Švedske, Mađarske, Slovenije… naravno tu su bila mnoga najveća imena naše muzike kao i lokalni bendovi.

Vrednost svih Milanovčana

Na početku je trebalo pridobiti lokalnu zajednicu da nam se pridruži. Aco i Đune su se uključili sa binom i opremom, krenuli su razgovori sa ostalima. Razgovori sa opštinom, predlog ideje. Upitani smo da li imamo novac za takav poduhvat.

Naravno da nismo imali, o novcu tada nismo ni razmišljali. Odlučili su da pomognu. I hvala im na tome. Opština učestvuje do danas, postali smo gradska stvar, vrednost svih Milanovčana.    

„Tišina, ovo kao da irvasi vuku sanke“

Da smo uspeli da spojimo srpsku i svetsku muziku shvatili smo još na tom prvom festivalu kada nam je gostovao jedan laponski sastav. Laponija zemlja irvasa u Takovu. Sa bine je odzvanjala laponska jojka dok se nedaleko odatle na travi odmarao jedan romski orkestar. 

„Tišina, tišina“, povikao je jedan od njih. Svi su se ućutali slušajući nastup kolega sa severa. „Ovo kao da irvasi vuku sanke“, rekao je. 

Nastavljamo da spajamo ljude, narode, države, gradove, različite muzičke tradicije i žanrove ostajući verni Milanovcu. 

Vidimo se na proslavi punoletstva festivala od 22. do 26. aprila. Pozvani ste SVI!

Udruženje Srpski festival svetske muzike

 

gminfo.rs