Kako prolaze godine, kažu učesnici ovih susreta, utakmica traje sve kraće, a druženje se intezivira. Tako je bilo i ovoga puta, a ako bi neko i osetio blagu grižu savesti, samo bi prozborio – „Ma, i Momir bi ovako hteo“. Čuveni pranjanski i sremski boem, kozer i ljubitelj fudbala, spojio je, za života, pa ostanulo i nakon njegove smrti, suvoborska brda i sremsku ravnicu. Na prvi pogled nespojivo, ali, eto…

Dočekaše Pranjanci goste iz Srema onako kako i dolikuje. Da bi se odmorili od dugog puta i malo okrepili pred utakmicu, kod „Ustaše“ im je servirana vruća prasetina. Kilaža optimalna- 18 kila! Znano je da sport i alkohol ne idu zajedno, ali, ipak su ovo veterani, pa se i pre utakmice popila po neka rakija, a koliko im se svima svidela trpeza i atmosfera, govori i to da su pojedinci predlagali i da se ne ide u halu na utakmicu.

Ipak, sport je preovladao, pa je, nakon zajedničkog fotografisanja, počeo okršaj izmedju dva gola. Pokazuju stari asovi da u njihovim nogama još itekako ima baruta, mada je onaj u plućima, izgleda, malo ovlažio. „Bije“ grad napolju, udara i po krovu hale, ali fudbaleri obe ekipe rade svoj posao.

Ipak, u jednom trenutku, dobro raspoloženje je preovladalo, pa je utakmica stala, a igrači su na terenu „zategli“ pesmu. Konačno, na kraju utakmice, tradicionalno su pucani penali, kako bi se utvrdio konačni pobednik.

Da li zbog nevremena koje je u subotu popodne pogodilo pranjanski kraj, tek semafor u hali baš u tom trenutku prestade da radi, tako da pobednik još uvek nije proglašen.

Ipak, to učesnike memorijalne utakmice nije sprečilo da se vrate pod „Ustašinu“ lipu i „pohrvu“ se sa još jednim vrućim prasetom identične težine i mladim jagnjetom, čini se, idealnih proporcija i odnosa loja i krtine.

Uz pesmu, priču, šalu, jelo i piće, tu „odigraše“ treće poluvreme. Na kraju neko primeti  – „Ovo je, izgleda, prepisana Momirova taktika- red druženja, red fudbala, pa dva reda druženja“. Uostalom, pobednička taktika se ne menja…

Goran Trifunović, gminfo.rs