• 16.05.2022.

Tragom retkih, široj javnosti nepoznatih, ličnih ispovesti kralja Aleksandra Obrenovića (2)

Kralj Aleksandar Obrenovic kao vladar, foto: izvor Edicija MRTK „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“

ILI OTAC, ILI RUSIJA!

Posle zaruka sa Dragom (Mašin) mlađahni kralj u memoarskim spisima svedoči i o odnosima Rusije prema Srbiji. Kako je kao mladić spasao, da Hinaldar ne padne u ruke Bugara

Piše: Milorad Bošnjak

     IZA kralja Aleksandra ostao je i jedan zapis iz vremena njegove biološke zrelosti, posle zaruka sa Dragom (Mašin). Odnosi se na udaljavanje njegovog oca, kralja Milana, iz Srbije, a nalazi se u Arhivu Srbije, pod signaturom AS PO-12/2. Citiramo njegov najvažniji deo.

     Moj otac u tim prilikama apsolutno nije mogao ostati u Srbiji … Približavalo se vreme kad će se morati pristupiti rešavanju spornih pitanja na Balkanu, koja već sad lebde u vazduhu. I to rešavanje, pod sadašnjim prilikama i u našoj sadašnjoj vezi sa Rusijom da sačekamo, moglo bi biti za nas škodljivo. To mišljenje smo delili moj otac i ja, pa smo tako, poslednjih godina radili sve što je bilo moguće na tome da naše odnose sa Rusijom popravimo.

      Ali sve je bilo uzalud! U Rusiji mrze moga oca već odavno i meni je bilo isuviše jasno nagoveštavano: jedini uslov za poboljšanje naših uzajamnih odnosa je taj da moj otac napusti Srbiju! Tako sam se našao pred alternativom: otac ili Rusija! Svi moji pokušaji da se takva alternativa izbegne ili barem ublaži, bili su i ostali bezuspešni. (Potc. M.B.).

      Mladi kralj je verovao, da će njegovi odnosi sa ocem, kako je pisao na koncu ipak biti izglađeni (…) kad prilike budu povoljnije. Uostalom, naši lični osećaji moraju se potčiniti interesima zemlje. Tu žrtvu smo dužni da prinesemo za dobro zemlje (Vidi: AS PO-12/2).

   Naivna verovanja

NAŽALOST, njihovi odnosi, kako familijarni tako i državnički, nikada nisu bili izglađeni. Tim više, što su se i kralj Milan i Kraljica Natalija, prisilno razdvojeni i u egzilu (iako njihov brak nikada nije zvanično razveden!) zdušno protivili sinovljevoj veridbi i kasnijoj ženidbi sa od njega mnogo starijom lepom udovicom Dragom Mašin. Upravo to nepremostivo razmimoilaženje njih troje, dospelo je sve dotle, da je mladi kralj ocu i majci zabranio – povratak u Srbiju!

   

Kralj Aleksandar Obrenovic kao dete

    Takva je bila i sudbina odnosa kralja Aleksandra i eks-kralja Milana sa tajnim i javnim kreatorima srpske politike u samoj Srbiji, Petrogradu i Beču, prema velesilama – prvo Rusiji i Austro-Ugarskoj, onda Velikoj Britaniji, Francuskoj i naročito Italiji, za čije ujedinjenje je za života, kao uticajni evropski mason kod evropskih dvorova i vlada posredovao knez Mihailo Obrenović, skupa sa mađarskim revolucionarom masonom Lajošem Košutom. Ni ti tajni i javni diplomatski odnosi, koje su različitim trasama kreirali kralj Milan i njegov sin naslednik, nikada nisu bili izglađeni. To će dovesti do krvavog Majskog prevrata 1903. godine, do oba Balkanska pa, tajnim delanjem političkih krugova kajzerske Nemačke i carevine Austro-Ugarske, do Prvog svetskog rata. 

Kralj Aleksandar spasao Hilandar

      I KRALJU Aleksandru Prvom Obrenoviću Petom je, kao i svim vladarskim Obrenovićima, uvek na prvom mestu bio interes Srbije i njihovog srpskog roda. Bez obzira na suprotna tumačenja (polu)zvanične istorije i publicistike. Potvrđuje to i njegov uman državnički potez – kad je ličnom zaslugom i ličnim novcem spasao da srpska pravoslavna svetinja Hilandar ne padne u ruke Bugara! 

     Ovo podsećanje na tu Aleksandrovu, široj javnosti manje poznatu značajnu ulogu, dodajemo njegovom prethodno iznešenom razmišljanju i pisanju u pubertetlijskim memoarima – „Spomenici“, kako ih je sam nazvao. I kasnijim retkim dnevničkim spisima.

     Prilikom svoje posete Hilandaru 1896. godine, kralj Aleksandar je najvećoj svetinji roda serbskog za otplatu dugova darovao 15 hiljada dinara u zlatu, što je po izveštajima iz tog vremena bila ogromna svota. Time je sprečio da Hilandar pređe u svojinu Bugara, što je tada trebalo vrlo brzo da se dogodi, jer je rok otplate tih neisplaćenih dugova već isticao. 

       Ono što je za vascelo pravoslavlje prethodno uradio knjaz Miloš Obrenović, otplativši dugove Carigradske patrijaršije, još značajnije je učinio kralj Aleksandar za srpsku veru, istoriju i kulturu. I jedan i drugi to su uradili svojim, a ne državnim novcem!

       Zbog Aleksandrove darodavnice Hilandaru, te 1896. godine, hilandarski monasi mu u znak zahvalnosti poklanjaju – originalno Miroslavljevo jevanđelje, koje UNICEF decenijama posle proglašava najlepšim ćiriličnim rukopisom svetske kulturne baštine. Ne treba naglašavati, koliko je Miroslavljevo jevanđelje na isteku 20. stoleća i kasnije postalo itekako važno za Srbiju, jer ima status najvrednije srpske relikvije. Na Svetu Goru ga je doneo mlađi brat kneza Miroslava, Simeon Nemanja, otac Svetog Save, kad je osnivao manastir Hilandar.

   

Kralj Milan i kraljica Natalija sa malim sinom Aleksandrom-naslovnica francuskog lista Le Monde

  Monasi su kralju Aleksandru poklonili i Hilandarsku povelju Svetog Simeona Mirotočivog. Na revers mu je ustupljeno Evanđelje vojvode Nikole, da ga srpski naučnici prouče u Beogradu. (Uporedi: „Srpske novine“, Beograd, 21-25. mart 1896.).

      Posle tog obostranog darivanja, hilandarski starci monasi su plakali. Evo zašto.

      Godine 1896. kralj Aleksandar I Obrenović, tada tek dvadesetogodišnjak, spremao se da provede Uskrs u Hilandaru. Ondašnji ministar prosvete, Ljuba Kovačević, pismeno je molio vladiku Dimitrija Pavlovića da uredi sa hilandarskim starcima da se Jevanđelje pozajmi kralju – kako bi se omogućilo njegovo štampanje. Vladika Dimitrije (prvi patrijarh celog srpstva) je predložio monasima da poklone Miroslavljevo jevanđelje kralju u večitu svojinu. Predlog je veoma uzbudio starce hilandarske. Oni su zaplakali „tako da je dirljivo bilo videti ih“. 

       Umirili su se kad su čuli razloge. Vladika im je govorio: „Taku dragocenost može tuđin odneti neznano, može ukrasti; njima hvala što su spomenik čuvali 700 godina, a od sada će ga pouzdanije čuvati Dvor Srpskoga Kralja. To je uticalo na starce i oni su doneli odluku. (Vidi: Dušan Mrđenović, Veljko Topalović, Vera Radosavljević: „Miroslavqevo jevanđelje – istorijat i komentari“, Beograd 2002, JP Službeni list i Dosije, str. 19). 

      Zbog darovanja Miroslavljevog jevanđelja srpskom kralju, plakali su i bugarski monasi – ali iz sasvim suprotnih motiva! O ovome, iz spomenutog istorijata Miroslavljevog jevanđelja, strana 25. preuzimamo izjavu, koju je 12. avgusta 1911. Dimitrije Pavlović, tada već mitropolit beogradski, dao beogradskom listu „Tribuna“.      

     Dva dana po odlasku kralja Aleksandra, u Hilandar je stiglo jedno lice iz Petrograda s ogromnom sumom novaca: želeo je da po najveću i neodređenu cenu dobije Miroslavljevo Jevanđelje! Kad je saznala da je zakasnila, ta se ličnost odmah vratila natrag.

Kralj Milan Obrenović-Rad slikara Steve Todorovića 1881. godine

    Dostupni izvori nisu, nažalost, otkrili identitet tog tajnog lica. Bez obzira na njegovo prispeće u Hilandar iz Petrograda, jer mogao je da dođe ma otkud, postoje osnovane pretpostavke, o kojima do sada nismo našli pisanih tragova: da je iza dobro razrađenog pokušaja Bugara da se domognu Hilandara i svih njegovih istorijskih akata i relikvija, pogotovo Miroslavljevog jevanđelja, ustvari stajala Rusija. Kako je god bilo, ostaje nerazjašnjeno i ovo: ko je kralja Aleksandra upozorio na to? Vladika Dimitrije, sami monasi ili neko sasvim drugi?

      Kralj Aleksandar je, bez sumnje, o dugovima Hilandara i pretnji da postane svojina Bugara, bio obavešten mnogo pre svog putešestvija na Svetu Goru. Nije ga preduzeo samo zbog slave Uskrsa sa monasima. Bio je to finiš pažljivo isplanirane državničke i operacije srpske kraljevske tajne službe. Možda još neke?

      Interesantno je, da je kralj Aleksandar prilikom posete grčkom kralju Đorđu, odmah iza svoje posete Hilandaru, bio jedini strani državnik na obnovljenim Olimpijskim igrama u Atini. O tome postoji i filmski zapis – prvi na kojem je na celuloidnoj traci ovekovečen jedan srpski vladar. 

Povezani tekst – Tragom retkih, široj javnosti nepoznatih, ličnih ispovesti kralja Aleksandra Obrenovića (1)

Violeta

Prethodni članak

Mali: Danas pomoć autoprevoznicima, sledi niz isplata do kraja godine

Sledeći članak

„Mame su zakon” traže obeštećenje za 9.000 žena