• 20.06.2024.

Tragom tajnog diplomatskog rada kraljice Natalije Obrenović u progonstvu i monaštvu u Francuskoj, i njenih pisama uticajnim ličnostima u Evropi (2)

Kraljica Natalija Obrenović uoči izgona iz Srbije

SRBIJU JE RUSIJA ČESTO ŽRTVOVALA!

U svom egzilu i monaštvu, kraljica Natalija je odavno znala za tajni plan stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

Piše: Milorad Bošnjak

 IAKO je po očinskoj, starinskoj porodičnoj liniji bila poreklom Ruskinja, srpska kraljica Natalija Obrenović u svom nasilnom i bezrazložnom progonstvu u Francuskoj je carsku Rusiju optuživala – da je Srbiju u evropskoj međudržavnoj politici često žrtvovala!

Pismo kraljice Natalije engleskom episkopu Voganu, koje je Jovanu Žujoviću predala nekoliko dana docnije od Žujovićeve posete njoj i njene najave da će taj akt uputiti u zvanični London, što je značilo da će se pismo pročuti tamošnjim najvažnijim političkim krugovima, vrlo je interesantno za Natalijino razumevanje odnosa Rusije prema Srbiji. Napisala ga je na francuskom. Pismo se nalazi u Žujovićevoj dokumentacionoj zaostavštini u Arhivu Srbije. Zbog zanimljivosti, prevedeno je na srpski, ali u knjizi „Neobjavljeni dnevnik Jovana Žujovića“ – nije objavljeno. Natalijino originalno pismo episkopu Voganu, u celosti glasi ovako.

Pariz, 6. decembar 1915.

Kraljica Natalija u srpskoj narodnoj nošnji, foto: Muzej RTK

Oče,

 Nada da sećanje na mene nije potpuno izbrisano iz Vaše memorije, ohrabruje me da Vam pišem ovo pismo, znajući da su pravedni i blagorodni ciljevi uvek imali odjeka u Vašem srcu.

Nikolaj, srpski sveštenik koji dolazi u London da bi branio interese svoje jadne zemlje, bio bi vrlo srećan da Vam objasni nesporazum koji može postojati izme|u Engleske i Srbije, nesporazum koji je starog datuma i koji je bio povod mnogim nevoljama koje bi trebalo izbeći u budućnosti.

Kod Vas se misli da je Srbija poslušno oruđe u rukama Rusije i da bi zbog toga njena ekspanzija mogla predstavljati opasnost za Evropu u dogledno vreme.

    Ne samo da Srbija nikada nije bila oruđe u rukama Rusije, već je često bila i žrtvovana od njene strane.

Rusija nikada nije volela nacionalno osećanje, vrlo živo kod Srba, i uvek im je prebacivala kad god bi se ono ispoljilo. (Potc. M.B.).

     Ja mislim, da i danas Rusija ne može oprostiti Vuku Karadžiću što je prečistio srpsku azbuku, koja, iako je ostala slovenska, nije više ruska azbuka.

     Rusija takođe zamera versku tolerantnost, koja je prirodna, srpski narod nije isključivo šizmatičan, pošto su Dalmatinci i Hrvati većinom rimokatolici.

     To je, možda, jedan od uzroka što se Rusija neće zagrejati za zahteve ujedinjenja Srbije sa sadašnjim austrijskim provincijama Hrvatskom i Dalmacijom, (Potc. M.B.) koje su katoličke i koje su naprednije od Kraljevine Srbije, te Rusija strepi od infiltracije katoličkog slovenstva kod Slovena šizmatika na Balkanu.

     Bojazan, da će Srbija postati oruđe u rukama Rusije dovela je do tri rata između Srbije i Bugarske 1885, 1913. i 1915. god. usled činjenice što su pitanja Rumelije i Makedonije ostala nerešena. Mislite li da je humano i pravedno sada učiniti istu stvar?

     Ali, uviđam, oče, da sam se upustila mnogo dalje nego što sam htela kada sam otpočela ovo pismo, i ja Vas molim da me izvinite.

     Srećna sam, što mi se ukazala prilika da Vam pošljem moje najbolje sećanje. Ja Vas molim da verujete da često mislim na lepe trenutke koje smo proveli u …(nečitko, prim. M.B.) i na zadovoljstvo koje sam imala da Vas upoznam.

                                       Natalija s.r.

(Dokument u Arhivu Srbije, signatura: AS-JŽ-59).

Kraljica Natalija – Slikana kao obična žena u Srbiji, foto: Muzej RTK

Natalija spasava banjalučke Srbe osuđene na smrt!

      IZ dnevničkih rukopisa Jovana Žujovića, izdvajamo još osam datiranih zabeleški pisanih u Francuskoj i posle njegovog povratka u Srbiju, koje svedoče o vezama kraljice Natalije sa uticajnim ličnostima iz Evrope i Srbije.

5. decembar 1915.Kraljici Nataliji, koja će moliti špansku kraljicu da se raspita o Ruži Orešković, (ova je u vreme rata bila ostala u Srbiji, prim. M.B.) predložih da kraljici predstavi kako bi bilo dobro da španski poslanik u Beču izdejstvuje što skorije mogućnosti prepiske izbeglica sa svojim familijama u Srbiji. Ideja joj se dopade, i reče da će mi pokazati i koncept tog pisma. (Po drugim izvorima, intervencija kraljice Natalije oko uspostavljanja pomenutog dopisivanja, bila je uspešna, prim. M.B.).

15. decembar 1915. (…) Kraljica Natalija spremila sanduk stvari za srpske izbeglice, od strane Elizabete Kordone, koja želi da ostane nepoznata.

21. maj 1916. – Posle sednice Prosvetne francuske lige u Sorboni, poručih Olgi Ristić i Eli Hodžić da odu kraljici Nataliji, i pitaju može li ona napisati španskoj kraljici i ona dati kakvu preporuku, da španski ambasador govori u korist pomilovanja banjalučkih Srba (njih je Austrija bila osudila na smrt, prim. M.B.) a ja požurih to veče radi istoga ka Anotou. Tražio mi je, da mu pismeno malo detaljišem proces i imena osuđenika.

     (Gabrijel Anoto, rođen 1833. umro 1944. bio je francuski istoričar, arhivist, paleograf, profesor univerziteta, političar, ministar inostranih poslova od 1884. do 1896. i tvorac francusko-ruskog saveza, prim. M.B.). 

     Kraljičina misija pomilovanja Srba iz Bosne, bila je prema više raspoloživih izvora uspešna. To svedoči Žujovićev kratak zapis: 

     Razgovor sa g-đom Anoto i govor sa kraljicom, i docniju želju zahvalnosti Bosanaca kraljici Nataliji ja odložih.  

Donacije Beogradskom Univerzitetu

 MALO se u široj javnosti zna za basnoslovni dar, koje je kraljica Natalija dala Beogradskom Univerzitetu. O tome Žujović beleži:    

6. decembar 1924.„Vreme“ traži sliku kraljice Natalije da je objavi uz zahvalnicu za njen poklon Beogradskom Univerzitetu – poklon je stručnjak, profesor, procenio na 300 miliona dinara.

7. januar 1925.Sveti Sava – Proslava jutros na Univerzitetu prošla mirno. Nije bio ministar prosvete. Rektor saopštio, da je Luka ]elović (veliki prijatelj kralja Petra I Karađorđevića, koji je u dogovoru s njim finansijski upropastio kraljevog rođenog brata Arsena Karađorđevića, prim. M.B.) dao 1.000.000 dinara i time postao najveći (?) dobrotvor. Burni pozdravi Luki. Saopštio je pismo kraljevo, da će zidati studentski dom. Ovacije. Sava mi reče da će to platiti sa pet i po miliona koje je kralj dobio od naroda prilikom ženidbe.

A kada je kraljica Natalija poklonila 300 miliona (Blagojev kamen) govorahu: „Nije njeno ni bilo“.

27. januar 1925.-  Sveti Sava – (…) Rektor nije pomenuo da je kralj Milan poklonio Univerzitetu Jevremovac za Botaničku baštu. Možda je to slučajno zaboravio, jer je spomenuo veliki dar kraljice Natalije, rekavši da on vredi nekoliko stotina miliona.

24.  novembar 1925.Parastos prosvetnim dobrotvorima. Iz Univerziteta niko nije bio. Od akademika, ja i skulptor koga sam pozvao ja, i dr Vladan (verovatno, Đorđević, prim. M.B.). U čitulji se posle kralja Milana (koga sam ja prvi upisao u čituqu dobrotvora Akademije) pominje knez Aleksandar (sin „Crnog Đorđa“) koji je darovao ne znam šta. Ne pominje se knez Mihailo (dao plac za Akademiju) i Ilija Kolarac (Univerzitet).

Violeta

Prethodni članak

Novogodišnji program za decu Gornjeg Milanovca

Sledeći članak

IQAir: Čačak trenutno najzagađeniji grad u Srbiji, Milanovac na drugom mestu