Sinoć je u galeriji Muzeju rudničko-takovskog kraja održano predavanje o znamenitim medicinarima Luki Subotiću i ledi Lejli Pedžet, dobrovoljnim bolničarima u balkanskim i Velikom ratu.

Direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja Aleksandar Marušić najavio je predavanje dr Zorana Vacića, istoričara medicine, predsednika Sekcije za istoriju medicine SLD od 2015. godine.

Vacić je istakao da je Luka Subotić rođen 2. 8. 1893. od oca Vojislava (psihijatra) i majke Melanije. Upisao je pravni fakultet 1912. godine, a za vreme balkanskih ratova bio je dobrovoljni bolničar i asistent doktorima. Posle balkanskih ratova Luka Subotić napušta pravni fakultet i upisuje medicinski fakultet u Insbruku. Po izbijanju I svetskog rata Luka ponovo počinje da radi kao dobrovoljni bolničar.

Sredinom novembra 1914. godine oboleo je od trbušnog tifusa od koga i umire 27. 12. 1914. u Nišu. Lukina majka umire od tuge za sinom pola godine kasnije. Otac Vojislav u čast sina i supruge osniva zadužbinu u koju unosi sve svoje nepokretnosti. Srpsko lekarsko društvo svake godine 27. 12. obeležava kao dan sećanja na medicinara Luku Subotića.

Ledi Lejla Pedžet (9. 10. 1881.-24. 9. 1958.), kćerka ser Avgusta Berkelej Pedžeta, udala se za ser Ralfa Pedžeta (ambasadora u Srbiji 1910.-1913.). Za vreme balkanskih ratova donirala je bolničke krevete, hirurški pribor i druge bolničke materijale, a sama je radila kao higijeničarka u bolnici u Drugom balkanskom ratu.

U Velikom ratu, novembra 1914. godine, ledi Pedžet dolazi u Skoplje i osniva bolnicu u kojoj je radila misija ledi Pedžet. Pored bolnice, organizovala je i dispanzer za zdravstvenu pomoć civilnom stanovništvu. Razbolela se od trbušnog tifusa (negujući obolele) februara 1915. godine, posle nekog vremena ozdravila, a iz Skoplja odlazi 24. 4. 1915.

Pre odlaska je odlikovana Ordenom Svetog Save prvog reda sa lentom. Od jula 1915. do februara 1916. ledi Pedžet ponovo boravi u Skoplju. Između dva svetska rata pomagala je Englesko-srpski dom u Nišu, a posle Drugog svetskog rata je stipendirala na desetine srpskih studenata i đaka. Njen odnos prema Srbima najbolje opisuju reči koje je izgovorila pet dana pre smrti:„Neka me svi zaborave! To mi je svejedno. Ali će mi teško pasti ako me moji Srbi zaborave!”

Danas jedna ulica na Dedinju nosi ime ledi Lejle Pedžet.

gminfo.rs/Muzej RTK