Na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice, treća nedelja januara se od 2007. godine, obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. Ove godine ona se četrnaesti put zaredom obeležava u našoj zemlji, u periodu od 20. do 26. januara 2020. godine.

Slogan ovogodišnje kampanje je „Rano otkrivanje može sprečiti rak grlića materice“, a ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.

– Karcinom grlića materice je drugi po učestalosti javljanja, a četvrti po smrtnosti. Na 1500 novootkrivenih 500 je sa smrtnim ishodom. Najveći broj obolelih je populacija žena u reproduktivnoj fazi od 35 do 50 godine starosti. U ranim fazama nema simptoma, a evolucija od premalignih do malignih faza je duga, nekoliko godina. Manevarski prostor za otkrivanje je dug. Jedini pouzdano dokazan faktor rizika je HPV infekcija. Onkogeni tipovi virusa 16 i 18. Redovni odlasci na preventivne preglede i redovne kontrole kod ginekologa su veoma važne. Primarni redovni pregledi PAPA BRIS I KOLPOSKOPIJA, eventualna HPV TIPITACIJA. Smatra se seksualno prenosivom bolesti i može se iskoreniti, neophodna je edukacija mladih – rekla je za gminfo doktorka Jelena Vasić Šumarac, specijalistkinja ginekologije i akušerstva.

I pored dokazanih mera prevencije rak grlića materice u našoj zemlji već dugi niz godina nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u ženskoj populaciji. Imajući u vidu da svake godine, oko 1.300 žena oboli i približno 500 izgubi život, ne iznenađuje podatak da se naša zemlja nalazi na neslavnom petom mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od ove bolesti koja se može sprečiti.

Jedan od razloga velike smrtnosti od ovog oboljenja u našoj populaciji jeste i činjenica da je u prvoj fazi ova bolest uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo dve trećine žena prvi put javi ginekologu kada je bolest već uzela maha.

Tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do značajnog produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.

Većina ovih slučajeva mogla se sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju.

Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije, imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti.

 

gminfo.rs