Povodom nedelje obeležavanja Savindana, u holu OŠ „Sveti Sava“ juče je za sve zainteresovane sugrađane održano istorijsko predavanje o istorijatu ulica našeg grada

Profesorka Jelena Ranković Glišović najavila je predavanje o ulicama našeg grada u OŠ „Sveti Sava“ povodom obeležavanja svetosavskih dana. Na poziv škole, predavanje je održao viši kustos istoričar Aleksandar Marušić koji je istakao kako je Gornji Milanovac nastao, kako je iz atara sela Brusnice preseljen na današnji prostor i koliko je vremena bilo potrebno da se to uradi.

Vladar Srbije Aleksandar Karađorđević 1853. godine doneo je odluku o nastanku nove varoši. Naseljavala se isključivo desna obala Despotovice zbog opasnosti od poplava. U početku postojao je samo turski han, bara gde se napajala stoka i na prostoru Ivica dom porodice Trojančević. To je omogućilo da se izradi urbanistički plan nove varoši, jedan od prvih ako ne i prvi u Srbiji.

Ulice se seku pod pravim uglom osmišljene su da budu široke i prostrane. Glavne ulice trebalo je da budu 19m široke a sporedne 15 metara. Srce našeg grada uvek je činio trg, površine 12,5ha.

Grad je u početku bio površine 700 ha, od Ivičkog potoka do Glibića potoka. Danas je grad tri puta veći i ima preko 20.000 stanovnika. Nekada je imao najviše 3000 stanovnika.

Ulica kneza Aleksandra od crkve ka Rudniku zvala se nekada Rudnička. Ulice možemo nazivati po geografskim pojmovima, po ličnostima ili događajima. Današnja Ulica vojvode Milana Obrenovića bila je Ljubićska. Poprečna ulica Takovska pružala se i pored Brusničke škole nekada što danas nije slučaj. Deo Takovske ulice danas nosi naziv po Živojinu Mišiću. Ulica 1300 kaplara govori o epopeji Velikog rata, o kaplarima od kojih je od 1300 njih 600 poginulo. Nismo zaboravili ni Karađorđevu ulicu, čitavu istoriju sabrali smo u nazivima naših ulica. Karađorđe je u više navrata boravio u našem kraju, npr. kada je kumovao na svadbi kneza Miloša i kada je krstio Miloševu decu.

Gde je zgrada autobuske stanice bio je nekad park, a drugi koji je postojao u našoj varoši bio je park Aleksandra Karađorđevića koji danas zovemo Veliki park na Brdu mira.

Jedno vreme ulice su imale rimske brojeve. Karađorđeva ulica nosila je broj HI za vreme Austrougara. Prava kaldrma je od rečnih oblutaka i do početka Prvog svetskog rata sve ulice grada su bile kaldrmisane. Dolaskom Austrijanaca postavljala se kamena kocka.

Kada je reč o nazivima ulica danas i mnogi generali poput Bože Terzića ili Ljube Milića imaju svoje ulice. Ljuba Milić je zaustavio prodor Bugara u Leskovačkoj operaciji u Prvom svetskom ratu i pitanje je šta bi bilo sa nama da je nije bilo. 1936. krenulo je sistemsko popločavanje ulica koje je završeno do Drugog rata.

Možemo zaključiti da su ulice nekad više planski pravljene, živelo se opuštenije, ulice su imale klupe da se ljudi odmore, da se druže. Kada su videli prvi automobil koji je prolazio kroz naš grad, ljudi su se uplašili.

Jedina trafika bila je na Trgu kneza Mihaila. Ulice su svedoci poseta mnogih vladara koji su posećivali naš grad. Trg kneza Mihaila dobio je naziv po Mihailu Obrenoviću koji je sagradio sa ocem našu crkvu. Ovaj naziv nikada se nije menjao.

Posle drugog rata druge ličnosti dobijaju svoje ulice. Rudnička ulica 1935. promenila je naziv u Ulica kneza Aleksandra, a park naziv Park kralja Aleksandra Karađorđevića.

Na predavanju smo čuli zašto postoje ulice braće Lukić, Natalije Carević, Korčaginovo naselje itd.

Zašto je ulica Slobodana Penezića postala Ulica Vuka Karadžića?

Ibarska magistrala otvorena je 1960/1961. i išla je kroz Gornji Milanovac zbog koje su bile nekada ogromne gužve u saobraćaju. Imamo ulicu Rige od Fere, čoveka koji je oličenje borbe svih balkanskih naroda. Imamo i Zrenjaninsku ulicu, a pojedine ulice su izgubile svoje nazive.

Ipak gradsko jezgro što se tiče ulica ostalo je skoro netaknuto. Videćemo kakva će biti budućnost naziva ulica a njihove prošlosti svakako treba da se podsećamo.