Milanovački sindikat obrazovanja iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) danas je pozvao roditelje, kolege, prijatelje, sugrađane, organizacije, uopšte sve učesnike u obrazovnom procesu da deci, kako su naveli, “zajedno pružimo pomoć i povratimo poverenje u srpsko obrazovanje.”

– Na Savetu roditelja, Nastavničkom veću, Školskom odboru, svakom sastanku koji se tiče obrazovanja, bilo na kom mestu u našoj opštini, primenite svoju moć da se pobunite protiv nagomilanih problema koji muče našu decu, – poručuju iz USPRS.

Podsećaju, osim ostalog, da u prva dva perioda dečijeg odrastanja danas više nema vremena za detinjstvo, hobije i druženja, osim za pasivne pauze, te da se ne primenjuje zaključak istraživanja psihologa i pedagoga o trajanju koncentracije mališana od najviše pet časova u prvom ciklusu, odnosno šest u drugom.

– Sadašnji školski program je svojevrstan oblik nasilja nad decom, – zaključuju prosvetari iz ovog sindikata u Milanovcu. – Sve je usmereno ka postizanju stotinak ocena u osnovnom, odnosno sto dvadesetak u srednjem nivou. Ocenama etiketiramo decu na usmenom, anketnom, pismenom, petominutnom, petnaestominutnom, kompletnom, polugodišnjem, tromesečnom i ostalim vidovima sistematizacije. Кoliko je bezbolno moguće ovoliko ocenjivanja spakovati u sto osamdesetak dana?

Podsećaju da smo svedoci i velikih zdravstvenih problema dece zbog trajanja nastavnog dana (osnovci i do 7, a stariji nekad i 8 do 9 časova ). Mladi organizmi ne mogu da podnesu ritam koji im je nametnut, naglašavaju u USPRS i smatraju da se protiv toga mora protestovati:

– Uviđa se da kod nas, kad ustanovimo neku ideju šta hoćemo da menjamo, to obično traje koliko i određena ministarska ekipica. Nema javne rasprave i definisanih prioriteta! Кome su bili potrebni rezultati PISA testiranja, koje je sprovedeno u 79 zemalja sveta, a na kojem je Srbija zauzela 45. mesto, pa da prizna da eksperimenti nisu dobri i da pokazuju da već predugo trgujemo svojim porodom, tražeći adekvatna rešenja za reformu obrazovanja u celini? Politika obrazovanja bi trebalo da bude nacionalni program, suštinski proces i zahteva kontinuitet, – kaže Vlade Milisavljević iz USPRS i dodaje:

– Nasilje je i odnos ministarstva prema školskim programima i sadržajima koji paušalno marginalizije, osavremenjuje, probira i reorganizuje nastavne jedinice i elemente nauke, ne brinući o tradicionalnim vrednostima. Posle je svaki treći đak funkcionalno nepismen, – upozorava on. – Obrazovanje ne sme da bude taoc politikanata, ni da fabrikuje dvorske lude okićene lažnim diplomama. Nas partijska politika ne vodi.

– Ukoliko mi sami ne čuvamo svoj identitet u obrazovanju, Evropa nam neće to tražiti kroz neke posebne pregovore. Mi nemamo nacionalnu i državnu strategiju u oblastima obrazovanja i kulture što svaka uređena država ima. Ako je nešto i usvojeno, to nikoga ne obavezuje. A nasilje u školama je posebna priča. Vezanih ruku gledamo kako se deca žrtve nasilnika sklanjaju i trpe, kako nas postrojavaju roditelji nasilnika i kako se nezainteresovani, a odgovorni izvlače iz obaveza! Mnogi delovi institucucija i organizacija u celini se povlače nekažnjeno. U ovakvoj situaciji najlakše je okriviti žrtve.

Milisavljević tvrdi da se “sramota u odnosu prema obrazovanju preliva i u našu varoš”; navodeći samo primer da su u tri osnovne i jednoj srednjoj milanovačkoj školi, direktori ceo mandat ujedno i odbornici lokalnog parlamenta, što predstavlja sukob interesa i “ozbiljnu moralnu žabokrečinu”.

– Samo se direktor Druge osnovne izdigao iznad palanačkog politikantstva i rasteretio se postupanja suprotnih Zakonu. Pomenuti direktor je pobedio i pružio časni primer vaspitača. Osnovana sumnja nije naređenje, ali za ljude koji vrše funkciju u javnoj ustanovi, za ljude koji vode hram nauke, moral je prioritet. Trebalo bi da bude, ali u ove naše tri škole tri funkcionera su do guše u sramoti. – zaključuju u USPRS Gornjeg Milanovca.

GMinfo