Dolazak Branka Ružića na ministarsku funkciju resornu za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), dočekuju bez očekivanja da će status prosvetnih radnika, i sistem obrazovanja uopšte, biti promenjeni nabolje.

Da tako procenjuju, kako kaže njihov predsednik u Gornjem Milanovcu, Vladimir Milisavljević, uslovljava ih iskustvo.

– Pojavu novog ministra prosvete dočekujemo, u najmanju ruku, sa zebnjom, jer srpski prosvetari faktički odavno i nemaju ministre. Iz godine u godinu, iz Vlade u Vladu, imamo na tom mestu raznorazne secikese, koje prolaze kao marionete vlasti, kao ljudi koji se hvataju određenog politićkog plena ili ostataka raznih podela u drugim resorima. Prosveta kao takva njima je potpuno nebitna. – ocenjuje Milisavljević.

U prosveti je, ppodseća Milisavljević, 80 posto visoko obrazovanih ljudi, što ovaj sektor čini najobrazovanijim delom javnog aparata. Uprkos tome, država ga tretira kao nešto nepotrebno.

– U Srbiji se za obrazovanje izdvaja najmanje, samo koliko mora, a kaže se da smo po tome na prvom mestu, nešto tu nije u redu. Mi smo, na primer, kao Unija sindikata državi prošle godine uštedeli ogroman novac. Dvadeset pet hiljada ljudi uspeli smo da zadržimo na radnim mestima, nije bilo dodatnih zapošljavanja, troškova za otpremnine. Umesto da taj novac usmere nazad u prosvetu, te pare su negde nestale. – kaže Milisavljević.

Odnos ministarstvo–prosvetari, objašnjava Milisavljević, država vidi kao odnos konfrontacije, nema saradnje i dijaloga, već nadležni vide nastavnike kao drugu stranu s kojom apriori „moraju biti zaraćeni“, a takav sistem nije normalan i održiv. Na pitanje GMInfa kako ocenjuju onlajn nastavu uvedenu zbog epidemiloški nepovoljnih uslova tokom proleća i leta, Milisavljević kaže:

– To i nije nastava, to je nešto što podseća na zabavno-obrazovni program, i to jedva. Donekle je korisno, ali tu ne možemo govoriti o nastavnom procesu. Nastavni proces podrazumeva interakciju, neposrednu komunikaciju, neophodno je da nastavnik prepozna psihološki sklop svakog učenika, da se postavlja posebno u odgovarajućim situacijama, to je nemoguće preko različitih internet varijanti na daljinu i televizijskog programa, – ocenjuje on i dodaje primer:

– Završni ispiti posle tog zadnjeg tromesečja kad smo ih radili, imali su tužne i smešne rezultate. U zemljama koje su detaljno vršile analizu o tome, pokazalo se da će samo ta tri meseca onlajn nastave imati višedecenijske loše posledice po njihovo društvo.

S obzirom na to da se pojavljuju ideje o onlajn nastavi kao nečemu što bi i mimo eventualnih novih epidemiološkim mera u sličnom pravcu, trebalo da zaživi, ali i najave predsednice Vlade o zameni klasičnih udžbenika digitalnim, pitali smo osećaju li se prosvetari kao neko ko će u budućnosti postati višak u obrazovnom procesu i strahuju li za radna mesta. Milisavljević odgovara:

– Znate kako, u sistemu koji postoji u Srbiji, niko više nije siguran, i ne radi se samo o prosveti. Prosvetu država već duže vreme pokušava da odbaci kao neki višak, teret, problem, trošak, deo mrtvog tela, nije to nama ništa novo. Često nas tako vide i same porodice učenika. Odavno se ide na to da prosvetni radnik postane neko ko samo čuva dete, umesto da bude stub u pedagoškom razvoju deteta uz roditelje. Umesto toga, prosvetari postaju meta za usmeravanje građanskog besa; kad se pobunimo, svi odmah skoče da se bunimo samo zbog plata. Niko ne kaže šta mi to pokušavamo da uradimo kako bismo poboljšali situaciju u obrazovanju u interesu celog društva. – podseća Milisavljević.

Unija sindikata, kako ističu, stalno nudi rešenja za određene stare i nove probleme, ali pravog dijaloga nema, ni sa regionalnom Školskom upravom, ni državom, ni lokalnom samoupravom. Primer za to su, prema njihovim rečima, ignorisanje ukazivanja na kršenje zakona pri zapošljavanju u školama, nametanje načina na koji će dobijati i koristiti nadokanade za prevoz. Ovo poslednje, podseća Milisavljević, bio je problem koji je završio na sudu i svi sporovi su rešeni u korist nastavnika, što će koštati lokalni budžet na šta su i upozoravali, umesto da je sa opštinom došlo do dogovora na koje su pozivali čim su neregularnosti uočene.

M.Mijatović/gminfo