Sindikat obrazovanja Gornjeg Milanovca na jučerašnjem sastanku analizirao je uslove u kojima milanovački đaci započinju školsku godinu i tim povodom izdao saopštenje koje prenosimo u celosti.

„Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović ubeđuje nas da sve škole u Srbiji spremno dočekuju svoje učenike u novoj školskoj godini i da će svi u jednakim radnim uslovima stvarati svoju budućnost.

Da li ju je neko obavestio da je u našem gradu na snazi vanredna situacija?

Pogledajte iz svoje udobne fotelje malo po Srbiji!

Apelujemo da se shvati da deca u Gornjem Milanovcu borave po pet do šest sati dnevno u prostorijama u kojima je temperatura i do deset stepeni viša od spoljašnje (neklimatizovane učionice primaju tridesetak osoba u istom trenutku pri spoljnoj temperaturi nešto nižoj od četrdeset stepeni), iz ovakvog pakla svi izlaze utučeni, slomljene volje i niske koncentracije, poluonesvešćeni da rade kontrolne zadatke i da uče novo gradivo.

Da li su deca u unutrašnjosti naše zamlje manje vredna?

Da li iko zna da naša deca nemaju ni najosnovnije hiigijenske uslove za boravak u školi?

Nemaju vode, toaleti ne mogu redovno i primereno da se koriste, u nekim školama radi samo po par toaleta, a ostali su pod katancem… Ruke đaci ne mogu da peru, jedu prebrisanim prstima kao u prethodnom veku, vodu piju sa montažnih pojilišta, posle fizičkog se brišu maramicama i nadaju se da će bar kod kuće zateći vodu!!!

Mi odrasli smo odlučili da ne brinemo za njih! Nudimo im vaspitno zapuštanje kao rešenja i hitne mere…

Ukinućemo rad toaleta, dozvolićemo im da u školu dolaze laganije i neprimerenije obučeni, žmurićemo i držati otvorene vrata i prozore zbog promaje…

Ljudi, ovo su naša deca!!!

Nemaju vode, uče na temperaturama koje ih nagone na povraćanje i nesvesticu, ne mogu da održavaju higijenu posle fizičkog i po toaletima, nemaju osnovne uslove, a neki drugi đaci u istoj zemlji dobijaju novac za početak školske godine, vršljaju po klimatizovanim prostorijama, uživaju u detinjstvu.

Raslojavanje koje su odrasli nametnuli.

Pitamo da li je opravdano da se u ovim uslovima pravimo da je sve kako i treba da bude. Šta će biti ako se pojavi neka zaraza? Da li će biti dovoljno da razapnemo nekog dežurnog nastavnika? Hoće li to popraviti zdravlje nesrećnog deteta? Da li je opravdano da svu ovu lakrdiju nazivamo redovnom nastavom i normalnim i jednakim uslovima za rad? Da li je opravdano da se u ovakvim uslovima organizuju i realizuju dve vanredne radne subote po hitnom postupku? Da li je moguće da se niko nije setio da kaže nadležnima da naša deca imaju ista prava i potrebe kao i deca u Beogradu i velikim centrima.

Ipak, sit gladnom ne veruje.

Mi ćemo uputiti dopis Štabu za vanredne situacije!

Pisaćemo svim inspekcijama, a naročito sanitarnim.

Pitaćemo i ŠU i sve nadležne da li se može redukovati nastavni proces, nastavni planovi za neke predmete ili bilo šta učiniti da ne prevodimo ovu decu žednu kroz život.

Ali znamo jedno! Oni su svesno ušli u ovu lakrdiju i očekivali da se i mi poput njih pravimo mrtvi dok ne prođe mesečak dana.

A deca su samo kolateralna šteta i baš nas briga za njih. Važne su fotelje!“

Predsedništvo sindikata,

USPRS Sindikata obrazovanja Gornjeg Milanovca