U Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika predloženo je propisivanje novog krivičnog dela „Neovlašćeno otkrivanje profesionalne tajne”, kao i da se postojeće krivično delo iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka prebaci u Krivični zakonik.
Novo krivično delo u osnovnom obliku propisuje da će se ukoliko advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, lekar ili drugo lice koje neovlašćeno otkrije podatak o ličnom ili porodičnom životu koji je saznalo u vršenju svog poziva, kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Međutim, učinilac se neće kazniti za ovo krivično delo ako se podaci otkriju u opštem interesu ili interesu drugog lica, koji je pretežniji od interesa čuvanja tih podataka, navodi se u Nacrtu zakona.
Pored toga, dosadašnje krivično delo „Odavanje državne tajne” zamenjeno je krivičnim delom „Odavanje tajnih podataka”, dok su obrisana sadašnja krivična dela „Odavanje vojne tajne” i „Odavanje službene tajne” iz Krivičnog zakonika, s obzirom na to da su već obuhvaćena novim krivičnim delom.
U obrazloženju Ministarstva pravde je navedeno da su rasponi propisanih kazni između tih krivičnih dela identični, a sama radnja izvršenja je preciznija u odnosu na dosadašnja krivična dela.
Preciziran je i pojam „tajnog podatka”, koji daleko šire i preciznije određuje koji su to podaci koji se smatraju tajnim podacima, dok je izmenjeno krivično delo „Neovlašćeno otkrivanje tajne”, na taj način što je precizirano da je reč o profesionalnoj tajni određenih profesija, koja su ta lica saznala u vršenju svoje profesionalne delatnosti.
Pored toga, proširen je i krug tih profesija, kao i vrsta podataka na koje se delo odnosi.
U obrazloženju Nacrta se dodaje da je ova izmena u skladu sa uporedno-pravnom praksom država u regionu, budući da je reč o sistemima koji potiču iz zajedničke države.
Osnovni oblik ovog dela glasi: „Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti interno ili poverljivo, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine”.
U slučaju da su podaci označeni stepenom tajnosti „strogo poverljivo”, zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a ako su podaci označeni stepenom tajnosti „državna tajna”, kaznom od jedne do 10 godina.
Ukoliko je ovo krivično delo učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja, učiniocu preti kazna zatvora od pet do 15 godina zatvora. U slučaju da je krivično delo učinjeno iz nehata, učinicu preti kazna od šest meseci do pet godina.
U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, za koju je predviđeno da će trajati do 1. oktobra.
tanjug
