• 29 маја, 2020

Vila porodice Tešić – graditeljsko ostvarenje Jaroslava Prhala

foto: Muzej rts

Jaroslav Prhal češki građevinski inžinjer i projektant, projektovao je jednu od najlepših građevina u Gornjem Milanovcu, po kojoj je grad prepoznatljiv, vilu porodice Tešić. Naručilac vile je bio bogati trgovac Vojimir S. Tešić, a preduzimač je bio Vasilije Rakićević iz Gornjeg Milanovca.

foto: Muzej rtk

Sagrađena je kao reprezentativna vila 1937. godine. Od svog nastanka privlačila je pažnju originalnim rešenjem. Koncipirana je kao slobodnostojeći objekat, okružen vrtom. U vreme kada je sagrađena odlikovala se raskošnim eksterijerom i enterijerom.

Vremenom su na njoj vršene prepravke, koje su delimično narušile njen prvobitni izgled. Plan građevine obuhvata podrum, prizemlje, sprat i tavan (520 m²). Prostorna organizacija odgovara tipu međuratne vile, i prilagođena je potrebama jedne porodice. Ovo je salonski tip porodične kuće sa velikom, prolaznom i reprezentativnom prostorijom, salonom.

foto: Muzej rtk

Na fasadi vile vidi se primena savremenih arhitektonskh rešenja. Modernistički koncept vidljiv je kako na čeonoj strani koja gleda prema ulici, tako i na začelju. Glavni ulaz, naglašen je stepeništem i vitkim polukružnim stubovima. Lepoti i dekorativnosti čeone strane doprinosi par kružnih otvora (okulusa) na bočnim stranama ulaznih vrata. Na bočnoj strani čeone fasade, na spratu vile, celom dužinom postavljena je terasa sa zaobljenim krajevima, naglašavajući tako njenu horizontalnu liniju.

Umesto naglašene horizontale, koja je bila omiljen motiv srpskih modernista, ovde su vešto isprepleteni horizontalni i vertikalni elementi, i uspostavljen je ritam između otvora i površina, vertikalnog i horizontalnog, doprinoseći na taj način osećaju dinamike na fasadi. Sa bočne dvorišne strane postoji jedan manji, pomoćni ulaz. Začelje, zaklonjeno od pogleda, svojim polukružnim oblikom terase doprinosi oživljavanju geometrijskih oblika.

Takođe, još jedan kružni prozor, okulus, nalazio se na začelju sprata kule (danas je tu umesto njega postavljen pravougaoni prozor). Vrt je sklonjen od pogleda sa ulice, i u njemu je ostvaren prijatan, intiman ambijent namenjen porodičnom uživanju. Iz hola i trpezarije se izlazi na terasu, sa koje se stepeništem sa bočnih strana silazi u vrt vile. Enterijer se tako nastavljao u vrt, a reprezentativan prostor širio.

U osnovi prizemlja smešteni su ulaz, hol, stepenište, kuhinja, mala trpezarija i trpezarija, salon, kabinet, spavaća soba. To su prostorije namenjene svakodnevnim potrebama porodice. U središnjem, prednjem delu prizemlja, prostorno je naglašen salon, dnevni boravak sa kaminom, iz koga stepenice vode na sprat. Na spratu su bile sobe za spavanje, tj. onaj privatni deo vile. U podrumu su bile smeštene pomoćne prostorije. Raspored prostorija i komunikacija između njih omogućavali su komfor i osvetljenost na najvišem nivou.

foto: Muzej rtk

Jaroslav Prhal, pripada krugu stvaralaca međuratne srpske arhitekture. Svojim radom trajno je obeležio tokove njenog razvoja. Projektujući sa uspehom, ispoljio je visok stepen inventivnosti, raznolik i kreativan izraz. U Beograd se doselio 1921. godine ubrzo nakon raspada Austrougarske monarhije i proglašenja Republike Čehoslovačke. Bio je zaposlen kao ovlašćeni civilni inžinjer češkog građevinskog preduzeća „Arhitekta Matija Bleha.“ Praški biro „Arhitekta Matija Bleha“, sa adresom u Čika Ljubinoj ulici br. 19, naročito aktivan u periodu između dva rata, ostvario je kako u Beogradu tako i u ostalim gradovima veći broj objekata. Filijala u Beogradu biroa „Arhitekta Matija Bleha“, osnovana je 1910. godine.

Ne zna se tačno koliko vremena je Jaroslav Prhal ostao u našoj zemlji, ali je njegov uticaj svakako bio veliki. U Službenim novinama je zabeleženo kako je Jaroslav Prhal, inžinjer u Beogradu, rodom iz Karlina, i podanik Čehoslovačke, primljen u podanstvo Kraljevine SHS, zajedno sa svojom ženom Gabrielom rođenom Pergalovom. Zakletvu je položio 11. marta 1925. godine.

Vila porodice Tešić zauzima istaknuto mesto u arhitekturi grada, značajne kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti, i predstavlja ne samo jedan od najznačajnijih modernistički rešenih objekata u Gornjem Milanovcu, već i objekat koji čini srpsku modernu arhitekturu potpunijom.

Trebalo bi uzeti u obzir da je Gornji Milanovac 1941, godine spaljen od strane nemačkih vojnika i da je tom prilikom uništena skoro celokupna dokumentacija o građevinama. Zbog toga je proučavanje i istraživanje arhitektonskog nasleđa, kao i naručilaca i projektanata dosta otežano. Zahvaljujući poštovanju prema porodičnom nasledstvu i brizi gospodina Vojimira Mandića sačuvan je originalni projekat ove vile, što predstavlja neprocenjivu vrednost kako za porodicu, ali i za istraživače i poštovaoce arhitektonskog nasleđa koji su ostavili češki arhitekti i graditelji u našoj zemlji.

Istoričar umetnosti Ana Jelić, Muzej rtk

Violeta

Prethodni članak

Od Vaskrsa počinje novi sistem onlajn nastave

Sledeći članak

Bez vode Ul. baba Višnjina