• 19.07.2024.

Zaboravljeni rodoljubi: Ljubomir Ljuba Saračević

Kompanija “Rudnik i flotacija – Rudnik” uz podršku Kulturnog centra Gornji Milanovac predstaviće u subotu, 10. juna 2023. godine u Domu kulture “Vojislav Ilić”na Rudniku knjigu „Zaboravljeni rodoljubi, Ljubomir Ljuba Saračević“ .

Autor knjige je Dragoslava Stefanović Koprivica politikolog, novinar, i publicista je pitko i argumentovano pokušala da od zaborava otrgne čoveka koji je sve dao za srpstvo i Srbe, a zauzvrat nije tražio ništa!

„Nošeni krilima istorije, u prošlost, možemo sresti ljude koji su mnogo učinili za svoj narod a da je ostalo obavijeno velom tajne. Jedna od takvih ličnosti bio je Ljubomir Ljuba Saračević“.

Ime Ljubomira Saračevića je i danas nepoznanica široj srpskoj javnosti. Jedan od najvećih srpskih industrijalaca i dobrotvora prve polovine dvadesetog veka je i dalje skrajnut na istorijskoj sceni Srbije.

O knjizi će govoriti Dragoslava Stefanović Koprivica, dr Slavica Vesković i prota Dragan Saračević.

Početak promocije je u 19 sati.

Ljubomir Ljuba Saračević je rođen 1879. godine u Šilopaju. Bio je jedan od osnivača, najvećih akcionara i predsednik Izvozne banke Kraljevine Jugoslavije. Sedište banke bilo je na Terazijama. Pored velelepne crkve u svome rodnom selu, čije je osvećenje 1939, izvršio Sveti vladika Nikolaj, Ljubomir Saračević je podigao hotel “Avala” u Budvi, a kao anonimni dobrotvor finansirao je bolnicu na Karaburmi i Dom za ratnu siročad na Avali. Ondašnja „Politika“ je prilikom otvaranja ovih ustanova pisala da zadužbinar, dobrotvor želi da ostane anoniman.

Ljubomir Saračeviće je kao srpski rodoljub hapšen od strane Gestapo-a. Bio je zatočenik logora na Banjici. Po završetku Drugog svetskog rata od predstavnika nove vlasti lišen je imetka i proglašen za neprijatelja. Dok je bio u zatvoru 1949. porodica mu je izbačena iz porodične vile na Dedinju. Uprkos nadzoru, ćerka Milica je prilikom izbacivanja iz kuće iz fioke u očevog radnog stola uzela metalnu kutiju. U njoj je između ostalog bio i film o osvećenju crkve i vladici Nikolaju.

Kao vrsnog poznavaoca poslovnih kretanja u zemlji i inostranstvu, a po preporuci Sretena Žujovića nove vlasti su ga povremeno angažovale da radi u oblasti ekonomije. Konačno je rehabilitovan 2007. godine.

gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

SPC danas obeležava Duhovski utorak

Sledeći članak

Počinje raspust za učenike osnovnih i srednjih škola