foto: pixabay.com/ RitaE
Ko nema vremena da sam zasuče rukave i sprema ajvar, kisele krastavčiće i paprike, džemove i druge đakonije za zimu, ako misli da napuni špajz kupovinom domaće zimnice, moraće da izdvoji više novca nego prošle jer su cene veće, posebno kada je u pitanju voće.
Kasni mraz, a potom suša desetkovala je rod, pa su cene u nabavci prilično visoke. Sve to odrazilo se i na cenu sokova, džemova, slatkog. Sa druge strane, povrće je tek neznatno skuplje, pre svega zbog povećanja cene energenata i ulja.
„Godina je izuzetno nezahvalna, pogotovo za voće. Mraz je učinio svoje, pa bele trešnje nije imalo uopšte. Kod šljive rod je 30% od uobičajenog roda, kvalitet ravan nuli, cene pod nebesa, tako da sa voćem je baš bilo umetnost raditi dobar deo asortimana voćnog, nisam odradio upravo zbog nemanja robe i zbog lošeg kvaliteta. Povrće je malo drugačija priča, paprika, paradajz na toplim godinama ipak uspevaju. Znači tu može da se nađe solidan kvalitet što se cene tiče. Za sad je za nijansu jače nego prošle godine, znači nije nešto preterano strašno. Može da se funkcioniše i da se radi puno. Kada su u pitanju cene trudio sam se da što je moguće manje korigujem prošlogodišnje cene mojih artikala. Na pojedinim artiklima sam smanjio svoju zaradu za više nego duplo, da bih ostao prisutan na tržištu i da ne bih svoje stare mušterije ucenjivao. Znači trebaće i oni meni dogodine“, kaže Jeroslav Jovašević iz Preljine, koji se proizvodnjom zimnice bavi osam godina.
Cene domaćih proizvođača kojih je svake godine sve više i više su nešto veće nego u marketima, ali ste sa druge strane sigurni šta jedete i mahom je sve spremano na stari način.Ajvar se prodaje od 400 dinara pa naviše, kornišoni 250, karfiol 260, cvekla 200, mešano povrće 400, džemovi i slatko od 350 do 800 dinara…
„Ne obazirem se na cene u marketima, niti na komentare. Kažu, znaš, u Lidlu je jeftinije. Ja imam neke pristojne cene ovih artikala i mogu da garantujem kvalitet prerade. Nabavljam robu od poznatih proizvođača, da bih mogao da imam sigurnost i kvalitet. Svaka roba ima svoga kupca. Onaj koji dođe i mi kaže da je krastavčić u Lidlu 99 dinara, a kod mene 250, neka u Lidlu kupi, nemam ništa protiv. Da bi prodavali zimnicu moramo da imamo registrovane radnje ili poljoprivredno gazdinstvo. Ja imam registrovano poljoprivredno gazdinstvo i ne mogu da prodajem robu ni u restoranu, ni u prodavnici. Mogu da prodajem robu na svom kućnom pragu, na pragu kupca i na pijaci. Znači, u direktnom kontaktu sa kupcem mogu da prodam robu i direktno odgovaram kupcu. To je neka minimalna opcija, sve veće opcije zahtevaju registraciju, plaćanje poreza, inspekcijske nadzore, radnu snagu, znači ja sebe ne vidim u tome. Trudim se da ostanem u kvalitetu i vodim se logikom, ja nemam dva špajiza. Ono što proizvedem i što prodajem koristim za svoje potrebe, hranim unuke, celu porodicu“, komentariše Jovašević.
Ovaj posao oduzima dosta vremena, ali može da se zaradi.
„S obzirom da sam u invalidskoj penziji, da imam, što bi se reklo, svo vreme ovoga sveta, funkcionišem na porodičnom nivou, znači ja i supruga prerađujemo, nemam troškova plaćanja radne snage, preradimo koliko možemo fizički da postignemo, to se plasira i sa tih nekih 4 ili 5 hiljada flaša, tegli na godišnjem nivou mogu da se napravi zarada. Bude to jedna i po do dve dobre plate na godišnjem nivou. Znači, to je 1.000, 1.200 evra do 1.500 evra zarade ja i supruga na godišnjem nivou napravimo čiste zarade. Ja sam u principu sa tim zadovoljan“, kaže Jovašević.
| MORAVSKI MARKET
“Zimnica je neznatno skuplja u odnosu na prošlu godinu. U Moravskom marketu možete pronaći proizvode svih 52 proizvođača sa teritorije Čačka, Milanovca i Lučana. Svi novi proizvođači preko Moravskog marketa i Plodova zapadnog Pomoravlja mogu da se jave i da plasiraju svoje proizvode“, poručuje Jovanović. |
