Jedna ženska osoba koja, izgleda, voli da se oblači u crno i da se predstavlja kao „časna sestra“, nastanjena u jednom od novijih pranjanskih manastira, pod patronatom nekih koje naša crkva ne priznaje, ali je aktuelni režim, izgleda, itekako poštuje, pre nekoliko godina je rekla, možda i najbolju definiciju meštana pranjanskog kraja.

„Kada bi neko Pranjancima u kafani, ili ispred prodavnice rekao da krenu na streljanje, oni bi bez pogovora pošli, sve i ne pitajući „Zašto?“ I, čini se da je, ne samo bila u pravu, već je bila i vidovita, jer nam je navedena osobina nemešanja u svoje živote, sve prisutnija.

Elem, u subotu je u požeškoj Dobrinji upriličen skup na kojem je više od hiljadu prisutnih izrazilo svoje nezadovoljstvo odlukom da se u tom selu vrše geološka ispitivanja litijumskih potencijala, a kasnije, verovatno i iskopavanje istog materijala, a sve zbog brojnih upozorenja da će to biti pogubno po prirodu (čitaj- vodu, vazduh…) u krugu od 200 kilometara.

Kako je najavljeno da će ista ispitivanja biti održana i u Pranjanima, očekivao sam da na skupu u Dobrinji vidim brojne meštane Pranjana i okoline, ako ništa drugo, ono kao pripremu za održavanje nekog sličnog skupa. Možda sam grešan, ali, ne uočih nijednog Pranjanca, iako sam, prateći društvene mreže, očekivao kolonu vozila, bar do Šiljkovice.

Takodje, bih, ne malo, i postiđen kada se na skupu meštani požeške opštine zahvaljuju i komšijama iz kosjerićskog kraja, a gradjani gornjomilanovačke opštine, koja je, od mesta održavanja skupa udaljena oko dva kilometra, ne dobiše ni pomen.

Iskreno rečeno, osim prezira, nisu ga ni zaslužili… Mnogi se, poslednjih godina „vade“ na to da ih „politika ne zanima“, da su „svi isti“, da „to nije njihov posao“… Da se ne lažemo, „ovo“ jeste naš, ne samo posao, nego i dužnost.

Jeste ovo, delom i politika, ali, kad se mora, mora se… A, to, da su svi isti… e, pa izvinite, ali, nismo svi isti!!! Znate šta će se dešavati u Pranjanima u narednom periodu? Pranjanci će se raspitivati koliko će im biti plaćena zemlja, gledaće da prodaju svoje njive, izvore, stubline sa vodom, stare kruške, jabuke, rasprodavaće svoje uspomene iz detinjstva, a nije mali broj onih koji će i „dedinu kućerdu na lakat“ menjati za stan na gradskoj periferiji.

Ne, nije preterivanje, samo iskustveno razmišljanje… Španci za takve ljude imaju jedan tačan, ali, za mnoge, pogrdan izraz- „pezeterosi“…

 

Goran Trifunović