Već dvadeset godina, od kako živi u D. Nikoića 12, danas upravnica ove stambene zajednice sa dvadeset stanara u osam stanova, Verica Nedeljković i komšije bore se za uređenje Miletića potoka koji protiče ispod njihove zgrade u milanovačkom naselju Rasadnik. Međutim, od velikih poplava, najpre 1999, zatim 2014. godine, i radova na uređenju korita koji su usledili, pa stali, motiv za ovu borbu više nije samo estetski, već egzistencijalni.

Verica i Miki, stanari u Ulici Dragiše Nikolića br. 12 foto: gminfo.rs

foto: gminfo.rs

Usled obilne vode koja je tuda prošla, bušenja, kopanja i vibracija mašina, ivica obale približila se temeljima zgrade na samo nekoliko metara, dok erozija sada nastavlja taj proces. I sama zgrada je, usled osipanja zemlje i gubljenja prirodne potpore, krenula da kliza prema močvari, koja se formirala oko najniže tačke potoka, pa su im se razmakle kanalizacione i drenažne cevi.

– Podrumi su bili puni vode, trotoar je krenuo da se razdvaja, temelji da pucaju. Mi smo tražili od opštine da nam pomogne. Na kraju smo ipak morali sami da prikupimo novac i platimo majstore da to isprave – priča Verica, ali strahuje da je ovo rešenje privremeno. Zgrada će nastaviti da kliza sve dok se skoro deset metara visoka padina ne obezbedi potpornim zidom, potok ucevi, ili cela depresija ne naspe do nivoa okolnih objekata.

foto: gminfo.rs

foto: gminfo.rs

foto: gminfo.rs

Radovi na uređenju počeli su kasnije 2014. godne. Sanaciju su, kako se Verica i stanari sećaju, obavljala tri građevinska podizvođača u različitim intervalima, ali su svi odlazili pre završenog posla. Zato je danas Miletića potok u cevima samo iznad njihove ulice, dok je ispod nje i dalje močvara.

Do konačnog prekida radova, podsećaju stanari, kako im je objašnjeno, došlo je pošto nije postignut dogovor lokalne samouprave sa vlasnicima pojedinih parcela, koje su morale biti otkupljene da bi se kvalitetno uradila trajna regulacija ovog potesa, ali i dok celo naselje prvo ne dobije propisnu kanalizacionu mrežu. Ako je takav poduhvat već na dugom štapu, stanari traže od opštine i preduzeća angažovanih za to, da teren barem raskrče i pokose par puta tokom leta.

foto: gminfo.rs

– Oni su dolazili jednom prošle ili pretprošle godine, a i to je bilo tek posle brojnih poziva koje smo im uputili. U novom rastinju sada ima ko zna čega. Ljudi bacaju mrtve životinje, ostatke od klanja prasića, smeće, delove kola, pepeo, akumulatore, pa postoji mogućnost požara, a ima i zmija. Mnogi su u potok uveli kućnu fekalnu vodu. Sve se to taloži ispod naših prozora. Nalazili smo i novčanike s dokumentima jer se pokazalo da je lopovima tu zgodno da bace šta im ne treba – kaže Nedeljković.

Močvarni korov u Miletića potoku raste do dva metra i, kako se ostatak dvorišta kruni, penje se svakog leta sve bliže zgradi.

foto: gminfo.rs

 

– Pored toga što beton polako puca, najveći trenutni problem je ambrozija. Dole se ona namnoži previše, a ovde žive ljudi sa teškim oblikom alergijskih reakcija i astme – upozorava Verica.

Uprava zgrade se, kaže, i usmeno i pisano obraćala „Javnom preduzeću za izgradnju opštine“, ali, kako pretpostavljaju, njihov slučaj uvek izgleda završi na dnu fijoke. Onda su 8. jula ove godine pisali Komunalnoj inspekciji, koja je već sutradan reagovala, izašla na teren i sačinila zapisnik. Nadaju se da i ovaj put neće ispasti slepa ulica.

foto: gminfo.rs

 

Inače, najčešća među primedbama, koje našoj redakciji čitaoci iznose tokom leta na rad opštinskih organa, tiče se upravo razlike u tretiranju zelenih površina. Primećuju da „najuži centar grada nadležni vrlo često kose i doteruju, dok ih uslovi života građana, koji stanuju samo nešto dalje, ne interesuju“.

Za šišanje i održavanje javnih zelenih površina (trave oko trga, dva parka, korito i šetalište Despotovice, vodotokova drugog i trećeg reda, trasa duž puteva ka selima, nekoršćenog zemljišta u opštinskom vlasništvu) nadležno je upravo „Javno preduzeće za izgradnju“. Ono, pak, ima praksu da za tu delatnost unajmljuje privatne firme kao podizvođače, pa su u Rasadniku dodatno zbunjeni: od koga da traže odgovor na pitanje zašto se ništa ne preduzima?

Ukupno se iz budžeta opštine za redovno održavanje javnih zelenih površina od 2017. odvaja skoro 35 miliona dinara godišnje. Pre toga cifra na istoj stavki bila je neuporedivo manja. Republička „Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima“ izdvojila je oko 54 miliona dinara pomoću kojih je tokom prethodne tri godine obavljena regulacija potoka Backovac i Jakljevo, dok je uređenje Ivičkog i potoka Parac, za ukupno 138 miliona dinara iz istog izvora, u toku.

Stanari u D. Nikolića 12 pitaju se kada će i da li će Miletića potok doći na red, pa da se umesto močvare, na velikoj površini dobijenoj eventulanim nasipanjem, formiraju park ili sportski tereni, a njihova zgrada zadrži na sigurnom?

Dotle, makar za privremeno krčenje i košenje, nemaju previše strpljenja. Kažu, „močvara nas je nadrasla, mi to sami više ne možemo da kosimo, trebalo bi da se time pozabave oni koje Milanovčani preko poreza i taksi za to plaćaju“.

 

M. Mijatović, GMinfo