Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će pokrenuti inicijativu za promenu Ustava, kako bi se smanjila ovlašćenja izvršitelja. Cilj izmena Ustava bio bi, objasnio je Vučić, da izvršitelji više nemaju pravo da dužnicima oduzimaju jedini dom. Ova najava je sporna jer, kako objašnjavaju stručnjaci, nadležnosti izvršitelja nisu regulisane Ustavom – te nema potrebe da se menja najviši pravni akt države, podseća Nova Ekonomija u tekstu koji prenosimo.

Vučić je, obraćajući se ljudima koji “pripadaju nižem srednjem sloju” i koji su “nešto siromašniji”, najavio paket mera od 1. septembra.

„Posebno ćemo da se pobrinemo i da pokrenemo inicijativu za izmenu Ustava Republike Srbije, a koja se tiče nemogućnosti da izvršitelji u izvršnom postupku oduzimaju životni prostor, stan ili kuću, ljudima koji u njima jedini žive sa svojom porodicom“, izjavio je Vučić.

Cilj je, dakle, da se onemogući oduzimanje jedinog doma radi naplate duga. Da bi se to desilo, međutim, nema potrebe da se menja Ustav. Kako objašnjavaju stručnjaci, nadležnosti izvršitelja uređene su Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

“Izmene Ustava uopšte nisu potrebne. Predsednik to priča ili zato što ne zna, ili da bi dobio neki politički poen, ili hoće da menja Ustav ne iz tih, nego iz nekih drugih razloga. Dovoljno bi bilo promeniti Zakon o izvršenju i obezbeđenju”, kaže za Novu Ekonomiju Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava.

Prema njenim rečima, aktuelni Zakon može se smatrati “ekstremnim”. Kako objašnjava, on počiva na stanovištu da je svaki poverilac dobar momak, a loš onaj koji duguje.

“Sa uvođenjem tih, sudskih izvršitelja, koji su u stvari vansudski organi, oni nemaju veze sa sudom, cela ta stvar se pooštrila, utoliko što je celokupna prožetost društva nekom vrstom korupcije, zahvatila i to. Sada, dokle god traje izvršni postupak, dužnik ima obaveze da plaća troškove, uključujući i troškove vansudskog izvršitelja, a ti troškovi neprestano rastu, pa tako ako dugujete 5.000 sa kamatama, na kraju nećete platiti samo to, nego i ceo posao izvršitelja i na kraju će vam dug biti u dvostrukim, čak i u trostrukim iznosima”, kaže Rakić Vodinelić.

“Naročito je loše to što sudski izvršitelji uglavnom žive od izvršenja tih usluga koje plaća veliki broj građana – Infostan, struja, voda, krediti. Dakle, veliki broj ljudi ima dugove, odnosno ima pravne odnose u vezi sa tim snabdevanjem, i onda na tim svotama koje ne budu isplaćene, izvršava veliki broj izvršitelja”, dodaje.

Po pomenutom Zakonu, inače, nije zabranjeno da se izvršenje izvede na stanu ili u kući u kojoj dužnik stanuje.

“Ono što bi trebalo učiniti je promena zakona tako da ne možete ostati bez jedinog doma koji imate. Dakle, jedinog doma, a ako imate pet-šest kuća, to ne može biti zaštićeno”, objašnjava Rakić Vodinelić.

Srbija je potpisnik Evropske konvencije – dužnik ne može da bude lišen jedinog doma

Sagovornica Nove ekonomije naglašava kako je naša država potpisnica Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda još od 2004. godine. Praksa Evropskog suda za ljudska prava jeste, između ostalog, zasnovana i na zaštiti jedinog doma. Dakle, objašnjava Rakić Vodinelić, dužnik ne može da bude lišen jedinog doma.

“Dužni smo da primenjujemo Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i ne samo to, nego baš na osnovu našeg Ustava smo dužni da primenjujemo i praksu koju nadležni organi formiraju, u ovom slučaju to je Evropski sud za ljudska prava. Na kraju, treba promeniti Zakon o izvršenju i obezbeđenju, time što će pojedina egzistencijalna prava dužnika biti izuzeta”, kaže Rakić Vodinelić.

Upravo su međunarodni dokumenti razlog zbog kog advokat Miloš Janković, bivši zamenik zaštitnika građana, takođe smatra da nema potrebe menjati Ustav.

“Pravo na dom je pravo koje je utvrđeno međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala, koje imaju pravnu snagu veću od zakona potpisnica. Moj zaključak je da je ovo stvar populizma jer, kada bi se Ustav promenio, samo bi se propisalo ono na šta je Srbija već obavezana”, objašnjava Janković.

Prema njegovim rečima, da bi se Ustav menjao, Vučić treba da razmisli da li predlog može da prođe referendumsku proceduru i obezbedi dvotrećinsku većinu u Skupštini.

“Morao bi da razmisli da li on ima kapacitete da menja Ustav, o čemu priča, a što nema veze sa pitanjem prava na dom”, zaključuje Janković.

Treći predsednički mandat?

Ovo nije prvi put da Vučić najavljuje promenu Ustava. A kada se ova tema pokrene, javnost često pomisli da je pravi razlog promena Ustava zapravo “dodavanje” još jednog predsedničkog mandata.

Naime, prema Ustavu, predsednik može da obavlja tu funkciju u samo dva mandata. Dakle, Vučić ne bi mogao da bude predsednički kandidat na narednim izborima.

Profesorka Rakić Vodinelić objašnjava da bi promena Ustava mogla da omogući Vučiću da ponovo obavlja ovu funkciju, ali da ne bi sve išlo tako “glatko”.

“Teorijski, to je moguće, u nestabilnim državama možete da menjate Ustav kako nekome padne na pamet, ako imate autokratu ili diktatora na vlasti. Međutim, meni se čini da u sadašnjim prilikama on ne bi u tome uspeo. Za menjanje Ustava potrebna je dvotrećinska većina u Parlamentu i posle toga je potreban referendum. Dakle, ako bi on hteo da uvodi treći mandat, u sadašnjim uslovima ove pobune i osvešćivanja koje je zahvatilo veliki broj građana, to bi bio krajnje rizičan potez da ne bi uspeo takav referendum i mislim da je on toga i svestan”, zaključuje Rakić Vodinelić.

S druge strane, profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov smatra da prilikom promene Ustava pitanje izvršitelja neće biti jedina novina. Međutim, isključuje mogućnost da se uvede i treći predsednički mandat.

“Ja sam razumeo da je predsednik Vučić najavio mogućnost promene Ustava i u nekim drugim delovima i da je to možda najava za jesen, pokušaj da se kroz promene Ustava uspostavi društveni dijalog”, kaže Petrov za Novu Ekonomiju.

Naime, kako je za promenu Ustava potrebna dvotrećinska većina u Skupštini, koju vlast sama ne može da ima, biće potrebni i glasovi opozicije. Zato sagovornik Nove ekonomije ovo vidi kao “poziv na društveni dijalog”, pri kojem bi i druga pitanja mogla da se otvore.

“Siguran sam, ipak da se dve stvari neće menjati. Prva je stvar koja se ne sme dirati, Kosovo i Metohija, a druga omogućavanje još nekog mandata aktuelnog predsednika. Mislim da bi promene mogle da se odnose na neko doterivanje odredbi o pravosuđu, koje su menjane pre tri godine. Što se tiče promena kod izvršitelja koje je najavio predsednik, smatram da je hteo da to uradi kroz Ustav, a ne zakone, jer zakoni podležu promeni kod svake druge parlamentarne većine, već je tako bitno pitanje potrebno urediti Ustavom”, kaže Petrov.

Skepsa kod realizacije promena

Da predlog izmena regulative u pogledu ograničenja izvršitelja jeste korak napred, smatra Ivan Zlatić iz Združene akcije „Krov nad glavom“. On za Novu Ekonomiju objašnjava da ipak postoji skepsa kako će se promene realizovati u praksi.

“Ono što je naša najveća skepsa prema predloženom rešenju jeste da ako se istovremeno javni izvršitelji, odnosno izvršni postupak u celini, ne vrati u sud, odnosno ako se ne ukinu privatni izvršitelji ovakvi kakvi su, i ako se ne vrate da rade u sudu i pod stvarnom kontrolom suda, onda je pitanje kako će ovo da se primenjuje. Ono što je zajedničko za slučajeve koje je ‘Krov’ pratio jeste da su ljudi koji su žrtve u izvršnom postupku uglavnom po zakonu u pravu, ali izvršitelja prosto niko ne može da kontroliše”, objašnjava Zlatić.

Prema njegovim rečima, u našem sistemu je manji problem ono što piše u zakonu, iako bi i on mogao da bude bolji, a veći problem su javni izvršitelji, odnosno činjenica da njihov rad niko ne kontroliše.

“Naravno, mi pozdravljamo ovu promenu, bilo bi dobro da je postojala ranije. Mi smo za proteklih osam godina imali brojne situacije u kojima bi mnogim ljudima to spasilo domove, da je postojala odredba, tako da nema nikakve sumnje da je ona korak napred. Ono što bih takođe morao da kažem je da smo, skoro identičnu promenu zakona predlagali 2019. godine Ministarstvu pravde i ona je odbačena”, kaže Zlatić.

Nova Ekonomija želela je da dobije komentar i od izvršitelja, zbog čega smo, putem mejla, kontaktirali Bojana Kostića, predsednika Komore izvršitelja. Do objavljivanja teksta, međutim, nismo dobili odgovore na pitanja koja smo mu uputili.

izvor: Nova Ekonomija

GMInfo.rs

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!