U Gornjem Milanovcu, u Muzeju rudničko-takovskog kraja, sinoć je prikazan dokumentarni film „120 godina Gornjeg Milanovca“, u okviru programa „Film kao arhivska građa“, sa ciljem očuvanja filmskog nasleđa i podsećanja na razvoj grada.

Projekcija je održana u Galeriji Muzeja, u saradnji sa Kulturnim centrom „Mija Aleksić“, i privukla je veliki broj posetilaca koji su sa pažnjom pratili kadrove iz perioda intenzivnog privrednog razvoja.

Film, snimljen 1974. godine u produkciji Kulturnog centra, predstavlja značajno vizuelno svedočanstvo o istoriji Gornjeg Milanovca, beležeći ne samo ključne događaje već i duh vremena u kojem je nastao. Autori filma su Milorad Uzelac (scenario i režija), Ljubomir Ivković (kamera) i Marko Babac (montaža), a realizovan je u boji na 35-milimetarskoj traci.

O istorijatu grada govorio je Aleksandar Marušić, istakavši da film izaziva različita osećanja i da nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Zahvalio se Bobanu Stefanoviću koji je prilikom rekonstrukcije Doma vojske pronašao metalnu kutiju u kojoj se nalazio film, a potom ga odneo u Jugoslovensku kinoteku gde je čuvan u odgovarajućim uslovima i kopiran na odgovarajuće medije sa kojih se može nesmetano reprodukovati.

Marušić je istakao da je 1974. godina kada je sniman film posebno zanimljiva jer je tada i Tito posetio naš grad. Živa reč uvek daje posebne informacije pa se Marušić setio razgovora sa nekadašnjim predsednikom opštine Canom Jovanovićem koga je pitao kakav je bio protokol te posete, a on mu je ispričao da su poslali u Beograd protokol sa svim onim što će predsednik Tito videti tokom posete i dobiti na poklon.

Sa spiska je prešvrljan Buinov crtež Mirka i Slavka uz opasku: „Znate li vi ko je crtao Mirka i Slavka?“

Nakon filma obratio se Vladimir Jovanović Vlajko, koji je u to vreme bio radnik Kulturnog centra i učestvoao u realizaciji filma. Istakao je da je reditelj bio poznati Uzelac a snimatelj Šanović, obojica izuzetni profesionalci.

Film je bio potpuni hit kada je prikazan. Pokušali su da „prevaziđu“ monotoniju dokumentarnog filma time što su ubacivali delove rada mašina u fabrikama, tako da je Jovanović ispričao anegdotu sa snimanja u fabrici „Fad“, kada je bilo potrebno da snime rad struga, ali na strugu je radio čovek koji je bio mlad i „nadobudan“ i nije bilo poželjno da bude deo filma po mišljenju šefa.

Kada su mu rekli da će umesto njega biti na snimku drugi radnik, on je zaustavio strug i bilo je potrebno mnogo vremena i ubeđivanja da ga ponovo pokrene.

gminfo.rs/Muzej RTK