GORNJI MILANOVAC – Dok se u sredu uveče u Hotelu „IG“ tražilo mesto više, a desetine zainteresovanih sugrađana ostale ispred vrata prepune sale, unutra se odvijao svojevrsni javni čas ekonomske realnosti. Promocija knjige „Mit o balkanskom tigru“, u organizaciji udruženja „Mladi Milanovca“, ogolila je razliku između televizijskih obećanja i stvarnog života u Srbiji.

U razgovoru za portal GMinfo, autori i recenzent izneli su precizne podatke i oštre dijagnoze o disparitetu između propagandne i materijalne realnosti.

Radonjić: Kvantifikovali smo razvalinu od milion dolara po glavi stanovnika

Na pitanje o ključnom trenutku koji je doveo do pisanja knjige, profesor Ognjen Radonjić ističe da nije u pitanju jedan momenat, već dugogodišnje promišljanje o falsifikovanju realnosti.

„Ivan (Ostojić) je predložio: ‘Hajde da kvantifikujemo koliko smo mi izgubili zbog naših pogrešnih izbora od 90-ih godina do sad’. Kada smo izračunali kolika je ta cifra, dobili smo raspon od 660 hiljada dolara do milion dolara po glavi stanovnika. Društvo je razoreno – zdravstvo, obrazovanje, ekologija, demografija – to je jedan ceo niz sunovrata, ali mi smo korene tražili zapravo u ekonomskom propadanju. Kada smo videli razmere te razvaline, uporedili smo se sa 11 zemalja centralne i istočne Evrope koje su 90-ih bile na istoj tački kao i mi. U proseku, po svim elementima privrednog razvoja, mi smo poslednji“, kaže Radonjić.

I gde je zapravo nestao „tigar“?

Upitan o mestu Srbije na ekonomskoj mapi Balkana i Evrope, Radonjić je za GMinfo pojasnio da taj narativ nema uporište u realnosti.

„Tigar nije nestao nigde jer nije ni postojao. Taj narativ o ‘ekonomskom tigru’ je asocijacija na azijske tigrove koji su decenijama imali realan rast od 6-7%. Naš realni rast je ispod 3% i zaostajemo za svim susedima – Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i Grčkom. Ono što čujemo na televiziji je nominalni rast BDP-a koji sadrži rast cena. Pošto imamo veću inflaciju od evropskih zemalja, naš nominalni BDP prividno brže raste, a realno zaostajemo. Ovim tempom, Mađarsku i Hrvatsku bismo stigli za 50, a prosek EU za 60 do 70 godina – i to pod uslovom da oni uspore, a mi ubrzamo.“

Zec: Besplatan ručak ne postoji, ceh plaćaju nerođena deca

Recenzent knjige, profesor Miodrag Zec, naglašava da celi sistem funkcioniše tako da se troši danas, a dugovi guraju u budućnost.

„Ovo je zaduživanje nerođene dece. Oni će bez svoje krivice, umesto da nešto naslede, nasleđivati dugove. Imamo jedan sistem deficitnog finansiranja tekuće potrošnje koji se gomila i plaća na odloženo. Kreditori se uvek odmah naplate, a cela mreža je model preraspodele. U narod je ušlo zaista da postoji besplatan ručak, on ne postoji. Model je takav da vođa drži kutlaču – nekom da puno i meso, nekom splačine, a nekom kutlačom po glavi“, kaže Zec.

Za promenu stanja potreban status građanina, a ne podanika

Na pitanje da li je za promenu stanja dovoljna bolja ekonomska politika, profesor Zec naglašava da je problem u samoj bazi društva i reformi institucija.

„Glavni problem Srbije uopšte nije ekonomija. Da bi društvo postalo efikasno, pojedinac se mora uzdići od statusa podanika do statusa građanina. Građanin kaže: ‘Ja mogu, ja ću rešiti, ja ću proizvesti’. Nasuprot tome, imamo sindrom izdržavanog društva gde je odnos građanina i države kao odnos roditelja i dece: ‘Ti ćuti, radi šta ti kažem, a ja ću ti dati dovoljno da preživiš’. Dok je tako, mi ćemo ostati na mestu na kome smo sada i tonuti što više u siromaštvo.“

Poruka za mlade: Individualizam kao ključ uspeha

Upitan šta poručiti mladom čoveku koji danas u Srbiji želi da pokrene sopstveni biznis pored državnog kapitalizma, Zec je zaključio:

„Mesta ima. Suština kolektivističkih društava je da moraju da shvate da je individualizam ključ uspeha. Ako smo personalizovani kao pojedinci i verujemo u sebe, napravićemo dobar dogovor sa istim takvim koji veruju u sebe i onda ćemo imati sinergiju društva. Ovde se i dalje smatra da je moj uspeh gubitak nekog drugog. Imamo disproporcije koje nas svrstavaju u društvo koje kopni i nestaje – manje se ljudi rađa nego što se iseljava i umire, a stanovništvo stari. Ako se ovako nastavi, Srbija ima skraćivanje trajanja života, a svi ćemo imati 65 godina – i glasači i birači.“

V. Popović, gminfo.rs