Plaketa „Dragoljub Draško Obrenović“, najviše priznanje Milanovačkog pozorišta, ove godine biće posthumno dodeljena Radojku Al. Joksiću, glumcu Milanovačkog pozorišta i dugogodišnjem profesionalcu u oblasti filmske i televizijske produkcije.

Svečana dodela Osmog međunarodnog pozorišnog susreta „Takovske cveti“ biće prilika da se Milanovačko pozorište oduži svojim zaslužnim članovima uručenjem Plakete „Dragoljub Draško Obrenović“.

Priznanje je ustanovljeno u znak sećanja na jednog od najistaknutijih članova Milanovačkog pozorišta, Draška Obrenovića, koji je svojim radom i glumačkim kvalitetima više od šest decenija bio uzor generacijama glumaca i, uz ostale pozorišne pregaoce, doprinosio oblikovanju ukusa publike.

Plaketa se dodeljuje najzaslužnijima za sveukupan, kreativan rad u Pozorištu u svim oblastima umetničkog stvaralaštva. Ovogodišnji dobitnik je nedavno preminuli Radojko Al. Joksić, glumac Milanovačkog pozorišta i dugogodišnji profesionalac u oblasti filmske i televizijske produkcije, sa bogatim iskustvom u organizaciji snimanja i realizaciji igranog programa na RTS-u.

Prve zapažene nastupe kao glumac Milanovačkog pozorišta ostvario je u predstavama „Gospodar Mladenova kćer“ i „Vila Lala“.

Tokom višedecenijske profesionalne karijere učestvovao je u realizaciji velikog broja televizijskih drama, filmova i serija, radeći na nekim od najznačajnijih projekata domaće produkcije.

Među televizijskim filmovima i dramama u kojima je učestvovao izdvajaju se: „Kućna terapija“ (1977), „Gospodin Dimković“ (1979), „Kakav dan“ (1979), „Snohvatice“ (1983), „Kraj partije“ (1988), „Glava šećera“ (1991), „Knedle sa šljivama“ (1992), „Kockar“ (1993), „Elektra“ (1993), „Večita slavina“ (1995), „Zla žena“ (1998) i „Sudbina jednog razuma“ (1998).

Značajan doprinos dao je i u realizaciji televizijskih serija: „Poslednji čin“ (1982), „Banjica“ (1984), „Četrdeset osma – zavera i izdaja“ (1988), „Jastuk groba mog“ (1991), „Srećni ljudi“ (1993), „Porodično blago“ (1998), „Bela lađa“ (2006), „Ranjeni orao“ (2008), „Sva ta ravnica“ (2010), „Šešir profesora Koste Vujića“ (2013), „Samac u braku“ (2014) i „Branio sam Mladu Bosnu“ (2015).

Učestvovao je i u realizaciji dečjih i obrazovnih emisija u okviru RTS-a, među kojima su „Kocka, kocka, kockica“, „Veliki odmor“ i „Metla bez drške“. Radio je i na igranim filmovima, a među njima se izdvajaju „Variola vera“ (1982) u režiji Gorana Markovića i „Ona voli zvezdu“ (2001) Dragana Marinkovića.

Sarađivao je sa brojnim značajnim rediteljima, među kojima su Soja Jovanović, Zdravko Šotra i Jagoš Marković, učestvujući u stvaranju projekata koji su obeležili domaću televizijsku produkciju.

Svojim dugogodišnjim radom i posvećenošću produkciji, Radojko Al. Joksić ostavio je značajan trag u razvoju domaće televizijske i filmske scene, posebno u oblasti organizacije i realizacije složenih produkcionih projekata.

gminfo.rs