Javne nabavke čine kupovine roba i usluga za potrebe naručioca – države ili bilo koje firme (ustanove) javnog sektora, najčešće kod firmi iz privatnog sektora. Trebalo bi istaći da je svuda u svetu država, odnosno javni sektor, pojedinačno najveći kupac roba i usluga. Tako je i u Srbiji.

U Tabeli br 1. predstavljen je uporedni pregled zaključenih ugovora o javnim nabavkama u Republici Srbiji u periodu od 2010. do 2022. godine. Ovo su zvanični podaci objavljeni, u martu 2023. godine na Portalu javnih nabavki, u godišnjem Izveštaju o javnim nabavkama koji je sačinila Kancelarija za javne nabavke Republike Srbije.

Uporedni pregled zaključenih ugovora o javnim nabavkama u Srbiji
Godina	Ukupan broj ugovora	Ukupna vrednost ugovora (u hiljadama dinara)	Prosečna vrednost (u hiljadama dinara)
2010	83.693	273.055.306	3.263
2011	111.249	293.324.810	2.637
2012	92.710	303.694.136	3.276
2013	83.121	262.938.735	3.163
2014	87.712	298.374.363	3.401
2015	104.527	354.982.753	3.396
2016	104.370	335.268.082	3.212
2017	107.248	342.911.451	3.197
2018	125.619	403.963.400	3.216
2019	122.066	440.522.211	3.609
2020	135.022	376.124.289	2.858
2021	182.998	559.767.074	3.059
2022	251.949	662.705.511	2.630

Tabela br. 1

Od 1. jula, 2020. godine počeo je da se primenjuje novi Zakon o javnim nabavkama usvojen u Skupštini Srbije krajem 2019. godine. Najveća novina je što bi postupak i administracija javne nabavke trebalo da budu pojednostavljeni pa time i troškovi postupka niži. Novim Zakonom je uvedeno elektronsko podnošenje ponuda i prijava za učešće, odnosno kompletno sprovođenje procedure javne nabavke preko internet platforme portala javnih nabavki. Svaki ponuđač, po novom Zakonu, podnosi Izjavu o ispunjenosti uslova koja zamenjuje razne potvrde prikupljane od različitih nadležnih organa. Tom Izjavom on formalno potvrđuje da ispunjava kriterijume i da nije u situaciji koja ga može isključiti iz postupka javne nabavke.

Ugovor se, po novom Zakonu, dodeljuje ekonomski najpovoljnijoj ponudi na osnovu odnosa cene i kvaliteta. Novina je i da se bez obzira na vrednost nabavke primenjuju isti postupci javne nabavke, s tim što su za nabavke većih vrednosti  duži rokovi za dostavljanje ponuda i prijava za učešće. Odredbe ovog Zakona se ne primenjuju na nabavku dobara, usluga i sprovođenje konkursa za dizajn čija je procenjena vrednost manja od milion dinara, kao i nabavku radova čija je procenjena vrednost manja od tri miliona dinara.

Nova regulativa uvela je i Partnerstvo za inovacije koje bi trebalo  da ubrza javne nabavke u slučaju potrebe za inovativnim dobrima, radovima ili uslugama koje nisu dostupne na tržištu. Takođe trebalo bi i da doprinese razvoju i integraciji transportnih, energetskih, informacionih, komunikacionih i drugih tehnologija u pojedinim sektorima, kao i promovisanje znanja i novih tehnologija u oblasti zdravstva i kulture.

Paralelno sa stupanjem na snagu Zakona o javnim nabavkama istekao je rok do kada su pravna lica i preduzetnici koji se vode u Registru ponuđača kod Agencije za privredne registre (APR) morali da dostave potvrde da nisu osuđivani u proteklih pet godina, kao i da su plaćali porez i obavezno socijalno osiguranje i da nisu u kaznenoj evidenciji MUP-a. Pisci novog srpskog Zakona o javnim nabavkama tvrde da je Zakon usklađen sa zakonima Evropske unije u kojoj, inače, javne nabavke predstavljaju značajno tržište.

Podsećamo da je u okviru predpristupnih pregovora, 13. decembra, 2016. otvoreno Poglavlje 5 koje definiše oblast javnih nabavki. Najvažniji set ocena u Izveštajima Evropske komisije odnosi se na napredak u pregovaračkim poglavljima. Te ocene se zasnivaju na pažljivoj analizi situacije, sa posebnim osvrtom u svakoj oblasti, što znači da u konačnoj oceni primena i dostignuća imaju veću težinu od samog donošenja Zakona.

Sistem javnih nabavki počiva na ključnim principima:

– transparentnost

– jednak tretman

– slobodno tržišno nadmetanje

– nediskriminacija

Ova načela bi trebalo da se primenjuju na sve postupke javnih nabavki čija konkurentnost i transparentnost pomaže i javnim organima da nabavljaju proizvode i usluge boljeg kvaliteta,  za nižu cenu. Primena adekvatnih postupaka javnih nabavki i velika konkurencija, kada su u pitanju javni ugovori u Evropskoj uniji, umanjuju cene za oko 30%. Rezultat toga je da se novac poreskih obveznika efikasnije troši, poboljšava se ekonomski razvoj, stvaraju novi uslovi i bolja konkurentnost. Tim putem bi trebalo da krene i Republika Srbija.

Izvor: Cemaforum.rs