Za Udruženje „Scio“ imali smo prilike da čujemo nakon realizacije projekta „Moje mesto moj heroj“, u okviru kojeg je snimljeno deset kratkih filmova o poznatim i manje poznatim ličnostima našeg kraja, a o kojima ste čitali na našem portalu.

Međutim, milanovačko udruženje „Scio“ tu nije stalo, trenutno je nosilac nekoliko projekata. Među njima je, kako kažu, najsloženiji i vremenski najduži projekat „Agora“ za koji su dobili sredstva od fondacije Erasmus+.

– Nacionalna fondacija Tempus i Erasmus+ finansirali su ovaj projekat sa blizu 65.000 evra. Za projekat smo aplicirali početkom 2019. godine kod nacionalne agencije Tempus. U oktobru iste godine dobili smo obaveštenje da je projekat odobren za finansiranje i otpočeli smo sa njegovom realizacijom. Projekat po planu traje dve godine. Osim članova udruženja „Scio“ u njemu učestvuju OŠ „Mladika“ iz Slovenije (Ptuj), OŠ „Ivan Goran Kovačić“ iz Srbije (Beograd) i OŠ „Ali Nihad Tarlan“ iz Turske (Istanbul) – kaže za naš portal Dušan Simović, član Udruženja građana „Scio“.

Projekat „Agora“ se bavi obrazovanjem, tj. unapređenjem nastavne prakse uz pomoć primene IKT alata i ambijentalnog učenja.

– S obzirom da su članovi uduženja uglavnom profesionalno opredeljeni za rad u školama i IT sektoru, došli smo na ideju da napravimo mobilnu aplikaciju koja će se koristiti tokom vanučioničkog učenja radi savladavanja sadržaja, tj. postizanja ishoda navedenih u školskom kurikulumu. Ciljevi primene ovakve aplikacije su bolje usvajanje znanja, ovladavanje veštinom korišćenja novih tehnologija i aktivnije uključivanje učenika u nastavni proces – pojašnjava Simović.

On ističe da projekat podrazumeva delegiranje zadataka i odgovornosti na sve učesnike podjednako.

– Naprimer, škola iz Srbije je napravila veb sajt o projektu, škola iz Slovenije je sastavljala izveštaje o danima treninga koji smo nedavno održali, nažalost putem interneta. Škola iz Turske će kreirati brošuru kojom će da predstavi tok i rezultate projekta. Sve partnerske škole pripremiće materijale koji su specifični za mesta u kojima se nalaze, a koji će se naći u aplikaciji za učenje. Članovi udruženja će programirati aplikaciju i uneti materijale u nju. Aplikacija će se podići na Google Play i Apple Store, a zatim će je članovi partnerskih škola preuzeti i sprovesti sa svojim učenicima „učenje na terenu“ uz pomoć nje – priča naš sagovornik i dodaje da će aplikacija takođe biti dostupna i besplatna za preuzimanje svim zainteresovanim stranama.

Na pitanje na koji način ostvaruju saradnju i komunikaciju sa svojim partnerima Simovićev odgovar, kao iz topa, glasi – putem interneta.

– Koristimo različite alate za organizaciju i komunikaciju Trello, Glip, imejl, Skype, a nedavno smo održali trening uz pomoć softvera za držanje vebinara. Nažalost, pandemija nas je sprečila da se sa partnerima sretnemo, upoznamo i radimo uživo. To je trebalo da se dogodi u martu u Ptuju, a nekoliko dana pred put sve je otkazano iz poznatih razloga. Ipak, srećni smo što danas imamo tehničke mogućnosti za saradnju na daljinu. Iskreno, pred onlajn trening na kom smo se prvi put svi „videli“ bili smo neverovatno uzbuđeni, kao da se dešava uživo. Nadamo se da će se sledeći sastanak, koji je planiran da bude u Istanbulu, održati uživo.

Da li je teško u današnje vreme pronaći snage za bavljenje jednim ovako složenim i dugotrajnim projektom?

– S jedne strane jeste, jer nam se život svima zakomplikovao i prinuđeni smo da se snalazimo u nekim novim ulogama. Veliki broj nas radi u školama, mnogo smo snage ulagali poslednjih meseci u to da se adptiramo na novu situaciju. Međutim, lepo je biti povezan sa ljudima koji slično razmišljaju i dele entuzijazam sa nama i raditi na nečemu što je kreativno i što iskače iz svakodnevice.

Kako projekat utiče na ljude koji su u njemu?

– Projekat nas sve menja. Menjamo se na različite, ali uvek dobre načine. Neko trenutno usavršava engleski jezik, koji je glavni jezik komunikacije u projektu. Neko se usavršava u korišćenju novih digitalnih alata. Svi saznajemo više o istoriji i kulturi mesta u kom živimo, ali i o mestima u kom žive naši partneri. Upoznajemo se sa kulturološkim razlikama zemalja iz kojih dolazimo i razvijamo poštovanje prema tim različitostima. Ovakav projekat iziskuje mnogo rada i truda, ali satisfakcija dolazi tokom čitavog njegovog trajanja, a ne samo po završetku.

Da li bi nastavnici iz Gornjeg Milanovca mogli biti na neki način uključeni u ovakve projekte?

– Pred sam kraj projekta, organizovaćemo konferenciju u Beogradu, na kojoj ćemo prikazati rezultate našeg projekta. Bilo bi nam veliko zadovoljsto da tu budu prisutni nastavnici iz našeg grada. Svakako ćemo ih pozvati. Pored toga želimo da napomenemo da smo otvoreni za saradnju i voleli bismo da svoja iskustva prenesemo drugim nastavnicima u Gornjem Milanovcu i da ih uputimo na koj način mogu da konkurišu na sličnim projektima. Nešto više o našem udruženju mogu pronaći i na našem sajtu scio.org.rs – kaže na kraju razgovora Dušan Simović i dodaje da osim njega u projektu Agora iz udruženja „Scio“ učestvuju Saša Ratković, Bojana Prole i Katarina Vitomirović, Ivan Jovović, Branislav Krstović, i Borivoje Jovanović.

V. Popović, gminfo.rs