Dečje odeljenje

Dnevnik jedne skoro pa tinejdžerke 1: Kunići na sve strane,

Alisa Pantermiler

Avanture skoro pa tinejdžerke Lote osvojile su čitaoce širom sveta. Zavirite u njen tajni dnevnik i saznajte zbog čega!
„Ćao, ja sam Lota. Imam deset godina i od danas više ne idem u školu za klince.

Sa mnom u novu školu polazi i Čejena, moja najnajnajbolja drugarica iz detinjstva s kojom nikad nije dosadno! Moj život je, ono, baš normalan, ili je bar bio normalan dok nisam dobila onu glupavu flautu od mame (ja, inače, sviram flautu najgore na svetu). Otkako se ona pojavila, sve se nekako poremetilo: na školskoj tabli su se pojavile neke čudne poruke, jednom sam se probudila i zatekla je u krevetu, a da ne pričam o tome što moja omiljena hrana odjednom ima ukus kao prokelj. Fuj!

Ovaj dnevnik sam dobila od bake. Rekla mi je da u njemu mogu da zapisujem sve svoje tajne. Čak i svoj supertajni plan kako da konačno dobijem pravog kućnog ljubimca (psa, malecku ovcu ili jednog od dvesta Čejeninih kunića? – to još nisam odlučila) i kako da se rešim ove glupave flaute. Dozvoliću vam da zavirite u njega, ali morate da obećate da nikome nećete reći šta ste pročitali!“

Izdavač: Odiseja

Eho Beograda

Vasa Pavković

Blizu pedeset godina putovao sam iz Pančeva u Beograd i nazad.
Ili, kako sam voleo da se šalim, prebacivao se iz Srednje Evrope na Balkan (pre podne) i vraćao se sa Balkana u Srednju Evropu (po podne ili uveče).

U početku, i godinama potom, dnevno sam menjao šest autobusa, odnosno četiri autobusa i dva trolejbusa. Kasnije, kad sam se preselio, promenivši adresu u rodnom gradu, bila su svega četiri vozila – dva busa i dve trole. Tamo i nazad.

Ali sem tih kretanja u vozilima, kretao sam se i beogradskim ulicama, pešice, zastajao na raskrsnicama, pred izlozima, i terao dalje, obično na početku jutra koračajući s Trga republike ka zgradi Akademije, a po podne iz Knez Mihailove odnosno Ulice Đure Jakšića, ka stajalištima na Trgu republike ili pred Domom omladine.

Brzo sam prihvatio nauk starih realističkih pisaca da putujem i pešačim otvorenih očiju i pažljivo slušam i osluškujem prolaznike, saputnike, slučajne prolaznike ili prijatelje. Ponekad bi se u anonimna lica umešao koji živi poznati lik, a nekada i neki umrli…
Tako je nastajala knjiga Eho Beograda.

Slušajući i gledajući ljude na tim putovanjima, u vozilima i pešice, osećao sam kako me živa građa govora na ulicama Beograda – taj eho života – oduševljava i nadmašuje.

To lomljeno zlato – najbolje je što Beograd ima…
– Vasa Pavković

Izdavač: Akademska knjiga

Tio s Pacifika

Nacuki Ikezava pripada krugu najpriznatijih i u svetu veoma prevođenih japanskiih pisaca.

Roman Tio s Pacifika blagotvorna je bajka za decu i odrasle.

Nacuki Ikezava je rodjen 1945. godine na Hokaidu, na severu Japana. Upisao je fiziku na Univerzitetu Saitama, ali je napustio studije. Od 1975. do 1978. živeo je u Grčkoj. Početkom osamdesetih godina piše poeziju i eseje, prevodi dela savremenih američkih pisaca (Kurta Vonegata, Džeka Keruaka) i savremenu grčku poeziju na japanski. Prvu novelu Stratosfera letnjeg jutra objavljuje 1984. i od tada piše samo prozu. Dobitnik je prestižne nagrade Akutagava 1988. godine (za pripovetku Nepomični život), nagrade Tanizaki 1993. godine (za roman Pad Masijasa Gilija), nagrade Jomijuri (za roman Srećan završetak), nagrade Janićiro Tanizaki i mnogih drugih važnih književnih nagrada. Najvažniji romani: Srećan završetak, Sestrica sa cvećem, Tiha zemlja. Titlovao je na japanski jezik filmove grčkog reditelja Tea Angelopulosa.

Izdavač: Rad

Pratite portal GMinfo.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.