Ministar finansija Siniša Mali najavio je pre nekoliko dana novo povećanje penzija koje najstariji sugrađani mogu očekivati u periodu od avgusta do oktobra ove godine. Međutim sagovornici Danasa strahuju da su ova obećanja deo predizbornih aktivnosti, kao i da bi to povećanje penzija, uz najavljene investicije, mogle da dovedu do novih velikih zaduživanja.

Mali je, takođe, podsetio da su od januara ove godine penzije uvećane za 14,8 odsto, a da su sveukupno u prethodne dve godine penzije kumulativno uvećane 56 odsto.

On je naglasio da prosečna penzija sada iznosi 390 evra, dok je pre 11 godina iznosila svega 203 evra, a da je cilj da u 2027. godini ona dosegne iznos od 650 evra.

Novo povećanje penzija svakako da će obradovati sve penzionere, međutim otvara se ponovo pitanje da li Srbija ima novca i da li će morati da se uvede neki novi namet ili poveća postojeći da bi se finansiralo ovo povećanje.

Takav primer imali smo prošle godine, kako je objasnio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović u intervjuu za Novu Ekonomiju.

On je tada naveo da je tokom juna poršle godine došlo čak i do prekida programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), jer je država povećala penzije, ali nije imala izvore prihoda kojima bi to pokrili.

„MMF je reagovao u vezi sa vanrednim povećanjem penzija. Ta najava povećanja penzija je bilo, faktički, kršenje fiskalnih pravila koja su doneta šest meseci ranije. To nije neki veliki deficit, ali je narušavanje kredibiliteta. Možda to nije percipirano u javnosti, ali formalno se tokom juna program sa MMF-om prekinuo i obavljeni su dodatni pregovori. Napravljeni su trajni izdaci za penzije i poljoprivredu i MMF je tražio da se obezbede trajni izvori koji će to pokriti. Zato su i povećane skoro sve akcize“, upozorio je Petrović.

Dakle, tadašnje gašenje požara vanrednim povećanjem penzija, izazvalo je drugi požar.

„Ad hok povećanje penzija se pokriva ad hok povećanjem akciza. Da li je to dobra mera? Ne. Jedna loša mera vuče drugu“, precizirao je.
Petrović je, takođe, podvukao da se u protekle tri godine urušava sistem javnih finansija u korist ad hok mera, koje su često motivisane političkim potrebama.

„Od, sad već čuvenih, 100 evra za sve punoletne građane u maju 2020. godine, pa do neselektivnih davanja penzionerima, mladima, punoletnima…“, ukazao je on.

Njegova upozorenja o ad hoc merama potvrdio je i sam MMF u svom izveštaju iz 21. decembra prošle godine. Oni su naglasili da je važno da se plate i penzije u javnom sektoru povećavaju samo u skladu sa fiskalnim pravilima za kontrolu ovih velikih stavki potrošnje.

Iz MMF-a su poručili da uprkos nedavnim ad hoc merama potrošnje, njih u budućnosti treba izbegavati.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić smatra da će MMF, ukoliko se nagomila broj stvari sa kojima se ne slažu najverovatnije izaći sa negativnom ocenom ekonomske politike.

„Oni bi mogli da reaguju recimo ako se dogodi da se značajno poveća fiskalni deficit. Mi smo u toku ove godine imali  relativno veliko povećanje penzija od preko 14 odsto, a inflacija bi trebalo da bude relativno niska oko četiri ili 4,5 odsto na nivou godine, znači imali smo realno veliko povećanje. Ako budu rasle investicije kao što je planirano, rezultat će biti veliki fiskalni deficit i očekujem da će MMF u tom slučaju upozoriti državu da ta politika nije dobra“, smatra on.

Arsić objašnjava da imamo fisklani deficit već nekoliko godina, što, kako pojašnjava, znači da su naši ukupni rashodi veći od prihoda.

„Svako dodatno povećanje rashoda će uticati na to da se poveća deficit, što znači da će biti novih zaduživanja. Država je planirala već relativno veliko povećanje javnih investicija za naredne četiri godine, imamo samo blizu 18 milijardi evra što obuhvata EXPO, ali i investicije u saobraćjanu infrastrukturu, energetiku, zdravstvo, nauku i druge oblasti i to će zahtevati dodatno zaduživanje“,ukazuje sagovornik Danas-a.

On naglašava da ovo povećanje penzija uz najavljene velike investicije dovodi do velikog duga.

„Ako penzije, kao veliki deo rashoda, budu rasle znatno brže od bruto domaćeg proizvoda (BDP), a budu rasle i javne investicije, to znači da će nam javni deficit biti dosta visok i da ćemo morati da se zadužujemo, a kamate su relativno velike“, upozorava Arsić.

Izvor: Danas