Cema.rs/Luka K.
Centar za monitoring i aktivizam – CEMA realizuje projekat “Zaštita politike konkurencije u javnim nabavkama kroz lokalne antikoruptivne mehanizme“. Planirane aktivnosti se sprovode u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ (EURC) koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od Evropske unije.
Većina domaće javnosti se slaže da je korupcija način života kod nas. Bili bismo na dobitku da okrenemo stvar – da prijavljivanje korupcije postane način života, da neprijavljivanje bude isto što i saučesništvo, da ako vidimo i ćutimo znači da smo prihvatili zakon mafije. Uspostavljanje lokalnih antikoruptivnih mehanizama, što podrazumeva usvajanje Lokalnih antikorupcijskih planova i formiranje tela za praćenje njihove implementacije, jedan je od načina da se građani direktno uključe u borbu protiv korupcije. Nažalost, iako je krajnji rok za ove obavezujuće pravne radnje u Srbiji bio 30. jun, 2017. godine, još uvek ima gradova i opština koje se nisu pomerile sa „mrtve tačke“ (grad Čačak, na primer).
O bahatosti lokalne vlasti, kada je ova tema u pitanju, svedoči podatak koji je 31. decembra, 2023. godine objavila Agencija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji. Naime, u Tabeli sa podacima o usvojenim Lokalnim antikorupcijskim planovima i formiranim telima za njihovu implementaciju u 145 gradova i opština u Srbiji, grad Čačak je među četiri jedinice lokalnih samouprava koje, kako se navodi, „nikada nisu odgovorile na e-mail ili dopis“ koji im je dostavila ova republička institucija.
Oblast javnih nabavki je posebno podložna korupciji.
U toku samog postupka javljaju se koruptivni rizici, pre svega:
- u vezi sa sadržinom konkursne dokumentacije kojom se ograničava konkurencija i favorizuju određeni ponuđači;
- u pogledu nedozvoljene komunikacije i odnosa između učesnika u postupku javne nabavke, kako između predstavnika naručilaca i ponuđača, tako i između samih ponuđača;
- u vezi sa stručnom ocenom ponuda, kada se ocenjuje da li su ponude u skladu sa zahtevanim uslovima, tehničkim specifikacijama i drugim zahtevima naručioca, kao i mnoge druge.
Uloga monitoringa u javnim nabavkama je da:
- proceni način na koji se sistem javnih nabavki razvija u celini i pravac u kome se kreću izvesni trendovi koji se mogu uočiti tek nakon više godina posmatranja i na taj način obezbedi značajne informacije koje su suštinski važne za kreiranje politika;
- identifikuje potrebe za bilo kakvim promenama u sistemu;
- utvrdi kratkoročne i dugoročne prioritete i proceni da li su oni ostvareni;
- analizira potencijalne posledice alternativnih rešenja;
- pruži smernice za politike javnih nabavki i implementaciju donešenih odluka;
- omogući relevantne informacije za odluke koje donose drugi kreatori politika.
Kontrolu trošenja budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave ne vrši ni jedna državna institucija kontinuirano, što stvara prostor za korupciju velikih razmera. Sudeći prema rezultatima istraživanja Udruženja Centar za monitoring i aktivizam – CEMA iz Čačka, ovu oblast ne ignorišu samo organi vlasti već, nažalost, i lokalni mediji. Istraživački tim ove organizacije je u periodu od januara 2024. do marta 2024. sproveo analizu medijskih sadržaja objavljenih u 10 online medija koji su registrovani na području 10 gradova i opština centralne i zapadne Srbije (Čačak, Užice, Kraljevo, Gornji Milanovac, Požega, Lučani, Ivanjica, Čajetina, Kosjerić i Bajina Bašta). Među hiljadama objavljenih tekstova u analiziranim medijima, tek nekoliko desetina se odnose na oblast korupcije i to samo u 4 medija, za razliku od ostalih 6 koji nemaju ni jednu takvu vest.
Zanimljivo je da čak i oni mediji, za koje se može reći da imaju nezavisnu uređivačku politiku i poštuju profesionalne standarde, teško se hvataju u koštac sa ovom temom. Naravno, nedostatak sluha za ovu oblast nije ključni problem, mnogo češće je u pitanju nedostatak kapaciteta (tehničkih, kadrovskih, finansijskih) sa čim se suočava većina nezavisnih lokalnih medija u Srbiji.