Sveti apostol Marko, jedan od četvorice jevanđelista, prvi je mučenik Aleksandrijske crkve. Bio je saputnik i pomoćnik apostola Petra. Boraveći u Rimu, Marko je na molbu vernika napisao Sveto jevanđelje – knjigu o Isusovim čudesima i učenju, koje je i sam apostol Petar posvedočio kao istinito.

Sveti Marko propovedao je u Misiru, potom je u Aleksandriji osnovao crkvu i tu učvrstio hrišćanstvo.

Svoje propovedi potkrepljivao je mnogim čudima i dobrim delima. Na kraju su ga, u vreme cara Nerona, 68. godine, uhvatili neznabošci i mučili do smrti.

Njegove svete mošti hrišćani su časno sahranili da, veruje se, kroz vekove daju isceljenja ljudima od muke i bolesti.

U 9. veku prenete su u Veneciju, i prvo pokopane u duždovoj kapeli, a potom u 11. veku u novu, sada širom sveta poznatu Crkvu svetog Marka.

Markovdan se u Srbiji obeležava i praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko se danas ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje. Zato na današnji dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama.

Ne valja na ovaj dan ni spavati, da se ne bi spavalo preko cele godine. Izuzetak su oni koji su već „zgrešili“ i spavali na Đurđevdan – oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan, jer će tako „poništiti dejstvo“ pređašnjeg sna i neće ih stići „kazna“.

Sveti Marko je česta krsna slava, ali i slava pojedinih gradova i mesta.

rts.rs