Nacrt izmena Zakona o računovodstvu koji je objavilo Ministarstvo finansija ponovo je otvorio raspravu o položaju računovođa u Srbiji, ali i o tome koliko su domaći propisi zaista prilagođeni praksi.

Javna rasprava traje do 15. maja, a iako se izmene formalno predstavljaju kao usklađivanje sa pravilima Evropske unije među računovođama i poreskim savetnicima dominira utisak da se struci nameću nove obaveze bez rešavanja ključnih problema koji godinama opterećuju njihov rad, prenosi portal Biznis.rs.

Već važeći Zakon o računovodstvu iz 2019. godine uneo je značajne promene u profesiju. Posebno je regulisao rad agencija koje pružaju računovodstvene usluge, pooštrio uslove poslovanja i otvorio pitanje profesionalnih licenci.

Međutim, tada su se pojavile ozbiljne primedbe da zakon pravi razliku između računovođa zaposlenih u agencijama i onih koji rade direktno u kompanijama. Strogi uslovi uvedeni su samo za vlasnike računovodstvenih agencija, dok zaposleni na pozicijama šefova računovodstva ili finansijskih direktora u firmama nisu morali da prolaze iste procedure dokazivanja stručnosti.

Novi nacrt zakona nastavlja u sličnom pravcu. Predviđene su dodatne obaveze izveštavanja, ali i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti. Upravo ta odredba izazvala je najviše reakcija među računovođama koje smatraju da se na profesiju prebacuje još jedan finansijski i administrativni teret.

Računovođe upozoravaju da već godinama rade pod stalnim pritiskom rokova, čestih promena propisa i sve komplikovanijih elektronskih sistema, pa svaku novu obavezu doživljavaju kao dodatno opterećenje. Oni ukazuju da je jedan od najvećih problema domaćeg zakonodavstva to što propise često pišu ljudi koji nisu direktno uključeni u svakodnevnu praksu.

Prema njihovim rečima, posledica toga su zakoni koji u teoriji deluju uređeno, ali u praksi stvaraju brojne probleme i dodatne troškove privredi. Posebno se kritikuje činjenica da se kompanije i računovođe sve više oslanjaju na stručna tumačenja kroz seminare, časopise i vebinare koji se dodatno naplaćuju.

Kao primer loše pripremljenih reformi navodi se uvođenje elektronskih sistema poput Sistema elektronskih faktura (SEF), elektronskih otpremnica i elektronskog bolovanja. Računovođe tvrde da su mnogi servisi puštani u rad pre nego što su tehnički stabilizovani, zbog čega svakodnevno gube vreme na rešavanje administrativnih i IT problema.

U praksi se, kako navode, dešava da firme moraju da izrađuju interne elektronske otpremnice čak i za sitne kupovine poput 200 grama kafe kupljene za potrebe kancelarije. Kod sistema e-bolovanja problem predstavlja ograničenje veličine dokumentacije koja može da se priloži, ali i komplikovana procedura elektronskog potpisivanja, zbog čega računovođe često moraju da preuzimaju i ulogu IT podrške kako bi uspešno podnele zahteve za refundaciju bolovanja.

Dodatno nezadovoljstvo izaziva činjenica da se poreski propisi često različito tumače, pa Ministarstvo finansija redovno izdaje mišljenja kojima objašnjava pojedine odredbe zakona. Poreski savetnici upozoravaju da sama činjenica da su potrebna dodatna tumačenja pokazuje da zakoni nisu dovoljno jasno napisani.

Posebno problematičnim smatraju to što mišljenja Ministarstva formalno nisu obavezujuća, pa u praksi ne pružaju potpunu pravnu sigurnost.

Ceo tekst možete pročitati na: Biznis.rs