Nastavljamo o energetskoj efikasnosti iz ugla privrede s teritorije naše opštine, tačnije njenog industrijskog dela, i to onog najreprezentativnijeg i najmodernijeg.

Ako se Milanovac smatra uspešnim privrednim centrom Srbije, a smatra se i po brojkama i po reputaciji čak značajnijim subjektom u tom pogledu od same ekonomske uspešnosti, nijedna velika kompanija u toj maloj, ali jakoj porodici milanovačkih proizvodnih preduzeća, više ne okreće glavu od ponekad olako i kao teret klišea nametnutog principa energetske efikasnosti za svoje pogone, već ga radi, sopstvene i opšte društvene koristi, uveliko implementira u planove poslovanja.

Stepen do kojeg su u tome od papira do implementacije stigli je, međutim, različit, shodno specifičnostima delatnosti, i nesumnjivo će još dugo tu biti prostora za podizanje na nivo više.

Ali pogledajmo kako oni sada vide sebe u odnosu na teoriju i praksu iz domena osnovnih principa e-fikasnosti koju sprovode ili to planiraju u svojim radnim jedinicama.

Koka Kola, Nestle, Polimark, Dr. Etker, Plazma… neka su od najzvučnijih imena za čije se proizvode jedan deo pakovanja stvara i štampa u Gornjem Milanovcu. Tehnologija najkvalitetnije štampe za količinski zahtevne kupce iziskuje velike proizvodne kapacitete, a samim tim i pažljivo upravljanje energijom koju fabrika koristi. A ta fabrika je Papir Print.

Njihov inženjer elektrotehnike, Goran Cvijović, odgovara na pitanja GMInfa o sprovođenju energetske efikasnosti u vodećem preduzeću čuvenog klastera milanovačke grafičke i štamparske industrije.

GMInfo: Kako menadžment Vaše kompanije razume energetsku efikasnosti? Da li smatrate da se ona u opštem društvenom kontekstu pravilno i dovoljno tretira u opštini i Srbiji?

Papir Print: Na energetsku efikasnost gledamo kao na skup isplaniranih i realizovanih mera čiji je cilj korišćenje minimalne moguće količine energije na način koji omogućava normalno obavljanje osnovnih proizvodnih delatnosti i održavanje nivoa komfornosti. “Papir Print” je od 2010. god. pokrenuo više projekata u cilju uštede u potrošnji energije od kojih je deo realizovan, a deo očekuje povoljniji ambijent i otvaranje boljih mogućnosti. O ovoj temi se u zadnjih par godina više razgovara i smatramo da postoji napredak, kako na nivou opštine, tako i na nivou države.

GMInfo: Koji su konkretni koraci u proteklom periodu koje ste preduzeli kako biste unapredili (smanjili) odnos utroška i potrošnje energije, i kakvi su dosadašnji rezultati na nivou cele kompanije?

Papir Print: Još u 2012. godini je počela realizacija projekta proizvodnje “peleta” od otpadnog procesnog drveta.“Papir Print” je pre toga imao trošak odnošenja ovog otpada na dnevnom nivou, a danas koristi prerađeni otpad za proizvodnju toplotne energije i grejanje prostora. Takođe, realizovan je i projekat “toplotne pumpe”, sistem voda-voda, gde se energija povratne procesne vode koristi u procesu grejanja i hlađenja proizvodnog prostora.

GMInfo: Kolika su ulaganja u poboljšanje energetske efikasnosti i na koji period očekujete njihovu isplativost?

Papir Print: Dosadašnja, u više projekata, oko million eura, a očekivana isplativost je, zavisi od projekta do projekta, između dve i pet godina.

GMInfo:  Koliko Vaša kompanija na godišnjem nivou potroši električne i/ili gasne energije u uslovima optimalne proizvodnje?

Papir Print: Na godišnjem nivou potrošnja električne enerije je oko 3000 MWh, a potrošnja gasa 150 000 kubnih metara.

GMInfo: Imate li, i koje, planove da racionalizujete potrošnju i energetsku iskoristivost, i na koji način?

Papir Print: Postoje planovi i projekti koji se realizuju i već sada možemo reći da se radi o “procesu” uštede koji se prati u dužem vremenskom periodu. Program uštede potrošnje električne energije se realizuje paralelno u više pravaca. Direktno preko unapređenja kvaliteta isporučene aktivne energije, kompenzacije reaktivne energije do ugradnje ekonomičnijih potrošača, LED rasveta, inverteri i slično. Indirektno, korišćenjem alternativnih izvora jeftine energije, čime se smanjuje potrošnja električne energije. Postoji projekat “rekuperacije” energije koja odlazi u atmosferu, koji treba da se realizuje u narednom period.

GMInfo: Termalna izolacija hala i drugih radnih objekata – u kojoj meri je ostvarena ili moguća?

Papir Print: Sve proizvodne hale u “Papir Print-u” su izrađene od termoizolacionih “sendvič” panela.

GMInfo: Šta su vaše ocene, zamerke, predlozi i problemi uopšte, čijim bi rešavanjem državni energetski sistem mogao da olakša velikim privrednim subjektima korišćenje i plaćanje utrošene energije?

Papir Print: Napravljen je veliki pomak otvaranjem tržišta energenata tako da očekujemo da će veći broj snabdevača doneti i bolji kvalitet usluga.

GMInfo: Imate li zamerke na funkcionalnost same infrastrukturne mreže, električne i gasne, bez obzira na rezervne mogućnosti napajanja u kompaniji, recimo u slučaju nestanka struje?

Papir Print: Najveći problem su iznenadni nestanci napajanja, zbog kojih “Papir Print” trpi ogromne štete. Za sada nije pronađen način da se ova šteta nadoknadi. Takođe, postoji veliki problem označavanja i ucrtavanja trasa vodova, tako da veoma često dolazi do prekida napajanja zbog kidanja vodova usled građevinskih radova. Nadamo se da će “EPS-distribucija” i “Srbijagas”, infrastrukturno, moći da prate promene na tržištu.

GMInfo: Kako ocenjujete trenutne zakonske regulative koje se tiču odnosa cena energenata koje koristite za proizvodnju i klimatizaciju?

Papir Print: Zakonske regulative zahtevaju dinamičniju promenu i treba da podstiču ulaganja u ovu oblast. Prostor za uštede je ogroman.

GMInfo: Imate li u planu, ili ste nešto po tom pitanju već preduzeli, prelazak u određenom procentu na alternativne izvore napajanja i/ili eventualno vraćanje energije u sistem, pa i zarade, pošto obnovljivi izvori energije i to omogućavaju?

Papir Print: Postoji plan unapređenja energetske efikasnosti kroz implementaciju fotonaponske elektrane za sopstvenu potrošnju, 450 kWp. Potrebno ulaganje je 400 000 evra. Očekivana isplativost je sedam godina. Vraćanje energije u sistem pod aktuelnim uslovima nije isplativo.

Kompanija Papir Print  osnovana je 1992. godine sa idejom da ovlada procesim proizvodnje i tehnologijama štampe za ambalažu manjih dimenzija poput kesica za šećer, ekspres kafu i slično. Prve mašine izradili su na osnovu spostvenog znanja i u sopstvenoj režiji. Nakon uspeha u poslovima sa inicijalnim proizvodima, započinju sa štampom fleksibilne ambalaže.

Za prvih pet godina udvostručili su kapacitete, da bi u narednoj deceniji unapredili organizaciju, izgradili dodatne hale, implementirali sistem za prečišćavanje otpadnih voda i rastvarača, kupili najmodernije mašine i formirali laboratoriju za kontrolu materijala i proizvoda, osavremenili informacioni centar.

Do 2016. godine otvaraju linije za duboku roto-štampu, izradu valjaka, polietilenskih filmova. Do danas usavršavaju procese rada praćenjem trendova i zanavaljanjem mašina, sve u skladu s razvojem tehnologije uopšte i propisima koje diktiraju brojne standardizacije i serifikovanja kvaliteta.

gminfo.rs