• 19 aprila, 2021

FK Takovo: Umesto poslednjeg pozdrava Acu Nikoliću

foto: iz privatne arhive

U subotu, 3.aprila 2021.godine odigrano je 22.kolo Srpske lige Zapad, u Ubu: Jedinstvo – Takovo 2:1 (1:1)

U 5. kolu prolećnog dela, prvi poraz Takova, prvi primljeni golovi, prvi i dat gol iz igre, a da sva specifika bude još veća uz verovatno najbolju pruženu partiju od početka! Jedinstvu je ovo bio peti uzastopni trijumf iz isto toliko utakmica u ovoj polusezoni i oni su uz Slogu iz Požege, verovatno najkvalitetniji tim u ligi, što ćemo imati prilike da proverimo već u narednom kolu kada se međusobno sastaju u Požegi.

foto: FK Takovo

Takovo nije zaslužilo da izgubi i to su nam i ljudbazni domaćini priznali, odavajući počast za odličnu igru. Dve nesmotrenosti u ranim fazama oba poluvremena (11. i 50.minutu) koštali su nas bodova, zanimljivo je da su Ubljani iz dve akcije dali dva gola, odnosno Košanin više nije imao nijednu intervenciju na utakmici, potvrđujući da imaju izuzetno kvalitetan i lukav navalni red, predvođen „našim“ Pačetom Marinkovićem i prvim strelcem lige Milanovićem koji je postigao oba gola.

foto: FK Takovo

Posle prvog primljenog gola, Takovo je imalo kosntantnu terensku inicijativu sa dosta šuteva i akcija, koja je krunisana u 32.minutu kada je posle šuta Anđelovića sa 25m na odbijenu loptu natrčao Janković i izjednačio na 1:1.

Najveći žal ostaje na dekoncentrisanosti Đorđevića, kome Milanović prilazi sa leđa i oduzima mu loptu u 50.minutu, izbacuje Marinkovića desno, Đorđević stiže da ga zatvori, ali ne i izblokira i lopta se posle vrzmanja oko peterca Takova nekako odbila do Milanovića koji iz okreta lukavo šutira ispod nemoćnog Košanina za ispostaviće se konačnih 2:1.

foto: FK Takovo

Posle toga Takovo ponovo preuzima inicijativu, ređaju se napadi, nekoliko puta pokušava odlični Grkajac, a najbolju priliku propušta Žućo Mijatović kada mu posle odličnog proigravanja Darka Pavlovića ka Davidu Milinkoviću ovaj sa desne strane iskosa u šesnestercu domaćina precizno dodaje loptu, Žućo precizno šutira ali nažalost bek domaćih stiže da leđima izblokira loptu…

Takovo : Košanin 7; Đorđević 6,5; Jović 6; Jovičić 7,5; Milinković 7; Kruševac 7 (od 80.minuta Maksimović -); Grković 7; Anđelović 6; Janković 7 (od 65.minuta Darko Pavlović 7,5); Grkajac 8; Brkić 6,5 (od 52.minuta Mijatović 7,5).

Već u sredu 07. aprila sa početkom u 15.30h, u vanrednom 23.kolu Takovo gostuje u Raškoj protiv Bana 1931.

UMESTO POZDRAVA

Dan pred utakmicu u Ubu, u petak 02.aprila, negde ispred 20 sati, prestalo je da kuca srce Alaksandra Nikolića – Aca Ajlanda.

Prijatelju naš, odigralo je Takovo hrabro, časno i pošteno, kao što si i ti radio u svemu u čemu si se za života dohvatio. Nije bilo dovoljno, ali šta je život drugo nego gomila poraza, ali da se stalno dižeš i ne gubiš entuzijazam. Ti si tu bio bez premca!

foto: iz privatne arhive

Tvoje životne anegdote, koje smo svi zajedno nebrojano puta ponavljali, čak i juče kada smo te sahranili i dostojanstveno ispratili i tek će ih svi koji su te poznavali prepričavati, bile su životne pouke koje koliko smo danas glupo užurbani, za tvog života nismo prepoznali i definisali na taj način.

Najvažnije su Ljubav, značaj druženja sa ljudima i dobrota kojom si nas sačekivao i ispraćao. I danas bi to rekao svima „Ljudi, volite se i družite se, život je jedan i nažalost kratak!“.

Sve mi je jasno, ali samo teško mogu da prihvatim da bar još jedanput kada uđem u Ajland i otvorim vrata, nećeš ustati sa tvog omiljenog mesta, razvući taj tvoj debeli osmeh, zagrliti me, poljubiti i reći “Pa gde si brate moj voljeni!“

Tebe je krasila ta neka, teško opisiva, a tako čvrsta čaršijska, kaldrmaška, Milanovačka „žila“, satkana od ljubavi, dobrote, plemenitosti, ponosa, skromnosti, časti, poštenja i argumentovanog prkosa, svega onoga što nam je danas više nego ikada potrebnije, a što Milanovac ima i voleo bih da ga patentira i zaštiti i da se zove Aco Ajland. To je tvoje zaveštanje i zadatak za sve nas koji smo te voleli i poznavali.

Nismo baš ljubitelji precizne statistike, ali Aco je prošao sve uzrasne kategorije FK Takova od petlića do omladinaca, provevši u Takovu sigurno 10-ak godina.

Od prvih početaka kod Kereta i Neđa Lazovića do omladinaca, naizmenično kod Zorana Cvetića i Sveta Vujevića u generaciji sa Magijem, Mikcom Vučetićem, Duletom Čengelijem, Radošem Pavićem, Krcom, Brankom Maksimovićem, Mikanom Limarom, Krlom Baštom, Milom Lošićem, Slavkom Felšom, Slobom Jovičićem, golmanima Bosketom i Bobanom Danilovićem…

Sa ove tačke gledišta, pogotovo mlađi, mogu reći „ih pa šta je to omladinci Takova“… Kakva bi to bila greška, jer ti omladinci Takova godinu-dve, pre Acovog potpunog stasavanja za tu kategoriju, su igrali najjači rang takmičenja u tadašnjoj SFRJ, kvalitetnu ligu Srbije, a protivnici su im bili Piksi, Slađan Šćepović, Mitar Mrkela i ostale vedete tog vremena. Igranje u Takovu bila je privilegija, koju je Aco baštinio i ljubomorno čuvao.

Aco je igrao na poziciji halfa-polutke, najbliži protoptipu Vladimira Jugovića, više defanzivno orjentisan, ali sa odličnom tehnikom i fenomenalnom fizičkom pripremljenošću, a kako i drugačije kod Kereta, naravno uz obavezno izvršavanje školskih obaveza i zdrave zube. Ko ima kečeve i kvaran zub, van Takova dok ih ne popravi…

Iz tog vremena čuvena je Acova mangupska anegdota, kada je nadmudrio „najnamazanijeg među namazanima“, trenera Sveta Učitelja Vujovića. Igrala se neka utakmica omladinaca Takova i Aco je igrao izrazito loše, kako bi mi rekli „nije imao veze“. Toga je i on bio svestan. Sveto, kakav ga je Bog dao temperamentnim, umeo je to da iskaže na sebi svojstven način i posle izvesnog vremena poslao je igrača na zagrevanje sa namerom da zameni Aca.

Snimio je to Žiška, pustio saigrača da odmakne u zagrevanju i kada je procenio da je izmena blizu, naglo je, bez ikakvog povoda počeo da hramlje po terenu, gestikulirajući povredu i tražeći zamenu. „Ti ćeš mene da zameniš – Papane /što bi rekao Mišula Klempo/, razmišljao je u sebi“, tako ne dozvoljavajući Svetu da ga zameni zbog loše igre, već je ispalo zbog Acove „povrede“. To je bio Aco, dovitljivo šmekerski.

Svi smo svesni da je ovo specijalno ratno stanje. Svesni smo i da umiru doktori i medicinski radnici, bore se kao lavovi na prvoj liniji fronta, na čemu im do neba hvala, a preminulima neka je laka zemlja i Bog da im dušu prosti.

Borili su se i za Aca svim mogućim sredstvima i poslednjim atomima snage. Umiru i mlađi i stariji i najteže je njihovim najmilijima, ali kada u Milanovcu umre Aco Ajland, figurativno se odronio kamen veličine Rudnika i Vujna zajedno, praveći veeeliku prazninu u dušima tvojih najbližih i svih koji su te poznavali.

Teoretski Milanovac jeste mali grad, ali imajući u vidu koliko te je genaracija starijih od tebe upoznalo i do koliko si mlađih generacija dosegnuo, uz činjenicu da smo svi koji smo te poznavali dovodili sve svoje devojke, momke, buduće supruge i muževe, decu, tasta, taštu, poznanike, prijatelje, drugare, poslovne partnere, sa velikim ponosom da im daš parče svoje nepresušne ljubavi, dobrote i humora, a oni da jedva čekaju da se vrate po novu porciju, ovih dana tuguje i prazninu oseća grad veličine Kragujevca.

Taj osećaj ushićenja i maštanja da dođeš na piće u Ajland, za sve koje su te poznavali, a naročito Milanovčane, kada neko vreme provedu van svog grada, bilo da su u Beogradu ili drugim gradovima na radu ili studiranju ili širom sveta u rasejanju, gotovo je neverovatan i teško se može porediti sa bilo čim.

Neko brzo svrati do kuće da se vidi sa najmilijima pa brzo u Ajland ili čak prvo dođe u Ajland i slaže da je bio kući. Ni manjeg kafića ni veće emocije, neka vrsta „poslednje oaze“ normalnosti, neiscrpnog humora i poznatih ljudi na jednom mestu…

To si bio Ti, jedan jedini, neponovljivi, Aco Ajland!

Tetka Vladanki, Jeki, Naci, Dušici, Puću, Iliji, Peru, Bogdanu, Radi i Gruju najsikrenije saučešće. Ove reči su umesto zagrljaja, stiska ruke i poljupca koji su juče kada smo te sahranjivali logično bili uskraćeni.

I kakva je to nepravda, stvari koje si najviše voleo i koje su ljudima najviše značile, zagrljaj, rukovanje i poljubac na Tvom poslednjem ispraćaju bile su uskraćene. Kakav si, možda si zato i otišao, tvrdoglavo prkoseći na uskraćenju onoga što je u životu najvažnije…

Ispsri se Žiška, tamo gde putuješ, imaš zbog čega! Uz reku ljudi koja je juče došla da se sa tobom poslednji put pozdravi i bude uz tvoje najmilije, sa tobom je otišao i deo naših života, ljubavi, prelepih uspomena…

Jeste nam svima teško, ali već ima lepih ideja da se baštini tvoje zaveštanje. Ne možeš Ti tako lako otići, imam neki osećaj da ćeš živeti na neki drugi način, motivisati neke nove generacije, na način koji si želeo za života.

Neka svi prijatelji i poznanici, misle o tome, vredno je svakog truda jer si simbolizovao najvažnije i što nam je potrebno „kao hleb nasušni“, a da ponovim opet nije na odmet – ljubav, dobrota, plemenitost, ponos, skromnost, čast, poštenje i argumentovani prkos…

Aleksandre Nikoliću, Aco Ajlande, Mašino, Žiško i Legendo, naklon do poda, večno ti hvala za sve, neka ti je laka napaćena srpska zemlja, Bog da Ti dušu prosti!

U ime FK Takovo
Vlade Simić

Violeta

Prethodni članak

GM Optimist: Predavanje na temu modernih tehnologija za prečišćavanje otpadnih voda

Sledeći članak

April doneo zimsko iznenađenje, kada se vraća proleće